Hoće li na sledećim izborima glasati emigracija koja posle 5. oktobra izgleda dolazi i na neku vrstu naplate? Ako bi izbori bili ove godine, odgovor je - ne

      Čim je došao na presto, DOS je poručio da će, ubuduće, i naša brojna, bitna i za neke sporna dijaspora moći da glasa na izborima. Ali, pošto postoji problem, kažu, tehničke prirode, raseljeni će na ostvarenje postojećeg prava da biraju i budu birani verovatno čekati i posle neraspisanih ovogodišnjih izbora.
       Četnička emigracija manje je "četnička" od 5. oktobra 2000, a i na srpske gastarbajtere i ostale selice, ne gleda se kao ranije. Bar ih tako više ne doživljava takozvana demokratska vlast, ako je suditi po pričama državnih zvaničnika o značaju i planovima s dijasporom, primera popularnog ministra Božidara Đelića iz Francuske i dvoje ambasadora iz rasejanja (Krinka Vidaković u Izraelu i Dragoljub Popović u Švajcarskoj). Dakle, osim što će nastaviti da unose devize u zemlju, našim ljudima rasutim po svetu, ne samo po konzulatima, obećava se ostvarivanje prava izbornog glasa, osnovnog prava koje emigranti razvijenih društava, pa i bivšeg komunističkog bloka, odavno uživaju.
       Daleko od Grčke - čijih 16 miliona državljana živi van zemlje, 14 miliona unutar nje (podaci SMIP-a) - Jugoslavija, ipak, spada u red država s izuzetno brojnom dijasporom. Pošto sveobuhvatni popis nikada nije obavljen, i dalje se samo procenjuje da jugoslovensko rasejanje, danas, čini oko tri i po miliona ljudi, među kojima i - 5 000 doktora nauka. Od tog broja, oko milion i po su državljani SRJ, pri čemu, opet, značajan broj ima i državljanstvo zemalja imigracije. Računa se i da preko granica deluje oko 1 300 različitih asocijacija, na svih pet kontinenata, najviše u porodici Evropske unije, u Severnoj Americi i Australiji.
      
       Strah od desnice
       Dilema jeste činjenica da Srbi u inostranstvu neće osećati direktne posledice sopstvenog političkog izbora, uprkos opštem, načelnom stavu da oni treba da glasaju - s obzirom na to da je red nostalgičnih lastavica kudikamo duži od reda registrovanih Crnogoraca i s obzirom, ponavljamo, na iskustva razvijenih zemalja. Međutim, baš zato što je red duži, ali i, što je za neke tumače specijalno važno, mahom nacionalistički, antijugoslovenski obojen, rođen je strah da bi njihovi glasovi osnažili desničarske snage. Da li bi ih osnažili, ili iz pepela podigli pravo na čelo, tek dijaspora u narednim epizodama eventualnu politiku desnice ne bi osećala kao Srbi u Srbiji. I zato se neki plaše.
       Pomoćnik šefa diplomatije Gorana Svilanovića i šef SMIP-ovog Sektora za konzularne poslove i dijasporu Milan Kljajević (SNP) i predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja, najvažnije srpske organizacije u dijaspori, Miroslav Majkl Đorđević približno istim tonom odbacuju ovakvu šansu, čude se tom strahu i ponavljaju razliku između patriotizma i nacionalizma. Kljajević ("Nisu oni toliko neodgovorni", o potencijalnom glasanju iseljenika za SRS), recimo, podseća da su upravo radikali, kada se razmatralo osnivanje Saveta za dijasporu u Saveznoj skupštini, postavili nedoumicu oko njegove svrhe. Đorđević ocenjuje da je Vojislav Šešelj "završio karijeru" u emigraciji, jer je izigrao pokojnog sveštenika i vojvodu Đujića, i dodaje da svega desetak odsto naših iseljenika ima takve, i levičarske afinitete, a čemu su doprineli i Udba i svojevremeno Radmila Milentijević. Baška istraživanje agencije "Medijum indeks" po kome simpatizeri socijalista i radikala nisu za uključivanje dijaspore u vladajuće strukture.
      
       Državljanstvo, pa glasanje
       Vlast pokazuje deklarativnu spremnost da se srpska matica i pčele konačno povežu, očigledno svesni činjenice da im na mnogo polja dijaspora može pomoći. Iz neposrednog okruženja, nije zgoreg podsetiti se dometa hrvatskog i albanskog rasejanja koja su, na vezi ili bez veze sa njihovim zvaničnicima, uspešno širila odgovarajuću verziju događaja. Inače, za razliku od Hrvata (od Tuđmanove epohe glasaju i van zemlje), stanovnici Bosne i Hercegovine i Makedonije još ne mogu. U ambasadi BiH rečeno nam je da se planira da "dijasporci" biraju od ove godine; u ambasadi Makedonije da je bilo nekoliko bezuspešnih inicijativa.
       Vlada SRJ je, prvi put u istoriji odnosa dijaspore i matice, decembra 2001. donela Odluku o obrazovanju Saveta dijaspore kao savetodavnog tela Vlade SRJ, sastavljenog na paritetnoj osnovi (finansira se s računa SMIP-a). Od zemalja su zastupljene Nemačka, Kanada, Austrija, Francuska, Švajcarska, Švedska, SAD, Australija i Rumunija. Traži se proširenje predstavnicima iz drugih država gde Srba ima prilično. Usput se ponegde i mršti zbog pola-pola (11:11) odnosa u Savetu: trebalo bi, naglašavaju, da ima više predstavnika iz dijaspore. Iz SMIP-a će poručiti da je nekada postojao predlog da predstavnici Saveta budu isključivo iz zemlje. Danas je za početak rada Saveta potrebna polovina članova iz dijaspore. Uostalom, potpredsednik i predsednik su emigranti, izabrani tajnim glasanjem; čovek iz matice, potpredsednik je episkop Lavrentije, izabran javnim glasanjem. Premijera je da se u vladinom telu nalazi predstavnik Crkve: SPC u svetu ima 22 eparhije, više od 1 200 parohija, oko hiljadu crkava i manastira.
       Prvi zadatak Saveta je da predloži model izbora demokratskih institucija u rasejanju koje bi predstavljale dijasporu u matici i radile na jačanju veza i saradnje s maticom, te time i ojačale poziciju majke u zemljama prijema. Suština se, pak, vidi u reizgradnji međusobnog, decenijama ljuljanog poverenja. Jedna od zamisli je, tvrde, da promena režima u otadžbini, u budućnosti, ne utiče na samu organizaciju iseljenika. A ministar Svilanović saglasio se s prioritetnim zahtevima iseljenika: ostvarivanjem prava glasa, prava na državljanstvo i poboljšanjem mogućnosti za ulaganja u zemlji.
       Pravo glasa imaće i ima svako ko poseduje i naš pasoš (po procenama, nešto manje od polovine dijaspore). Od 5. oktobra mnogi su zatražili povratak ili sticanje državljanstva, procedura je u toku. Poznavaoci prilika saopštavaju da se beleže i zahtevi na osnovu "osećanja pripadnosti srpskome narodu". (Zoran Milinković iz Pariza, predsednik Patriotske stranke dijaspore čije je sedište u Beogradu, a nema je na 988 nego smo je slučajno uočili u Cetinjskoj ulici gde se i NIN nalazi, podseća na reči predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice da je dijaspora jedan od stubova društva, Zorana Đinđića -da će dijaspora moći da glasa na prvim izborima, ali i da je sve što je urađeno, ukidanje resornog ministarstva na republičkom nivou i formiranje Saveta na saveznom.)
      
       Muzara ili partner
       Izmešteni deo košnice pamti istraživanje javnog mnjenja u Srbiji koje je "Medijum indeks" uradio avgusta prošle godine, po kome preko 70 odsto građana pozdravlja demokratsko pravo da emigranti aktivno učestvuju u političkom i građanskom životu Jugoslavije. Ukoliko se zakonodavstvo prilagodi, očekuje se, svi sa SRJ pasošem mogli bi da budu kandidovani, birani i mogli bi da glasaju. Prema Cesidovom modelu, naši državljani koji žive u inostranstvu mogli bi tamo da glasaju, pod uslovom da zakonodavstva tih zemalja dopuštaju glasanje u diplomatskim predstavništvima, a strani državljani koji žive u Jugoslaviji najmanje pet godina mogli bi da biraju odbornike u svojim sredinama.
       Iz konteksta proizlazi da dijaspora, za promenu, insistira, sem na pasivnom, i na aktivnom biračkom pravu. Neki bi da budu kandidovani. U obe varijante, politički marketing ne bi došao pod sumnju budući da su u eri Interneta (satelit i lokalne medije da ne pominjemo) ljudi iz rasejanja ponekad, čini se, vidno bolje obavešteni od građana koji žive u Srbiji kojima politika često ni na jedno uvo ne uđe.
       Iz Kongresa srpskog ujedinjenja poručuju da je dijaspora spremna da pokrije troškove izbora u rasejanju. Izbori bi se, ideja je, finansirali iz naplate administrativne takse za unošenje u birački spisak. "Naš stav je odavno poznat, sada ga samo zaoštravamo", kaže za NIN Mila Alečković-Nikolić, istaknuti član Sverspske zajednice Francuske i Kongresa srpskog jedinstva, s napomenom da se od novih vlasti to i očekuje, "i za njih smo se borili". Ona objašnjava da dijaspora ne traži nikakvo pravo, već da se već postojeće realizuje. Uverena je da bi bar milion dijasporaca glasalo. Usput, države gde Srba ima dosta, dozvoljavaju tu mogućnost, uključujući i Ameriku u kojoj do bliže prošlosti nije bilo izvodljivo biti vlasnik dve isprave.
      
       Predsednik iseljenika
       Formiranje Saveta, "nadstranačkog tela", komentariše kao dobronameran potez i - donekle kao grešku u koracima: "Savetovanje bez ikakvog prava odlučivanja i diplomatskog imuniteta nema nikakvu moć. To telo je beznačajno, ništa novo ne donosi. Mi godinama - savetujemo." I: "Optimisti smo, nećemo da budemo gavranovi. Ali, ostajemo oprezni. I jedinstveni. Kako je rekao moj brat Miroslav-Majkl Đorđević, mi sada imamo samo jednu temu - izbore." Gospođa Alečković-Nikolić i gospodin Đorđević nisu članovi Saveta. Što zbog obaveza, što zbog šuškanja da su izvesna konzularna predstavništva tipovala na "bleđe ličnosti".
       Biznismen Miroslav-Majkl Đorđević kaže za NIN da postoji bojazan i sumnja da aktuelna vlast želi glasanje emigranata. "Mi znamo da će to pravo, pravo glasa biti i naša obaveza, ne bežimo od odgovornosti. Ako bi se pravilno sprovela procedura, deset do 15 procenata od ukupnog broja glasova stiglo bi iz dijaspore." Caka je u tome što taj procenat može biti presudna kap u borbi dve političke strane, DS i DSS-a. Da li će se on u tom slučaju kandidovati na predsedničkim izborima: "Suviše je rano o tome govoriti." Ali, zato nije rano reći da bi glasovima van matice "Srbija dobila demokratski centar, stabilnost poznatu Zapadu koja u Srbiji, nažalost, ne postoji".
       Đorđević otkriva i da među našim iseljenicima buja mišljenje da sadašnja vlast donekle prati obrazac ponašanja prethodne, odnosno da emigrante vidi ili kao neprijatelje, ili kao krave muzare, "ne kao partnere": "Nova vlast kao da je dobila neke iste note, od guvernera pa nadalje. Pričaju 'oni nisu ništa za nas uradili, nećemo ni mi za njih'. To je jeftina priča, nisu fer. Jer, mi smo pomogli DOS-u." Kaže, prve pare za gotovo sve opozicione stranke došle su iz dijaspore, da njih nije bilo, naša ondašnja opozicija ništa ne bi uradila.
       Pred vladinim Savetom, zvanično i trenutno, dva puta stoje. Prvi je da organizuje "prosutu" dijasporu, i svetski trend globalizacije to nameće. Drugi je da se formira glavna skupština, koja će zasedati jedanput godišnje - u zemlji. Glavnoj će prethoditi skupštine u državama gde iseljenika ima dovoljno, to jest može se pretpostaviti potencijalno pravljenje imidža lidera, takoreći predsednika dijaspore. Obaveza naše države je "da se zahtevi dijaspore prema matici rešavaju". Pitanje državljanstva, najpre, pošto nije mali broj onih koji su ga izgubili raznim dekretima. Da svi koji žele, a vode poreklo, ili su mu/joj roditelji državljani, mogu i da dobiju pasoš. "Očekujem da će država pozitivno reagovati na preporuke Saveta koje će nadležni organi dobiti ovih dana", najavljuje Kljajević.
       Problem je, proizlazi, tehničke prirode. Pravo postoji, traži se model realizacije. Razrada će potrajati, ne zna se koliko dugo. Možda bude i kombinacija modela (glasanje u konzularno-diplomatskim predstavništvima, putem ovlašćenja, pisama...). Nezgoda je što smo, s te strane gledano, jasno u deficitu s vremenom. Potvrdio je to i, prema preliminarnim podacima, neuspeli popis stanovništva izvan Jugoslavije (sproveden od 20. februara do 30. marta). U senci Kosova, ali i popisivanja na dobrovoljnoj bazi, odziv je bio slab.
      
       Služenje vojske
       Plus što su ga mlađi muškarci namerno izbegavali, zbunjeni svežim rokadama oko služenja vojnog roka za državljane s dva pasoša: niži zakonski propis u koliziji je s višim, kojim se propisuje da muškarci s dva pasoša mogu da služe vojsku - ako hoće. Naime, u Uputstvu Generalštaba Vojske Jugoslavije od prošle godine piše da "regrut stalno živi u inostranstvu ako mu je Generalštab dao saglasnost za stalni boravak", čega nema ni u Izmenama i dopunama Zakona o VJ usvojenim januara ove godine. Dijaspora traži da se odredba o saglasnosti Generalštaba ukine, odgovor čekaju do 30. aprila.
       Odnosi matice i iseljenih lica definitivno nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu. Bolji su, ali više u najavama nego u stvarnosti. Ne treba zaboraviti ni kako je dijaspora reagovala na pokušaj imenovanja novinara Stojana Cerovića za ambasadora u Vašingtonu, kako su to doživeli pojedini lideri DOS-a (kao mešanje u suverenitet i unutrašnju politiku!), da je ministar Svilanović izjavio kako dijaspora sebi pridaje veći značaj nego što ga ima (u protivnom bi sprečila bombardovanje)... Deo DOS-a takođe smatra da emigranti nisu dovoljno uradili za Srbiju ni tokom rata, ni u rušenju Miloševića, niti posle njegovog pada. Đorđević će odgovoriti da ovakvi komentari dolaze ili od strašno neupućenih, ili zlonamernih ljudi.
       Nego, hoće li na sledećim izborima glasati i dijaspora, emigracija koja posle 5. oktobra izgleda dolazi i na neku vrstu naplate? Šta se dešava s tim tehničkim problemom? "Ako bi izbori bili ove godine, imali bi istu tehniku kao i ranijih godina." Jednostavnije, Kljajevićev odgovor je - ne.
      
       ANA VUČKOVIĆ