Ime: Srbija i Crna Gora
      
       Pravni osnov: Ustavna povelja, koju bi za nekoliko meseci trebalo da usvoje skupštine Srbije i Crne Gore, a potom i Skupština SRJ. Predsednik Koštunica kaže da je reč o originalnom rešenju (ni labava federacija, ni konfederacija), a mišljenja stručnjaka o prirodi ovakvog akta se razlikuju: jedni tvrde da je reč o aktu ustavnog karaktera, drugi da se radi o međudržavnom ugovoru.
      
       Grb: Nema
      
       Himna: Nema
      
       Pasoši: Stari, plavi, sa imenom SR Jugoslavije dok se ne odluči drugačije.
      
       Novac: Kao i do sada: u Srbiji jugoslovenski dinar, dok se novčanice ne pohabaju, u Crnoj Gori evro.
      
       Carine: Različite, u Crnoj Gori niže, u Srbiji više.
      
       Granica: Prelaz između Srbije i Crne Gore za ljude slobodan, roba podleže carini. O granicama prema drugim državama brine svako za sebe.
      
       Poslovanje: Otežano. Banke i druge firme registrovane u Srbiji ne mogu automatski poslovati i u Crnoj Gori dok se i tamo ne registruju.
      
       Porezi: Različiti
       Ro k trajanja: Tri godine. Posle isteka tog roka i Srbija i Crna Gora imaju pravo da pokrenu postupak promene svog državnog statusa, odnosno da istupe iz ovakve državne zajednice.
      
       Sukcesija: Ko prvi samostalno istupi iz zajednice, nema pravo da zadrži i stolicu u UN. Ako se obe članice sporazumno razdvoje, svi problemi zaostavštine, uključujući i pravo na stolicu u UN, rešavaće se sporazumno. U slučaju da Crna Gora istupi iz zajednice, Srbija će se automatski smatrati sukcesorom međunarodnih dokumenata koji su se odnosili na SR Jugoslaviju, uključujući i Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244 o Kosovu, i sama snositi sve obaveze ukoliko Međunarodni sud pravde u Hagu, eventualno, usvoji zahteve Hrvatske i BiH za plaćanje ratne štete...
      
       Skupština: Samo jedno veće. Obe države će verovatno biti zastupljene sa jednakim brojem poslanika, jer se u tekstu govori o "pozitivnoj diskriminaciji poslanika iz Crne Gore" i "mehanizmu zaštite od preglasavanja". Prvi i najvažniji posao ove skupštine biće izrada novog ustava.
      
       Izbori: Po različitim izbornim zakonima u Srbiji i Crnoj Gori
      
       Predsednik: Bira ga Skupština, ima dvostruku funkciju - "predsednika Srbije i Crne Gore" i "predsednika Saveta ministara", odnosno vlade. Prema nezvaničnim informacijama, kandidat za ovu funkciju je Filip Vujanović, sadašnji premijer Crne Gore.
      
       Vlada: Savet ministara imaće pet resora: spoljni poslovi, odbrana, međunarodni ekonomski odnosi, unutrašnji ekonomski odnosi i zaštita ljudskih i manjinskih prava. U dva resora - spoljni poslovi i odbrana - ministri i njihovi zamenici će se rotirati, odnosno smenjivati na polovini mandata.
      
       Ambasadori: U međunarodnim organizacijama (UN, OEBS, EU, Savet Evrope) rotirajući. Predstavništva pri MMF-u, Svetskoj banci i drugim međunarodnim finansijskim organizacijama biće organizovana na drugačji način, s tim da i Srbija i Crna Gora sve vreme imaju mogućnosti da održavaju neposredne veze sa njima. Ostala ambasadorska i druga mesta u diplomatiji raspodeliće se naknadno.
      
       Sud: Institucija pod imenom "Sud Srbije i Crne Gore" imaće jednak broj sudija iz Srbije i Crne Gore, ali neće biti sud u pravom smislu reči, jer neće donositi za bilo koga obavezujuće odluke.
      
       Vojska: Formalno jedinstvena, u praksi razdvojena na dve vojske, jer će regruti po pravilu služiti vojni rok na teritoriji svoje države.
      
       Komandovanje vojskom: Kolektivni vrhovni komandant, pod imenom "Vrhovni savet odbrane", koji čine tri predsednika, a odlučuje konsenzusom.
      
       Nadzor nad sprovođenjem sporazuma: EU, uz garancije da će proces približavanja Evropi biti nastavljen.