NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Duboko antikatoličanstvo

"Dugo sam ovde bio nadbiskup, priman sam kurtoazno. Kad sam se gde zvanično pojavio, obično nisam bio pomenut kao prisutan"

      France Perko bio je 14 godina nadbiskup Beogradske biskupije. Odlazeći u penziju i rodnu Sloveniju rekao je za NIN (17. maj 2001): "Malo sam umoran, bile su to veoma teške godine. Nisam baš mnogo postigao, mada, jučer, kada su mi zahvaljivali, neki su videli stvari koje ja sam ne vidim."
      
       Pre godinu dana napustili ste Beograd, sada ste penzioner, daleko od svih događaja. Gde sada živite i kako izgleda vaša svakodnevica?
       - Živim u samostanu Sestara Svetog križa, koji je posvećen Neporočnoj Bogorodici. On se nalazi u Maloj Loki, 12 kilometara od Ljubljane. To je Šentjurska gora. U samostanu ima 33 sestre, što nije mali broj, s obzirom da je monaha sve manje. To se, pak, ne odnosi na kontemplativne redove, takav je Treći red sv. Franje, kojima pripadaju i sestre Sv. križa. Ja sam tamo i duhovnik i sveštenik. Ustajem u pola šest svako jutro. Sat kasnije služim sv. misu. Često držim predavanja po župama, o raznim temama, vrlo retko o pravoslavlju. Tokom dana čitam, pišem, uvek neko dođe.
      
       Koju štampu čitate? Da li ste još uvek obavešteni o događajima u Jugoslaviji?
       - Ne dobijam nijedan list iz Beograda. Čitam samo slovenačku štampu, obično "Delo", "Dnevnik" ili "Demokratiju". Ne razlikuju se oni puno od vaše štampe. O događajima kod vas pišu prilično. Verujem da to čine objektivno.
      
       Kakvi su sada odnosi između Slovenije i Jugoslavije?
       - Dobri su! Dobro je krenulo. Slovenija vidi da ima mnogo ograničenja i teškoća u vezi sa njenim ulaskom u Evropsku uniju. Ona se sada više orijentiše na Balkan. Kod nas ima čak i nepoverenja prema EU, kada bi bio referendum o pristupu, nisam siguran da bi većina pozitivno odgovorila. Jugonostalgije, svakako, nema. Nema ni arogancije prema Jugoslaviji, želja je da se uspostave najnormalniji odnosi. Sa Hrvatskom već ima više teškoća.
      
       Kako gledate na odnose između Srbije i Crne Gore? Da li će Jugoslavija opstati?
       - Eto, Solana je nešto postigao. Izgleda da detalje o svemu ne znamo. U Crnoj Gori postoji nedovoljna većina koja je za odvajanje. I u Srbiji ima mnogo Crnogoraca. Izgleda, pak, da ta zajednica nema perspektivu. Kosovo je deo Srbije, ali formalno. Protektorat može da traje još dvadeset godina. Ne znam, a tada može biti i nezavisnosti Kosova. Jedino bogatstvo tamo su deca. Jednom kad sam se susreo sa Vojislavom Šešeljem, rekao sam mu da je problem Kosova u visokom natalitetu. On mi je odgovorio: Nije to naš problem, već problem Evrope.
      
       Vratimo se Srbiji. Da li "vlast valja" u njoj?
       - Teško mi je da na ovo odgovorim. Između gospode Koštunice i Đinđića ima suviše napetosti. Napetost nije uvek loša stvar, ali ovde je ima previše. Glavni problem je, ipak, ekonomija. Treba privući međunarodni kapital, a on traži stabilnost. Ovde je radna snaga jeftina. Vlast mora da se pobrine da stvori stabilnost u zemlji.
      
       U maju Beograd će posetiti kardinal Kasper, koji pripada samom vrhu Vatikana. Kako gledate na to?
       - Poznajem ga veoma dobro, bili smo pet godina zajedno. Ne razlikuje se on puno od kardinala Racingera. Poseta Beogradu je izuzetno značajna.
      
       Koga biste želeli da vidite kao sledećeg papu? Možda Italijana?
       - To ne bi smetalo. Papa je ujedno biskup Rima, zato je dobro da to bude Italijan. Ali, dobro bi bilo da to bude neko i sa španskog područja, red bi bilo da imamo jednog papu i odatle. Teško je to znati, staro je pravilo da za koga se priča da ima najviše šanse, to i ne postane. To se možda odnosi na Nemce.
      
       Poslednjih nedelja mnogo se piše o pedofiliji među katoličkim sveštenicima u mnogim zemljama?
       - Preteruje se u tome. Nastala je prava hajka. Toga je, doduše, uvek pomalo bilo, ne mislim da je celibat uzrok ovome. Crkva postupa strogo u vezi sa svakim slučajem.
      
       Veoma su zaoštreni odnosi između Moskovske patrijaršije i Vatikana zbog osnivanja biskupija u Rusiji. Kako to prevazići?
       - Jeste, tamo su osnovane biskupije, ali kada se pravoslavne eparhije osnivaju u katoličkim zemljama, niko ne traži za to odobrenje tamošnje crkve. Čini mi se da ne znamo pozadinu ovog spora. Nije mi jasna prejaka ruska reakcija. Saznao sam da je SPC uputila pismo Vatikanu u kome potpuno podržava Moskvu. Nisam siguran da je to pismo koje Moskva distribuira, originalno. Možda je krivotvoreno. Sveti Sava je bio i dobar političar, on je negovao dobre odnose i sa Istokom i sa Zapadom.
      
       Jednom ste kazali da vam nije bilo teško poručiti Beogradu: - Adio! Ostajete li pri tome?
       - Jeste, rekao sam to. Ima u Srbiji dubokog antikatoličanstva. Dugo sam bio ovde nadbiskup, priman sam kurtoazno. Kad sam se gde zvanično pojavio, obično nisam bio pomenut kao prisutan, od onih koji su pozdravljali goste. Nisam ja na tome zamerao.
      
       Preuzvišeni, sada vam je 73 godine. Kakvi su vaši planovi?
       - Evo, sad se zdravstveno osećam bolje nego ranije. Zato moj odlazak u carstvo nebesko, gde sam žurio, kasni. Želeo sam tamo, jer znam da je tamo bolje. Tamo bih se ostvario. Ko pametan ne bi hitao tamo, gde mu je bolje. I dalje želim da odem Bogu što pre.
      
       Imate li poruku za Uskrs ovdašnjim hrišćanima?
       - Za praznik Hristovog Vaskrsenja svima želim svako dobro. Neka na ovim prostorima pobedi dobro na radost naroda i na slavu ovdašnje crkve. Uskrs je uvek dan optimizma, neka hrišćani ovde sa takvim osećajem gledaju u budućnost, svoju i svoje zemlje.
      
       ŽIVICA TUCIĆ
      
      
Kardinal Stepinac

Kakav je vaš odnos prema kardinalu Stepincu? Poznat vam je stav prema njemu među Srbima?
       - Da, znam taj stav. Zasniva se na komunističkoj propagandi. On se suprotstavljao zlu. Jeste da je dopuštao prelazak u katoličku veru pravoslavnih Srba u Hrvatskoj, ali je on to činio da bi ih spasao. I sam sigurno nije bio uveren da su oni postali u duši katolici. Da mu je odgovaralo stvaranje nezavisne države u Hrvatskoj, kao i većini Hrvata, sigurno je tačno.


      
      
Mislite, dakle, da ga treba proglasiti svetim?

Sada je on blaženi, a verovatno će vremenom biti proglašen za sveca, mislim da za to ima dovoljno razloga. On je, prema meni, živeo neporočno. Takođe, primio je brojne sveštenike iz Slovenije, koje je Hitler proterao.


      
      
Josip Broz Tito

Ovde kao da oduvek postoje nedoumice, ko je bio Tito?
       Znate li šta znači reč Tito? To znači: Tajna internacionalna teroristička organizacija. A on je bio zaista Jože. Rođen u Kumrovcu. U vezi sa tim nema sumnje. Majka mu je bila Slovenka. Dušom i telom on je bio čovek tih krajeva, pravi Zagorac. Oni su, znate, lukavi, ali i mudri. Samo se lukavstvom spasao od staljinističkih čistki. Posle rata igrao je na kartu Zapada, koji mu je na tom bio zahvalan, jer je stvorio prvu pukotinu u jedinstvu komunističkog sveta.


      
      
Vladika Nikolaj

Želeo bih da vas upitam o vašem stavu o vladici Nikolaju Velimiroviću?
       - Nisam puno proučavao njegovo delo, ali svakako je on bio veliki hrišćanin. Neko priča da je pušio i da nekima to predstavlja prepreku za kanonizaciju. Doduše i u rimskoj crkvi je to neka vrsta prepreke. Poznato je da je papa Pije X koristio duvan, ušmrkavao ga je, a proglašen je svetim. U pravoslavnoj crkvi o kanonizaciji odlučuje narod.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu