U junu bi trebalo da počne snimanje prvih kadrova filma britanskog reditelja Kena Rasela "Tesla & Katarina", koji već u najavi izaziva burne reakcije. A ako ostane sve onako kako je zamišljeno, početkom sledeće godine, kada se očekuje njegova premijera, ovaj film mogao bi da deluje i šokantno na američku publiku koja Tomasa Edisona slavi i obožava kao nacionalnog junaka. Ovo je, na neki način, biografski film o Nikoli Tesli, u kojem će u prvom planu biti priča o ljubavi između velikog naučnika i žene njegovog bliskog prijatelja Roberta Džonsona, pesnika i izdavača časopisa "Senčeri" (Vek). Priča je zasnovana na prepisci koju je Tesla imao sa svojim prijateljem Robertom i njegovom ženom Katarinom tokom devedesetih godina 19. veka. A ispod glavnog toka filma provlači se "rat struja" koji je Edison vodio protiv Teslinog sistema naizmenične struje

      U junu bi trebalo da počne snimanje prvih kadrova filma britanskog reditelja Kena Rasela "Tesla & Katarina", koji već u najavi izaziva burne reakcije. A ako ostane sve onako kako je zamišljeno, početkom sledeće godine, kada se očekuje njegova premijera, ovaj film mogao bi da deluje i šokantno na američku publiku koja Tomasa Edisona slavi i obožava kao nacionalnog junaka.
       Ovo je, na neki način, biografski film o Nikoli Tesli, u kojem će u prvom planu biti priča o ljubavi između velikog naučnika i žene njegovog bliskog prijatelja Roberta Džonsona, pesnika i izdavača časopisa "Senčeri" (Vek). Priča je zasnovana na prepisci koju je Tesla imao sa svojim prijateljem Robertom i njegovom ženom Katarinom tokom devedesetih godina 19. veka. A ispod glavnog toka filma provlači se "rat struja" koji je Edison vodio protiv Teslinog sistema naizmenične struje.
      
       Strujni udar
       U ovom filmu, za koji su scenario napisale Ljiljana Kojić-Bogdanović i Katarina Bogdanović, najpoznatiji američki pronalazač Tomas Edison prikazuje se kao nemilosrdan čovek koji je nastojao da uništi svog najvećeg suparnika Nikolu Teslu, ali i da uvećava slavu prisvajanjem tuđih pronalazaka.
       Edisonu se (ne prvi put) osporava očinstvo na pronalazak struje. Ono po čemu je najviše istican, pronalazak sijalice sa žaruljama, sada se i u ovom filmu potajno pripisuje britanskom pronalazaču ser Džozefu Svanu, koji je godinu dana ranije konstruisao prototip takve sijalice.
       Potomke Tomasa Edisona posebno je razljutilo što se u filmu njihov slavni predak prikazuje kako ima sadistički odnos prema svom najvećem suparniku Nikoli Tesli, koga je na svaki način pokušavao da diskredituje. Napravio je i električnu stolicu za izvršenje smrtne kazne, samo da bi dokazao koliko je opasna Teslina naizmenična struja. U filmu se insinuira da je sam Edison 1890. godine predvodio prvo javno izvršenje smrtne kazne strujnim udarom,da bi tako potkrepio svoje tvrdnje, a i zarad materijalne koristi.
       Potomci su ljutito digli glas. Tako Edisonov čukununuk profesor Dejvid Sloun kaže: "Tomas Edison nije prisustvovao tom izvršenju i sve suprotne tvrdnje su pogrešne.Tako samo kitite priču." A jedan od Edisonovih nećaka u trećem kolenu Robert Viler poručuje: "Filmovi imaju obavezu da bar pokušaju da stvari postave onako kako bi one trebalo da stoje. Jer, oni su tako često jedini izvor informacija za mlade. Edisona ne treba povlačiti po blatu."
       Ali, Ken Rasel ostaje pri svojoj priči i u filmu i izvan filma. On na platnu pokušava da osvetli i Teslin pionirski rad na raketama, radiografiji i satelitima. Rasel pokazuje da očinstvo nad savremenom električnom strujom svakako pripada Tesli, a ne - Edisonu. On ističe i da je Tesla izmislio radio, a ne Markoni, što i danas mnogi ne znaju, iako je američki Vrhovni sud 1943. godine odbio Markonijevu patentnu prijavu i patentno pravo dodelio našem naučniku...
      
       Pet dolara za kuče
       Uprkos mnogim napadima i sumnjama Ken Rasel ostaje pri svojim tvrdnjama da je sve što je rečeno o Tesli i Edisonu zasnovano na činjenicama. U izjavi za Sandej telegraf kaže: "Priča je neverovatna i mi tu nećemo ništa izostavljati. Veliki zahtevi polažu se u Edisonovo ime, ali Tesla je zapravo izmislio naizmeničnu struju i da njega nije bilo, danas ne bismo imali svetlosti u našim domovima. Praktično, on je izmislio i sve drugo."
       Ostaje i pri tvrdnji da je Edison napravio električnu stolicu samo da bi diskreditovao Teslu. "Počeo je tako što je strujnim udarima podvrgavao kučiće i mačke. Dečacima bi obično davao po pet dolara za svako kuče koje bi mu doneli. Ali, to ga nije zadovoljilo, pa je odlučio da i jednog osuđenika podvrgne strujnom udaru", tvrdi ovaj reditelj. A onda pojašnjava:
       "Edison je prvi strujni udar ograničio na 17 sekundi. Kad to nije uspelo, podesio je uređaj na tri i po minuta, sve dok plamen nije izbio čoveku kroz kičmu, i dok praktično nije umro sagorevši."
       Ovu bitku, ipak, superiorno je dobio Nikola Tesla. Jer, kao što znamo, kada je sam sebe uključio na više hiljada volti, zasvetlio je kao neki veliki čarobnjak. I to - bez posledica!
       Edisonovo podmetanje Vilijam Terbo, unuk Tesline rođene sestre Angeline Trbojević, koji živi u Nju Džerziju, ovih dana, ovako je prokomentarisao: "Edison je iskoristio svoje veze da električnu stolicu nametne kao način za izvršenje smrtne kazne, a naizmeničnu struju - kao izvor njenog napajanja. Smatrao je da će, dokazujući kako naizmenična struja može da ubije čoveka, odvratiti ljude od njene upotrebe."
       A u pitanju je bio veliki novac. Dosta toga je potencirano i od velikih finansijera koji su bili zainteresovani za ulaganje u električne centrale. Upleteni su i sami državni interesi, industrijski razvoj SAD, pa se postavilo pitanje da li će izbor tehnologije pasti na Teslinu polifaznu naizmeničnu (AC) ili Edisonovu jednosmernu (DC) struju.
      
       Niklson odbio
       U Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, ne znaju za snimanje ovog filma. Marija Šešić, direktor Muzeja, kaže da ih niko nije obavestio, niti je ko od njih tražio kakvu pomoć, ali, ističe da je razumljivo što u umetnosti vlada tako veliko interesovanje za ovog našeg genija.
       Nauka i umetnost obično se doživljavaju kao dva sasvim različita i razdvojena sveta. Gospođa Šešić kaže da ne samo što naučne teorije i pronalasci retko zalaze u svet umetnosti, osim kao scenografija naučnofantastičnih filmova i literature, nego se naučnici obično predstavljaju ili kao dosadni čudaci ili kao potencijalni mizantropi kojima je sopstvena ideja važnija od čitavog čovečanstva. Ali, u svemu tome Nikola Tesla je izuzeteak. Jer, o njemu su brojniji romani, romansirane biografije, drame, pa čak i fantastične priče, nego ozbiljne naučno-istorijske studije.
      
       A šta je sa emocijama prema Katarini?
       Zorica Civrić, kustos Muzeja Nikole Tesle u Beogradu, za NIN kaže da su svi iz porodice Džonson bili prijatelji Nikole Tesle. "Prepiska koja postoji pokazuje da je Katarina Džonson prema Tesli gajila nežan odnos, pun divljenja. Umetnicima je dozvoljeno da na osnovu takve prepiske iznose svoje utiske i da je interpretiraju onako kako je oni vide. Ali, ne vidim da bi u tome neko trebalo da bude pogođen. Nikada nigde nisam pronašla da je između Tesle i Džonsonovih postojao nekakav ljubavni trougao!"
       Reditelj Ken Rasel koji je već režirao filmske biografije Rudolfa Valentina, Čajkovskog i Gustava Malera, kao što je i ranije sa svojim filmovima "Zaljubljena žena", "Đavoli" ili "Ljubavnici uz muziku" izazvao mnoge polemike, tako će i sada, sasvim izvesno, biti na udaru mnogih koji prema glavnim likovima iz ovog filma imaju idolopoklonički odnos.
       Film "Tesla & Katarina" još uvek nema definitivnu glumačku podelu. Džek Nikolson je odranije slovio za mogućeg Teslu u ovom projektu. Međutim, on po svemu sudeći, neće igrati naslovnu ulogu. Britanski Telegraf nudi Nikolsonovo objašnjenje koje je, pomalo, zagonetno. Slavni glumac, naime, potvrđuje da neće igrati u ovom filmu, iako u isto vreme kaže da je sa Raselom ranije dobro sarađivao u nekim projektima ("Tomi") i dodaje da je Teslinim potomcima poručio kako bi se zapravo radovao da neko drugi odbije da radi na projektu o ovom velikom istraživaču!?
       A znalci tvrde da Ken Rasel najviše voli da radi sa glumcima koje dobro poznaje odranije, sa kojima je radio. A to su, pre svih, Hju Grant, Alan Bejts, Dejvid Hemings.
      
       JOVAN JANJIĆ