Stihovi jednog novosadskog gimnazijalca, a potom bečkog studenta, posle punog jednog veka, svoju prvu javnu promociju doživeli su tek ovih dana. Iako s patinom, nisu izgubili na svojoj svežini. Odmah su skrenuli pažnju mnogih ljubitelja poezije, jer je reč o prvim stihovima Milana Ćurčina, kasnije poznatog pesnika, književnog kritičara, publiciste i jedno vreme, docenta Filozofskog fakulteta u Beogradu (bio je doktor književnosti).
       Milan Ćurčin (1880-1960) objavio je samo dve zbirke pesama i to u mladosti, a druga zbirka, iz nekih razloga, objavljena je samo u šezdeset primeraka. Ali i to je bilo dovoljno da Ćurčin kao jedan od prvih modernista, u srpskoj poeziji zauzme značajno mesto. Njegove najpoznatije pesme, s puno razloga, Bogdan Popović je uvrstio u svoju Antologiju novije srpske lirike, a Jovan Skerlić u svoju Istoriju nove srpske književnosti.
       Sada, posle jednog veka, mlada izdavačka kuća iz Novog Sada "Aurora" objavljuje zbirku "Draga moja..." u kojoj su rane i najlepše ljubavne pesme Milana Ćurčina. Rane pesme su one koje je mladi pesnik ispisivao na ilustrovanim dopisnicama i najčešće slao svojoj sestri Soki u rodno Pančevo. Te dopisnice, kakvih više nema, od svojih predaka prikupila je i dosad nepoznate stihove za štampu priredila Fedora Bikar. A Vasa Pavković u recenziji ispisuje: "Milan Ćurčin nas svojim stihovima ni danas ne ostavlja ravnodušnim, što je znak naročite relevantnosti njegove poezije."
      
       J. J.