A taman me uhvatila multietnička depresija, sa gnjecavim art-simptomima: dok Rumuni plaćaju da vrše seks u muzeju (pored svih onih apstraktno-avangardnih morbidarija - svaka čast!), dotle Srbi iznajmljuju gastarbajterski "linkoln" za vožnju po komšiluku, uživajući u plišanom bifeu i uljanom lajtu (mada im je dovoljan i stroboskop da prikriju svoju klasno deklasiranu muškost - fuj!). Em nas stalno zaobilazi mnogopominjani i stidljivo priželjkivani "rumunski scenario" (romantični komad sa pevanjem i pucanjem u kojem se buše zastave i tela tiranina), em nas severni susedi i "kulturno drndaju".
       Ali, restriktivne ("đerdapske") misli me napustiše istog časa kada sam doznao da je najveća srpska pop diva, Svetlana Ceca Ražnatović, posle pauze prouzrokovane višom silom, održala koncert u Žitorađi, koji je predstavljao ujedno i generalnu probu za njenu, upravo najavljenu, grandioznu srpsko-balkansko-evropsku turneju. Najpre sam proverio utiske kod Cecinog zemljaka i druga iz detinjstva: Ivica Dačić mi je, ne skrivajući ponos i uzbuđenje, izdahtao u slušalicu kako je smršao četiri kile uživajući u zavičajnom spektaklu, a da ga je - kada je umetnica zapevala "Kukavicu" - oblio hladniji znoj nego one noći kad su Predsednika uguravali (ne on, nego drugi!) u helikopter Crvenog Krsta i Zelenog Polumeseca.
       Naravno da nisam ni sumnjao da će KAMBEK biti u velikom, samo NjENOM, stilu! Zar može biti drugačije kada se radi o ŽENI zbog koje se Vučela vratio svojoj ženi, Binić fudbalu, a Legija specijalcima.
       A onda su stvari počele da se otimaju kontroli i poprimaju razmere klinačko-kliničke histerije. Prosto, započelo je MASOVNO GREBANjE, i cimanje za Cecine magične skute. Otkako su procurele vesti o planetarnom gibanju srpske boginje, politički i ostali pritisci ne prestaju, a b(l)udne, nedosanjane sanjare predvodi podbuli Dinkić, inače sve zabrinutiji zbog svoje podbulosti, pa možda i tu leži razlog njegove ultimativne, apsolutno konvertibilne želje da nastupi na nekom od koncerata kao "specijalni gost" sa gitarom, Đelićem koji bi glumio Maršala (mislim na lampaško pojačalo), i hard-rok verzijom pesme "Neću, neću dijamante, suvo zlato, brilijante" - na šta ga je Ceca upitala a ko mu je uopšte ponudio sve to drago kamenje...
       Ni naš nevladini ministar spoljnih poslova, Goranac Svilanović, ne sedi skrštenih ušiju: on bi rado, u duetu, odjodlovao "Roka Mandoljinu", kako bi konačno pregrizao jezik mržnje. Dočim zapenavljeni ministar pravde zahteva da se u koncertni repertoar uvrsti "modernizovani prepev" onog dela Dušanovog zakonika koji govori o šibanju gole guze i odsecanju udova...
       S druge strane, ni poslovno-medijski svet ne želi da ispusti inicijativu. Tako je Bogoljub Karić objavio ponudu u kojoj fatalnoj carici estrade nudi preostale akcije Mobtela u zamenu za njeno gostovanje u emisiji "Nije srpski gutati", dok joj Minimaks nudi Željka Mitrovića i Profesora Čupića, kao skeč-duet zgodan za popunjavanje prostora u toku koncerta - između dve pesme, ili dva presvlačenja. Takođe, Dragan Džajić je izrazio spremnost da igračima našeg najlimenijeg (pardon, najtrofejnijeg) kluba ugradi silikone u predelu sisa i bokova zbog scenskih efekata koje bi trebalo da proizvedu kao prateći baletski hor na finalnoj fešti, koja će se održati na stadionu "Crvene zvezde". A Draža Marković, zauzet pisanjem novih, posthumnih romana Danila Kiša i Mirka Kovača, jedva je stigao da za nastupajući istorijski događaj rezerviše hoklicu u svojoj nekadašnjoj loži na Istoku Marakane.
       S druge strane, povodom predstojeće turneje, naši savesni satiričari, Predrag Čudić i Nataša Kandić, započeli su štrajk glađu u kongresnoj sali hotela "Hajat" zbog, kako stoji u saopštenju za javnost, "vaginalizacije naše poratne stvarnosti koja ima za cilj senzacionalističku relativizaciju zločina počinjenih baš u ime polnog šovinizma". Sonja Liht je podržala njihov visokoosvešćeni protest, ali se uzdržala od samog čina gladovanja iz čisto diplomatskih razloga, da ne bi došlo do prekida međunarodne humanitarne akcije "Hrana za novac".
       U sličnom tonu je reagovala i "Princeza Eutanazije", Karla del Ponte, koja izričito zahteva otkazivanje već zakazanog i rasprodatog koncerta u Hagu (kao zvanični razlog se pominje, navodno, nedostatak broma u centralnoj apoteci u Ševeningenu), što je navelo Džimija Flojda Haselbajnka da se odrekne nacionalnog dresa Holandije; slavni centarfor smatra da je ispunjenjem "privatne želje" gospođe Del Ponte on lično zakinut kao građanin, kao muškarac, kao fudbaler i kao crnac.
       Kao što možemo da se uverimo, inkvizicijska internacionalizacija najslavnijeg srpskog izvoznog artikla se zahuktava neverovatnom, i na momente krajnje degutantnom žestinom. Što nas, posle svega, nimalo ne čudi, zar ne? Ipak, skoro da neverovatno zvuči poluagencijska, obaveštajna glasina da ni umetnički, prekookeanski establišment nije ostao ravnodušan. Štaviše, Džodi Foster je obznanila svoju želju da ima dete sa Cecom, dok Nikol Kidman hoće da je usvoji, iako su vršnjakinje, jer joj je Dalaj Lama poručio da jedino tako može postati savršena majka i prosečna glumica! Saznavši za ovo preganjanje svojih mlađih koleginica, biblijski iskusna Šer se zainteresovala za našu divu; kada je pogledala fotke sa albuma "Decenija", nije mogla da poveruje da je Ceca udovica. Tim povodom, izjavila je za "Vog" nešto što ponajbolje odslikava veličinu naše nacionalne heroine: "Pa, ova bi i mog pokojnog Sonija oživela, samo da mu pogladi urnu s pepelom." Ovakvoj izjavi jedino pesma može biti dostojan komentar. Mašala!