Kada su u pitanju ratni zločini, u pravosuđu najveći teret nosi tužilac. On mora da organizuje istragu i izvodi dokaze kako bi ubedio sud u kvalifikaciju dela koju nekome stavlja na teret. Reklo bi se da njemu ponajmanje odgovara da se hvata u koštac sa tako delikatnim delima kao što su ratni zločini. Rade Terzić, beogradski okružni tužilac, pokazuje nespornu spremnost Tužilaštva da postupa u predmetima vezanim za ratne zločine i ne vidi razloga da bilo ko govori o nespremnosti da postupa u tim predmetima. Uz nabrajanje inkriminacija u našem Krivičnom zakonu, odnosno dela opisanih u članovima 141, 142, 143, 144, 145 , ukazuje da naš procesni zakon, daje jednu krajnje korektnu mogućnost procesuiranja takvih predmeta i ne vidi ni formalnih razloga i zapreka da suđenja za ratne zločine ne bude.
       “Mislim da nije sporna ni stručnost, obučenost i pripremljenost naših sudova za postupanje u tim predmetima, jer sudije i tužioci koji obavljaju te funkcije, a Skupština Srbije birala ih i poverila im taj posao, treba da su spremni kao i svi drugi.”
       Iniciranje i vođenje takvih postupaka, po Terzićevom mišljenju, ima jedan suštinski značaj jer bi to pomoglo našoj zemlji da se legitimiše pred međunarodnom zajednicom i međunarodnom javnošću, odnosno da pokaže razliku u odnosu na bivšu vlast kao i diskontinuitet u odnosu na Miloševića.
       “Treba naglasiti da Tužilaštvo nije organ otkrivanja i ono se ne bavi operativnim poslovima. Po novom zakonu, Tužilaštvo može da učestvuje u pretkrivičnom postupku i rukovodi njime. Sam operativni posao mora da uradi MUP Srbije. Da bi Tužilaštvo pokrenulo postupak i krenulo u progon izvršilaca ratnih zločina, da bi ga procesuiralo, potreban je jedan korektan, dobar i kvalitetan materijal iz kojeg bi proizlazila osnovana sumnja da su neki učesnici ratnih zbivanja počinili ratne zločine. Nažalost, mi nismo imali tako dobar materijal.”
       Kao primer Terzić navodi masovne grobnice u okolini Beograda. Tužilaštvo je uputilo MUP-u jedan zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, posebno za prvu masovnu grobnicu sa oko 40 lica za koju postoji osnov sumnje da se radi o civilnim licima. Tužilaštvo je zahtevalo od MUP-a da proveri sve činjenice vezane za okolnosti kako je nastupila smrt. Ako se utvrdi da su ta lica stradala zbog izvršenja nekog od krivičnih dela protiv civilnog stanovništva, treba da se provere sve okolnosti vezane za učesnike u događaju u kojem su izgubili život, odnosno, da se na taj način suzi krug lica.
       “Mi nemamo pouzdanih podataka da je neko zaista prijavljen. Pominju se neka lica vezana za zajednički zločinački poduhvat i da su ta lica pod istragom, da taj postupak ide, da on ima neko svoje trajanje. Mi nemamo podataka koji bi govorili o postojanju tih postupaka tamo, niti imamo najavu, niti službenih komunikacija sa zvaničnicima iz Haga. Definitivno je jedno, da će taj eventualni postupak kod nas moći biti vođen za sva lica za koja ne postoji problem utvrđivanja njihovog učešća u zločinima.Ako bi iz Haga došlo do dostave procesno validnih materijala koji bi pokazivali da postoji sumnja da je neko izvršio krivično delo, naša je obaveza, po Zakonu o krivičnom postupku i sudstvu Republike Srbije, da vodimo takve postupke. Svako saznanje je obaveza da se po njemu postupa.”