(“Kvadratura kruga”, NIN br. 2670)

      Sarađujemo li sa Haškim tribunalom? Najtačniji odgovor na ovo delikatno pitanje bio bi: “mož’ da bidne, al’ ne mora da znači. Predugo traje licitiranje mogućih rešenja i mašti je zaista pušteno na volju. Ona se kreću od devete rupe na svirali, preko neposredne primene Statuta Haškog tribunala i akata vlada, do donošenja republičkih i saveznog zakona. “Mož’ da bidne” da je na poslednjoj sednici DOS-a dogovoreno ovo poslednje rešenje. Jedni haške optuženike smatraju izvoznim artiklom, a drugi nacionalnim herojima vrednim žrtve i naroda i države. Sukob legalista i izručitelja pokušavaju da reše ukrotitelji iz modernog sveta koji diktiraju pravila igre.
       Zakon bi trebalo doneti po proceduri navrat-nanos i pri tome niko ne obraća pažnju na stavove Saveznog ustavnog suda zauzete prilikom ocene ustavnosti i zakonitosti Uredbe o postupku saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom koju je donela Savezna vlada. Ustavni sud je doneo odluku da Uredba nije u saglasnosti sa Ustavom SRJ. Ova odluka je zanimljiva, između ostalog, i zbog toga što se neuobičajeno bavi zauzimanjem stavova i u pogledu ustavnosti eventualnih rešenja koja bi mogla uslediti. Naravno da zauzeti stavovi imaju svoje konkretno dejstvo samo u odnosu na Uredbu, za buduća rešenja imaju preventivno i edukativno dejstvo. Mislim da bi se ti stavovi morali ceniti kod izrade novih rešenja, jer možemo doći u situaciju izbijanja retroaktivne bruke, izručenja mogu da “bidnu” po zakonu, al’ ne mora da znači da su i po Ustavu.
       Naime, Savezni ustavni sud u trećoj tački trećeg dela svoje odluke zauzima jasan stav da” ... Ustavom SRJ, tj. navedenim članom 17. stav 3 izručenje jugoslovenskih državljana van suverene teritorije SRJ nije dozvoljeno bez obzira da li je zahtev za izručenje dostavljen od suda koji je osnovan od jedne ili više država putem međunarodnog ugovora, ili aktom jedne međunarodne organizacije...” Nakon ovoga Ustavni sud poučava i opominje: “Pravni akti Savezne ili republičkih vlada, savezni i republički zakoni koji sadrže pravna rešenja suprotna Ustavnim odredbama ne mogu biti saglasna sa Ustavom SRJ. Samo se aktom pravne snage Ustava mogu menjati ustavne odredbe, a pogotovo one koje se odnose na prava čoveka i građanina, kao što je odredba člana 17. stav 3...”
       Na ovaj način Ustavni sud nudi apsolutno efikasan lek koji otklanja sve unutrašnje tegobe pravne prirode. Izmenama Ustava se eliminiše ili modifikuje zabrana izručenja, potom se saveznim zakonom uredi pitanje nadležnosti organa i procedure. Kao i većina valjanih lekova i ovaj je izuzetno gorak, težak za varenje, a i terapija je dugotrajna. Ostali lekovi su mnogo jednostavniji, ali su sumnjivog i ograničenog pravnog delovanja.
       Realno je očekivati da će Ustavni sud zauzeti isti stav kada se bude bavio ocenom ustavnosti saveznog zakona koji bude donet, jer je to na neki način i “obećao”. Biće zanimljivo sačekati rešenje kvadrature haškog kruga, ako nužda zakon menja hoće li velika nužda promeniti Ustav SRJ, sudije Ustavnog suda ili zauzete stavove?
      
       TOMISLAV DRVAR,
       Sombor