Naziv izložbe: In print
Priređivač: Britanski savet u Beogradu i Paragon pres Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić"

      Đorđe Kadijević
       Nakon dugo vremena, već se i ne sećamo koliko, desila(nam) se, početkom ove godine, jedna izložba inostrane likovne umetnosti. Zasluga za to pripada Britanskom savetu u Beogradu koji je, u Paviljonu "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu upriličio ovu prezentaciju. Autor izložbe je ambiciozni izdavač Čarls Bot Klivorn. On je odabrao tridesetak britanskih likovnih umetnika koji su načinili grafičke radove za ovu izložbu. Zanimljivo je da se mnogi među izlagačima ranije nisu bavili grafikom. Ali, Klivorn nije ni nameravao da pravi reviju savremene britanske grafike. On je tražio umetnike spremne da ispituju odnose klasičnih, manuelnih i novih, digitalnih grafičkih tehnika i tehnologija. U njegovoj ekipi našli su se otud uz grafičare slikari, vajari i konceptualni umetnici. Zbirku ovako nastalih grafičkih radova Klivorn je prezentirao preko svoje firme Paragon pres.
       Neobično šarenilo ove izložbe nastalo je otud što ona nema neku tematsku koncepciju. Zajedničko među izlagačima je samo ono što se tiče prirode i karaktera grafičkog medija. Otud se može reći da izložba ima svojevrstan eksperimentalni karakter. Umetnicima je ostavljeno na volju da sami biraju grafičku tehniku kojom će se poslužiti, bilo neku staru, kao bakropis, drvorez, litografiju, ili novu, kao fotografiju ili serigrafiju. Da bi efekat eksperimenta bio potpun, svaki umetnik trebalo je da izradi seriju od desetak radova.
       Zatečen pred eksponatima Damijena Hirsta ili Brusa Meklejna, rađenim u maniru modernog grafičkog dizajna za farmaceutske ambalaže, posetilac ove izložbe može naći potvrdu za svoju predrasudu o "hladnim" Englezima. Takav utisak se menja pred bakropisima Patrika Herona koji zrače fluidom poetične, infantilne mašte. Slično se može reći i za drvoreze Teri Frost, čija monohrono obojena polja bude memoriju poznokubističkog estetizma. Geometrijska struktura glatkih serigrafija Sare Moris parafrazira četvorougao kao lajtmotiv na temu "Tiranije kvadrata". Ali, najveću pažnju posetilaca privlači serija fotosa Marka Kvina, rađena u tehnici pigmentne grafike čiji motiv je cvetna bašta koja kao da nam otkriva kutak zemaljskog raja. Naglašena sladunjavost tog prizora koji Andre Rosa, pisca teksta u katalogu izložbe, podseća na mirišljavi izlog prepun ušećerenog voća, klizi namerno po gornjoj granici ordinarnog kiča, u zoni "visokog rizika" koji može da izdrži samo stvaralačka svest umetnika prekaljenog otmenim prezirom prema viktorijanskom estetskom puritanizmu. Tako nešto može da se vidi samo kod Engleza.
       Ovako veliki spektakl grafičke umetnosti nismo videli još od davnih, već zaboravljenih vremena ljubljanskog bijenala jugoslovenske grafike. Ovi Englezi pružili su nam zaista lepu priliku da vidimo ne samo kakve mogućnosti pružaju umetnicima nove grafičke tehnologije, već kako vični umetnici umeju i da ih koriste. Serigrafija koja je u nas korišćena za izradu reprodukcija i za sumnjivo "kloniranje" originala rađenih u ulju, tzv. monotipija, ovde je promovisana kao eminentna grafička tehnika. Uverili smo se i u to da estetike modernog dizajna i "čiste", seriozne likovnosti nigde ne dolaze u takvu uzajamnu blizinu kao u savremenim digitalnim tehnologijama štampe.