U Srbiji se mnogo govori o tome da će ova država sama suditi ratnim zločincima, ali je preuranjeno reći da je ozbiljno krenula u taj posao

      Kancelarija Međunarodnog tribunala za ratne zločine u Beogradu otvorena je septembra 1996. godine, dogovorom između Vlade SRJ i UN, a posao joj je uspostavljanje kontakata Tužilaštva Haškog tribunala sa lokalnim vlastima. Sve do početka NATO bombardovanja kancelarija je, na neki način, bila ambasada Haškog tužilaštva u SRJ, kada je privremeno zatvorena. S radom je nastavila početkom prošle godine kada je u sklopu kancelarije proradila i Služba za informisanje javnosti, zapravo, posebna služba za približavanje rada Tribunala javnosti i otklanjanje brojnih predrasuda vezanih za Hag.
       - Pokušavamo na sve moguće načine da pružimo iformacije, dokumenta suda, uspostavljamo kontakte sa svima koji žele nešto da saznaju o Tribunalu, kaže Matijas Helman, predstavnik kancelarije Haškog tribunala u Beogradu. - Stalno ponavljam da je Tribunal uspostavljen 1993. godine Rezolucijom Saveta bezbednosti UN zato što je već bilo sasvim jasno da se na prostorima bivše Jugoslavije ne vodi samo rat, već je došlo i do stravičnih zločina, do kršenja međunarodog humanitarnog prava. Tužioci i sudovi na ovim prostorima, iz političkih ili praktičnih razloga, nisu ništa radili da bi sankcionisali takve zločine. Osnivanje suda je bila svojevrsna urgentna reakcija međunarodne zajednice da bi se stalo na kraj takvim zločinima. Postojanje Haškog suda trebalo bi da bude doprinos i miru i bezbednosti i u krajnjem slučaju i procesu pomirenja.
      
       Kako ocenjujete trenutne okolnosti i mogućnost da se takvi procesi vode i pred domaćim sudovima?
       -U Srbiji se mnogo govori o tome da će ova država sama suditi ratnim zločincima, ali za sada ima veoma malo indicija da su takvi procesi i pokrenuti. Koliko je meni poznato, u toku je samo jedno suđenje za ratni zločin u Bijelom Polju. Mislim da je u ovoj fazi preuranjeno reći da je ova država ozbiljno krenula u takav posao. Bilo bi važno da se u javnosti što više diskutuje da li je u Srbiji i Jugoslaviji moguće pred domaćim sudovima voditi procese za ratne zločine, na koji način, kada će takvih procesa biti. I kada vidimo neke rezultate, možemo da govorimo o tome.
      
       Ovdašnja vlast ističe spremnost da preuzme neke procese otvorene u Hagu. Čak se spominju i neka obećanja te vrste.
       - Tribunal nije davao takva obećanja i domaći procesi ne mogu biti zamena za Haški tribunal. Bilo bi nekorektno ako ova država pokreće neke postupke samo da bi izbegla saradnju sa Hagom. Tribunal ima prednost i važno je reći da svi pojedinci koji su optuženi u Hagu moraju da se pojave pred tim sudom, i Tribunal definitivno ima resurse da sudi svim tim ljudima. Domaćem pravosuđu nije potrebna nikakva dozvola iz Haga da pokrene neke procese i suđenja. Naprotiv, domaći tužioci imaju potpunu slobodu da pokreću takve procese i mi se nadamo da će se to i desiti.
      
       Zar nije moguće da se neki predmeti ustupe, recimo, zbog posedovanja nekih dokaza kojima ne raspolaže domaće pravosuđe?
       - Upravo to pokazuje kako je jedan međunarodni sud u boljem položaju, u tom smislu što on ima mogućnost da dokaze traži u jednoj zemlji, svedoke ispituje u drugoj zemlji, hapšenja mogu da se obave na osnovu međunarodnog naloga pa čak i suđenje se odvija u neutralnoj sredini pred nezavisnim međunarodnim sudijama na sudu koji raspolaže svim potrebnim tehničkim sredstvima.
       Kad govorimo o tome da li Hag može da pomaže domaćim istragama prvi korak bi svakako trebalo da bude to da ova država uspostavi punu saradnju sa Tribunalom i da pokaže da je spremna da učestvuje na jedan ozbiljan način u rasvetljavanju ratnih zločina. Onda, naravno, postoji mogućnost da se razmenjuju informacije između Haga i domaćeg pravosuđa.
      
       Izgleda da se pošlo obrnutim redom. Na relaciji Tribunal - domaće pravosuđe, bliža komunikacija je uspostavljena na profesionalnom nivou. Bilo je uzajamnih poseta, seminara, edukacija...
       - U nekoj optimalnoj situaciji postojala bi dobra dvosmerna komunikacija. Tribunal apsolutno podržava sve domaće procese, ukoliko se vode profesionalno i pravilno. Već je bilo nekog razmenjivanja iskustava. Prošle godine je realizovan jedan program edukacije tužilaca, sudija i advokata iz Srbije iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i u tom programu je učestvovalo više od deset zvaničnika Tribunala koji su više dana razgovarali i razmenjivali iskustva sa svojim kolegama iz Srbije. Radilo se o programu koji nije bio vezan ni za kakve istrage već čisto radi dobre komunikacije i usklađivanja pitanja vezanih za međunarodno humanitarno pravo. Pravnici koji rade u Tribunalu imaju dragoceno iskustvo iz ove oblasti i, naravno, nemaju ništa protiv da dele to iskustvo sa svojim kolegama iz Srbije, što može biti od velikog značaja ako se ovde pokreću procesi koji se tiču upravo primene međunarodnog humanitarnog prava. To je samo prvi korak na tom planu.
      
       U slučaju otkrivenih grobnica haški istražitelji su dolazili i učestvovali u nekim elementima istrage.
       - To jeste jedan primer saradnje. Istražitelji Tribunala su bili prisutni prilikom ekshumacije kao posmatrači i neki rezultati su već uključeni u drugu izmenjenu optužnicu za Kosovo protiv Slobodana Miloševića i drugih. Važno je napomenuti da su te istrage u nadležnosti domaćeg pravosuđa. To je primer kako je moguće i potrebno deliti sve informacije. Međutim, šta će se dešavati u domaćem pravosuđu pitanje je izvan ovlašćenja Haškog tribunala. Ako do procesa dođe, Tribunal je spreman da u granicama svojih mogućnosti pomaže.
      
       Odsustvo odlučnijeg hvatanja u koštac s ratnim zločinima ovde se pravda skromnim materijalno-tehničkim mogućnostima. Te mogućnosti su neuporedive u odnosu na one kojima raspolaže Haški tribunal.
       - Tu ima mnogo praktičnih pitanja o kojima se u javnosti veoma malo govorilo. Jedan od uslova je spremnost sudova što podrazumeva profesionalne tužioce i sudije. Zatim, primena zakona, jer je do sada bilo malo ozbiljnih procesa za ratne zločine. Tu su i tehničke mogućnosti, sigurnosna pitanja, i zakonske odredbe za koje se vezuje, na primer, pitanje zaštite svedoka. Ako se ovde bude sudilo za zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, to će biti teško moguće bez prisustva svedoka. Veliko je pitanje da li su oni spremni da dođu u Beograd i svedoče ukoliko ne postoji zaštita svedoka, ukoliko ova država ne pokazuje spremnost da se istinski suoči sa ratnim zločinima. Prvo mora da postoji politička volja za takve procese, jer to nije samo pitanje sudova. Neće biti suđenja ako nema optužnice, što postavlja pitanje tužilaštva i neće biti optužnice ako nema istrage, što postavlja pitanje policije. Ako postoji politička volja i istinska spremnost ove zemlje da se suoči sa prošlošću i ako se takvi procesi pokreću, naravno da bi bilo dobro da postoji i određena podrška međunarodne zajednice.
      
       Poznato vam je da je na pomolu formiranje stalnog međunarodnog suda za ratne zločine. Sve više se i na Zapadu govori o ograničenom trajanju Haškog tribunala. Ima li Tribunal dugoročnu perspektivu?
       - Tribunal neće moći da procesuira sve zločine koji su se dogodili najpre zbog materijalnih i vremenskih ograničenja. To nikada nije ni bila namera i on ne može da bude nosilac svih procesa. Namera jeste da se pred Tribunalom procesuiraju najteži zločini, posebno oni zločini koji su sistematski izvršeni, koji su rasprostranjeni ili planirani na najvišim nivoima vojnih i civilnih struktura i da se pred Tribunalom sudi pojedincima koji su najodgovorniji za takve zločine. Ali, više puta je konstatovano da je na ovim prostorima više hiljada ljudi bilo umešano u razne zločine. Nažalost svi oni neće nikada krivično odgovarati za svoja dela ali bi bilo važno da, pored tako važnog posla koji obavlja Tribunal, domaće pravosuđe u svim zemljama počne što više da radi na rasvetljavanju ratnih zločina, kako bi i pojedinci sa nižih nivoa komandnih struktura i, naravno, neposredni izvršioci pre ili kasnije odgovarali za počinjene zločine.
      
       Koliko Tribunal ima još da obavi posla i do kada?
       - U ovom trenutku u pritvorskoj jedinici se nalazi pedesetak osoba koje su u nekoj fazi procesa. Na slobodi se nalazi tridesetak ljudi koji su optuženi ali je veoma važno imati na umu to što su mnoge istrage i dalje u toku. Tužilaštvo namerava da završi svoje istrage do 2004. godine. Znači, doći će još do mnogih novih optužnica i postoji gruba procena da bi u Tribunalu moglo biti procesuirano, od samog početka pa do kraja postojanja Tribunala, oko 150 osoba. Po gruboj proceni Tribunal bi mogao da završi suđenja, u prvoj instanci, do 2008. godine. Posle toga traju žalbeni postupci. Ali, moram da ponovim da Tribunal neće moći efikasno da završi svoj mandat ako ne postoji puna saradnja svih država.
      
       Česte kritike na račun Tužilaštva se odnose na njegov neizbalansiran pristup u svom radu, odnosno, mnogo veću agilnost i ažurnost kada su srpski zločini u pitanju.
       - Tužilaštvo ne pokušava da uspostavi brojčanu ravnotežu. Kada bi radilo na tom principu onda bi Tribunal bio politički sud. Poznato je da je bošnjačka strana prva počela da sarađuje sa Tribunalom pa je u prvoj fazi procesuiran najveći broj predmeta u kojima su Bošnjaci bili žrtve. Od prošle godine imamo značajne nove optužnice za zločine nad Srbima u Hrvatskoj, ili nad Hrvatima i Srbima u Bosni. Konkretno, predmeti optužnica su bili operacija ‘’Oluja’’, zločini u Medačkom džepu, optuženi su bošnjački oficiri za zločine nad Srbima i Hrvatima uključujući i zločine za koje su odgovorni.
      
       Pada u oči da nema nijedne optužnice protiv pripadnika OVK i za zločine nad Srbima na Kosovu.
       - U Hagu nikoga ne možete optužiti na osnovu toga što političari kažu da znaju da je ovaj ili onaj kriv, da postoje dokazi. Tužilaštvo mora konkretno saslušati svedoke, doći do materijalnih dokaza, analizirati, a često i prevoditi razna dokumenta, i na kraju sastaviti optužnicu koju mora da potvrdi jedan sudija, a on može da to uradi samo ukoliko potkrepljujući dokazni materijal upućuje na osnovanu sumnju. Javnosti je manje poznato da su te istrage pokrenute još pre nekoliko godina, ali velikim delom nisu napredovale zbog nesaradnje beogradskih vlasti. Na tom planu saradnja je uspostavljena u drugoj polovini prošle godine i sada te istrage mnogo bolje napreduju. Odnosno, Vlada Republike Srbije predala je obimnu dokumentaciju, omogućila pristup svedocima i nedavno je Karla del Ponte saopštila da su tri istrage u toku i ona se nada da će moći optužnice da podigne do kraja godine.
      
       Javnost Srbije, ipak, nije blagonaklona prema Haškom tribunalu i doživljava ga kao nešto neprijateljsko, nešto što je upereno protiv ovog naroda.
       - Ako šire posmatramo pitanja suočavanja sa prošlošću, to su obimni procesi, kojima Tribunal kroz svoje delovanje može dati značajan doprinos. Da bi ti procesi bili uspešni apsolutno je neophodna politička volja, afirmisanje ciljeva civilnog društva, podrška raznih strana i tek onda može doći do istinski pozitivnih rezultata. Nažalost, i političari maltene ništa ne rade po tom pitanju. Oni saradnju sa Tribunalom posmatraju samo u sklopu međunarodnih odnosa, kao pitanje ulaska u međunarodne organizacije ili kao ekonomsko pitanje. Saradnja se vrlo malo dovodi u vezu sa suštinom stvari. Niko ne kaže da je to potrebno zbog zadovoljenja pravde, pružanja pravde žrtvama ratnih zločina. Naravno da pored krivičnih postoje i politička i moralna odgovornost. I tim pitanjima treba neko da se bavi.