NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Šta da se radi
O psima i povocima
 

Milica Ranković

Šta je sa pravima životinja i njihovih vlasnika? Da li postojeća prava zaista pružaju zaštitu ili su samo na papir

      Pas na povocu, da ili ne? To je aktuelno pitanje kojim se, u poslednje vreme, bave vlasnici pasa i mnogi zainteresovani. Podsetiću na činjenice koje bi trebalo da budu uzete u obzir kada se daje odgovor na ovo pitanje.
       Vlasnici poslušnih i miroljubivih pasa nemaju razloga da ih vezuju u svakoj prilici, osim, na trotoarima, u gužvama i sl.
       Vlasnici neposlušnih i nemiroljubivih pasa ih u najvećem broju i inače sami vezuju i ne puštaju sa povoca, te ih nije potrebno na to podsećati.
       Svaki pas sputan kratkim povocem i brnjicom trpi i psihički i fizički.
       Važeća Odluka o držanju domaćih životinja na teritoriji grada Beograda, između ostalog, kaže, u čl. 11, da je "držalac psa dužan da psa izvodi na kratkom povocu i sa zaštitnom korpom na njušci". U skladu sa tim policajci su dobili zadatak da opominju građane koji ne poštuju ovaj stav iz Odluke. Odmah iza člana 11, tačnije u sledećem članu 12, kaže se da se "psi mogu puštati sa povoca na za to određenim zelenim površinama ...." Takve površine nigde nisu obeležene, što znači da nisu ni određene. Da li neko opominje lica u nadležnoj instituciji da obave svoj posao?
       Da li se svi ostali članovi Odluke poštuju pa je došao na red ovaj koji smo upravo pomenuli?
       Odgovor je - ne, ne poštuju se.
       Postoje važniji i teže rešivi problemi od toga da li će neki pas biti na povocu ili neće. Ono što svi vidimo je veliki broj jadnih i nezbrinutih pasa koji lutaju gradom u potrazi za hranom i ljubavlju "najvernijeg psećeg prijatelja - čoveka". Pod nekim okolnostima oni mogu postati agresivni. Najveći broj njih napušten je od nesavesnih vlasnika.
       U toku je izrada nove odluke o držanju životinja na teritoriji grada Beograda koja bi trebalo da uredi odnose između ljudi i životinja koji žive na teritoriji grada, bolje nego postojeća, na način i u skladu sa savremenim zahtevima. Ova odluka će sadržati i program za rešavanje problema napuštenih pasa. Na inicijativu člana Izvršnog odbora Skupštine grada zaduženog za zaštitu životne sredine Program je prihvaćen u Skupštini grada još prošle godine i odobrena su finansijska sredstva. U tu svrhu potrebno je obezbediti još i dobru volju. Neki od nadležnih nemaju dobru volju i ne žele da troše finansijska sredstva na rešavanje ovog problema. Drugima, opet, iz određenih razloga odgovara da se problem uopšte ne reši jer njegovo postojanje oslikava sadašnju vlast kao nesposobnu, nehumanu i nedemokratsku. U razvijenim zemljama Evrope i SAD problem napuštenih pasa je rešen na zadovoljavajući human način koji i mi možemo da primenimo. U protivnom, put u Evropu će biti usporen makar i zbog tako "beznačajnog" problema kao što su napušteni psi.
       U članu 25 važeće Odluke o držanju životinja između ostalog, kaže se da je "napuštanje životinja zabranjeno". U istom članu takođe piše da je "zabranjeno ubijanje životinja, osim u određenim slučajevima medicinski indikovanim". Zabranjeno je, takođe, "huškanje jedne životinje na drugu, zabranjeno je zlostavljanje životinja, organizovanje borbi između životinja" ...
       Svet kome težimo je i ove probleme stavio pod kontrolu. A šta je sa nama? Da li je neko odgovarao zato što je napustio svog psa? Da li je neko odgovarao zbog nasilja izvršenog nad životinjom? Da li je ikada policajac opomenuo nekog građanina da ne udara svog, tuđeg ili napuštenog psa (takvih primera imamo prilike često da vidimo na ulici)? Da li smo ikada pročitali u novinama da je policija prekinula neku borbu pasa i kaznila organizatore?
       Šta je sa pravima životinja i njihovih vlasnika? Da li postojeća prava zaista pružaju zaštitu ili su samo na papiru? Da li se može ući u javni prevoz sa psom na povodniku? Da li se može ući u bilo koju javnu prostoriju sa psom? To su pitanja na koja svi znamo odgovore. I ovakva prava su, međutim, u razvijenom svetu regulisana i jednog dana moraće biti i kod nas.
      
       Autorka je član Predsedništva
       Društva za zaštitu životinja grada Beograda


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu