Reč špijun ovih dana se često pojavljivala u našoj javnosti. Ne samo u aferi povodom "slučaja Perišić", nego i povodom smrti glumca Danila Stojkovića. U prvom slučaju tek treba dokazati da je jedan od naših istaknutih građana špijun, a u drugom je jasno da je naš veliki glumac bio personifikacija "balkanskog špijuna" Ilije Čvorovića, kakvog ga je paradigmatičnog stvorio pisac Dušan Kovačević.
       Prvi put sam ovu kolumnu posvetio reči špijun pre osam godina (4. marta 1994). Ali tada su Amerikanci imali muke sa svojim špijunom koji je Rusima otkrio desetak američkih špijuna u redovima KGB-a. Sada je jedan Amerikanac (već u odsustvu) kod nas nabeđen da je hteo da stvori špijuna u našim redovima.
       Definicija špijuna je u Matičinom rečniku veoma jasna: "Osoba koja tajno prikuplja važne vojne, ekonomske i druge podatke u korist neprijatelja, neke druge države, ustanove i sl, uhoda, podmetač, doušnik." Ali baš tako jasnu definiciju teško je primeniti na Momčila Perišića, jer on, po prirodi svoga doskorašnjeg i ranijeg položaja, nije imao razloga da tajno prikuplja vojne podatke, a ako ih je predavao, nije ih predavao neprijatelju, već zemlji koja se sada bar zvanično smatra prijateljskom. U stvarnosti je, dakle, sve komplikovanije.
       Takođe je teško ovako definisan pojam špijuna prevoditi kao uhodu, podmetača ili doušnika. To bi pre bio nikom potrebni i dobrovoljni uhoda i doušnik Ilija Čvorović, ali ne stvarni već virtuelni. Rekao bih da je neponovljiv da nisam, u Lajpcigu posle ujedinjenja Nemačke, bio na jedinstvenoj izložbi o njihovoj nekadašnjoj tajnoj policiji Štazi.
       Na toj izložbi bili su izloženi materijali ove široko rasprostranjene, moćne i opasne organizacije, sa kojom je sarađivala gotovo polovina odrasle nacije. Bilo bi smešno da posledice nisu bile tužne.
       Pa, ipak, mladi nemački posetioci izložbe su se grohotom smejali pred izloženim lažnim brkovima i bradama koje su "pruski špijuni" lepili sebi na lice da ih ne prepoznaju oni koje uhode. Kao što je bio jadan tadašnji DDR-dizajn, tako je bila bedna i njihova špijunska rekvizita.
       Obično ljude posle demokratskog prevrata zanima ne samo zbog čega su špijunirani, nego i ko ih je špijunirao. Otkako se kod nas mogu pregledati sopstveni dosijei, mnogi su pošli na adresu naše bivše tajne policije. Kako su prošli, možete u pročišćenoj umetničkoj varijanti videti u komadu Gorana Markovića "Pandorina kutija" na sceni Beogradskog dramskog pozorišta.
       Ponavljam iz prethodnog napisa da je reč špijun ušla u evropske jezike iz italijanskog, a Italijani su reč spio preuzeli iz gotskog i franačkog gde je glasila spaihon.