Na jugu Afrike, nekadašnji borac protiv kolonijalizma Robert Mugabe (78), posle 22 godine diktatorske vlasti, ima ovog proleća težak problem. Zimbabve je ruiniran inflacijom i degradiranom ekonomijom

      Prošle nedelje Harare je udaljen iz Komonvelta (Zajednice bivših britanskih kolonija), a uz poziv na "manipulaciju predsedničkim izborima i produženo nasilje" - SAD, Nemačka, Švajcarska i nekoliko drugih zemalja, objavile su protiv Zimbabvea svoje sankcije.
       Ceremonijal Mugabeove predsedničke inauguracije (20. marta) protekao je, međutim, obeležen diktatorovom pretenzijom da je u Zimbabveu sve sasvim normalno - da je njegova "pobeda" izraz propalog pokušaja Britanije da, podrivnim dejstvom iznutra, "rekolonizuje" nezavisnu i bogatu zemlju, i da je, ovim poslednjim političkim trijumfom predsednika, "imperijalizmu (Evropljana) zadat izvanredan udarac"!
       Izjava o tobožnjoj zaveri evropskih imperijalista protiv nezavisnosti crnih Afrikanaca bila je krešendo Mugabeove kampanje. Njegova javna istupanja prožimana su porukom da predsednički izbori nisu ništa drugo do još neokončani "rat za zemlju", i da je samo Mugabe taj koji će, podelom obradive zemlje crnačkom stanovništvu, izvršiti taj "poslednji testament revolucije".
      
       Apanaža "na ruke"
       Eho ovog udobnog oratorskog "revolucionerstva" nije, međutim, dosegao daleko. Sklonjen unutar kolonijalne rezidencije nekadašnjeg guvernera Rodezije, s negovanim travnjakom i engleski uređenim vrtovima (novinarski svedok poslednjih dana te kolonije 1979/80, autor ove hronike, još pamti prizor njihove raskošno živopisne lepote!), zaštićen neprohodnim prstenom telohranitelja i policije - Mugabe je svojim govorom ostao dalek napaćenima u Zimbabveu - onima, na čiji se interes sve vreme pozivao - a istovremeno, bio je usamljen i neuslišen, ako je reč o svetu s kojim je na ovaj način očigledno polemisao.
       Članovi parlamenta, predstavnici Pokreta za demokratske promene i Morgan Cvangiraj - Mugabeov predsednički protivkandidat optužen za "veleizdaju", bojkotovali su skup. Međutim, ne samo oni. Mugabeovoj svečanosti odbili su takođe da prisustvuju i predstavnici sila, današnjih svetskih i afričkih faktora - SAD i Evropske unije a, osim njih, takođe još Britanije, Novog Zelanda, Australije i Kanade - zemalja vodećih unutar 54-članog Komonvelta.
       Masovno fizičko nasilje "ratnih veterana", huliganskih družina naoružanih sekirama, noževima i gvozdenim šipkama - početo prepadima na belce-farmere i, od prošle godine prošireno na političku opoziciju - učinilo je Mugabeove izbore bezvrednim. Teror "veterana" (u stvarnosti, često samo golobradih uličara, koji u doba nezavisnosti nisu bili još ni rođeni) podstaknut je i ohrabrivan predsednikovom veštom retorikom - jedanput o "imerijalistima kolonizatorima", drugi put o "organizovanoj subverziji" ili, pak, o "nezavršenoj revoluciji".
       Politički rečnik ovog nekadašnjeg učitelja - misionarskog đaka i potom, posle aktiviranja u organizacijama afričkog crnačkog otpora, deset godina sužnja rodezijskog kolonijalnog zatvora - konzerviran je marksističkim frazama Kine i Titove Jugoslavije, iz doba ideološke podele sveta i rivalstva vojnopolitičkih blokova.
       Kao pobornik nezavisnosti, Mugabe je iz te dve zemlje dobijao doktrinarnu i vojnu obuku boraca (u našoj zemlji, na primer u tajnom centru za obuku, blizu Kladova), oružje i novac. Od Jugoslavije - obično isplatom keš dolarskih iznosa "na ruke". Godine 1978 (u vreme kada ga je potpisani hroničar u Mozambiku upoznao i intervjuisao)- posredstvom jugoslovenske ambasade u Lorenso Markešu, današnjem Maputu.
       Džošua Nkomo - u tadašnjem oslobodilačkom pokretu Mugabeov rival, međutim saveznik u borbi protiv Jana Smita i vlasti Rodezije - smatran je klijentom SSSR.
       Rat za zemlju
       Kao živa sen te nepovratno odmakle prošlosti godina sedamdesetih, među Mugabeovim afričkim zvanicama na predsedničkoj inauguraciji zapažen je jedino Nujoma, lider SVAPO-a, današnji državni šef Namibije. Drugi njegov gost i slušalac, Kabila, predstavljao je NR Kongo, još retku preostalu državu komunizma u Africi.
       Kabila je zahvalan Mugabeu. U kongoanskom unutrašnjem sukobu Zimbabve je intervenisao u korist Kabile, redovnim trupama. U toj aferi, u Harareu je onda na volšeban način izgubljen trag sumi od milion američkih dolara, zbog čega su misije Svetske banke i Međunarodnog fonda spakovale kofere i napustile Zimbabve. Program saradnje Hararea i tih međunarodnih institucija suspendovan je do daljeg.
       Mugabeova zamisao da se apokaliptično stanje Zimbabvea, suspenzija zemlje iz Komonvelta i blokada Hararea sankcijama, objasne zaverom belaca Evropljana i svetskog imperijalizma, podrivena je na tlu same Afrike - političkom distancom Nigerije i Južnoafričke Republike.
       Udaljavanje Lagosa i Pretorije od režima u Harareu osigurala je britanska diplomatija. Privlačenjem afričkih sila na stranu svetskog bloka za bojkot, premijer Bler je obezbedio da se afrička raspuklina ne tumači kao obračun belaca s crncima, niti spor bogatih protiv siromašnih.
       Teško stanje Zimbabvea ostavljeno je na taj način usamljenom diktatoru. U promenjenom svetu, kolekcija Mugabeovih ideoloških izgovora deluje zastarelo. Pre dvadeset godina, njegova zemlja prihvaćena je široko pruženim rukama međunarodne zajednice, a skoro četvrt veka, Mugabe upravlja Zimbabveom kao jedini i neprikosnoveni gospodar. U njegovim izbornim izjavama ima, međutim, zrno, koje je makar sa stanovišta istorije teško odbaciti. Kriza Zimbabvea jeste "rat za zemlju", i to dvovekovni. Kriza je izraz stoletno osporenog vlasništva belaca, stečenog dolaskom Rodsovih setlera, rudara i farmera britanske južnoafričke kompanije 1890. - dabome, silom, prikladno pravilu onog vremena.
       Cela Rodezija je setlerska tvorevina. Na njenom političkom umoru organizovanom međunarodno, u Londonu 1979, potpisivanje umrlice uslovljeno je bilo pozitivnom odlukom "pogrebnog odbora" - saglasnošću učesnika konferencije o sudbini rodezijskih plantaža i farmi belaca, u uslovima političke vladavine crnaca.
       Kao svega jedan procenat tadašnjeg stanovništva Rodezije (približno 12 miliona ljudi),belci su raspolagali sa 80 odsto njenog ukupnog obradivog zemljišta! Jeftin rad, učinio ih je visokoproduktivnim. Međutim, i belci su bili umešni farmeri. Izvozili su kukuruz, meso i duvan, i izvozom tih proizvoda izdržavali su tada situ i imućnu Rodeziju. U Londonu Mugabe se obavezao da ih neće silom iseljavati. Niti će, obavezao se, konfiskovati zemljište - tokom borbe za nezavisnost obećavano crnačkim farmerima. Fond obećanog zemljišta za raseljavanje obrazovao bi se kupoprodajom, dobrovoljno - novcem koji su obećale SAD i Britanija.
       S batinom u rukama
       Jednom dobivši vlast, nošen talasom popularnosti i nazivan "oslobodiocem", afrički marksista brzo je zaboravio London. Čim su - u formi korupcije, opadajuće proizvodnje, nezaposlenosti i inflacije - počeli da pristižu plodovi vladanja njegovih titovskih i kineskih "partizana".
       Uz izgovor na "sabotažu", Mugabe je eliminisao najpre koautora pobede, Nkoma - saplemenika manjinskih Ndebela. Poslao je u oblast Bulavaja vojsku regrutovanu od Šona, podanika sopstvenog plemena. Inicirao je krvave orgije i zastrašio, ne samo (odbeglog) Nkoma, već sve Ndebele.
       Terorom, prilike se nisu mogle popraviti u oblasti ekonomije. Njen produkt je opadao, počelo je siromaštvo - izraženo mnogo oštrije nego u kolonijalno doba Rodezije. Oči bednih okretale su se državnom svecu Mugabeu.
       Uzimajući sve više vlasti, baratajući sve oštrije dekretima, Mugabe se sada okrenuo protiv belaca - poručivši da zemlja nije njihova - a ako im je do nadoknade, neka nadoknadu traže od Britanije!
       Diktatorova retorika postala je politički otrovna. Familije belih farmera podvrgnute su nepredvidivim noćnim posetama i teroru "veterana rata", naoružanih sekirama. Učestale su otmice imanja. Broj ubistava belaca bio je u naglom porastu. Kriza se produbila, pitanje bezbednosti farmera internacionalizovano je. To je okvir u kojem se na sceni Zimbabvea pojavio Morgan Cvangiraj - predsednički izazivač, propagator povratka vlasti na londonski dogovor o sigurnosti poseda - i, posle Nkoma, politički šampion plemena Ndebele. Posle izgubljenih izbora, Cvangiraj zahteva intervenciju međunarodne zajednice. Predlaže ponavljanje glasanja i međunarodnu superviziju.
      
       PETAR POPOVIĆ