NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Duh vremena<br>Milivoje Glišić
Pakosna pitalica

O Srbiji i Crnoj gori, dimu i tamjanu i Solaninom naučnom radu

      Okvir je ipak okvir. Njega, što reče Solana, harmonizuju ljudi, i to smo dobili. Harmonizaciju, ljude imamo. Iz jednog državnog okvira mogu nastati sve novi i novi okviri, neka vrsta produktivne multikulturalnosti. Pametnom dosta.
       Ne možete od Koštunice tražiti Švajcarsku s kantonima. Nije ovlašćen, niti ima materijalnu bazu.
       Švajcarska, uostalom, nije ratovala.
       Švajcarska ima Karlu del Ponte, mi nemamo.
       Jedina sličnost je što su i Car Dušan i Viljem Tel streljali kroz prsten jabuku.
       Možda je u veridbi Srbije i Crne Gore učinjena taktička greška što Milo Đukanović nije dobio svoj referendum; neodržani referendum ostaće remetilački faktor. Iako nije hteo, Milo će tvrditi da je hteo, ali mu međunarodni činilac nije dao. I tražiće besplatno školovanje.
       Prvi posle Garašanina (mislim na generaciju između 19, 20. i 21. veka) doživeli smo Načertanije u stvarnom životu - od Male Srbije, preko velike Jugoslavije, do Ničega. Iz toga će se možda izroditi Nešto.
       Kad ne ide s jedinstvenom valutom, skače cena humoru. Mnogo ih je u Crnoj Gori koji su, kažu, stariji od svoje nacije.
       Tu je i pakosna pitalica. Pitajte Crnogorca šta mu je bio djed ili pradjed - Srbin!
       Pitajte, ne vređajte.
       A u Srbiji, opet, dosta je onih koji bi rado bili državljani neke nevladine organizacije. Makar u očima sopstvenih žena...
       Držimo se zasad dogovorenog okvira, jer Srbija i Crna Gora nemaju alternativu, dok je ne izmisle!
       * * *
       Pravoj priči, kad hoće da ostavi utisak, priči s političkim okvirom, mora da prethodi uvodna priča, opis ambijenta, stilska figura i sve što tome pripada. Obično se pripoveda zaobilazno, što u ovom slučaju i činim.
       Bogobojazni ljudi ne laćaju se krsta i kadionice kad se okupi publika, nego samo kad se valja, kad to kaže crveno slovo u kalendaru, ili kad naloži logika vere.
       S krstom i tamjanom preteruju bogomoljci, kad očekuju da im Bog pomogne pri nekom profitu.
       Bogu se pomolio i omiljeni čovek iz našeg naroda, gradonačelnik Čačka Velja Ilić, da mu Bog da šlepere cigareta ne samo za domaće tržište, nego i za izvoz, za procvat Čačka i zajednice u celini.
       Štampa piše - a štampi se mora verovati - da je Velja Ilić obećao Đinđiću da će da uđe u Vladu Srbije, a Đinđić je Velji Iliću obećao da će da ga primi (s tim da Velja revidira kurs prema Koštunici); rezultat te principijelne političke nagodbe je buduća fabrika duvana u Čačku.
       Po starom, danas već tradicionalnom srpskom običaju, svečano su osveštani temelji buduće fabrike, pred najvišim zvanicama i budućim pušačima, i nije se pevalo Na mnogaja ljeta nekom simboličnom kamenu temeljcu, nego glomaznom moravskom oblutku koji je, škropljen svetom vodicom, išao iz ruke u ruku, a sveštenik visokoga čina blagosiljao je tvornicu i duvan.
       Osvećenje je završeno, elaborati nacrtani; ostaje otvoreno samo pitanje ko će da švercuje cigarete!
       Onda se Velja Ilić, kad je sve prošlo, grdno rasrdio na nevladinu organizaciju G-17 plus; nisu, veli, prošli rigoroznu kontrolu naroda na izborima kao Koštunica, Batić ili Korać, nego su se provukli do vlasti, i ne daju poštenima da se razmahnu. Čak drsko predviđaju Miroljuba Labusa za protivkandidata Velji Iliću za predsednika Srbije.
       E, to je ono što Velju može da razjari, uprkos tamjanu i smernom šapatu liturgije. Posle molitve, Velja Ilić narodski neposredno poručuje Labusu i kabinetu G-17 plus:
       - Rasturiću ga na izborima kao dete zvečku!
       A tamjana je bilo, bože me prosti, kao da su osvećivali porodilište!
       * * *
       Kada naučni radnik Havijer Solana, fizičar po obrazovanju, podvuče crtu ispod svog životnog opusa, ukazaće se sledeća bibliografija: bombardovanje jedne evropske države, bivše SR Jugoslavije, pod njegovom komandnom odgovornošću, i kloniranje te iste evropske države, Srbije i Crne Gore, nekoliko godina docnije; sve se to, doduše, događalo na ivici glavnih evropskih tokova, na terenu podobnom za osiromašeni uranijum, na brdovitom Balkanu.
       Izlišno je naučnike podsećati da se savremena Evropa, u drevna vremena, a posle i Amerika, začela upravo na tom brdovitom Balkanu.
       Pazite šta je Solanin kolega Ajnštajn govorio još 1932. godine: "Posebno imam na umu da mala, ali određena grupa, aktivna u svakoj naciji, sastavljena od pojedinaca koji su ravnodušni prema društvenim razmatranjima i stegama, gleda na ratovanje, proizvodnju oružja i trgovinu oružjem, naprosto kao na prilike da unaprede svoje lične interese i da prošire svoj lični autoritet." Ajnštajn dodaje kako iskustvo pokazuje da je upravo takozvana inteligencija najspremnija da pruži te užasne kolektivne predloge, pošto intelektualac nema direktnog dodira sa životom u sirovom obliku, već ga sreće u najlakšem sintetičkom obliku - na štampanoj stranici.
       Tako je Ajnštajn govorio o Solani, iako nije imao pojma da će se Solana ikada pojaviti...


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu