("Lament nad Aristotelom", NIN br. 2676)

      Nezavisno od profesionalne trapavosti novinara D. Jovanovića koji je mojih nekoliko opaski o domaćoj filozofiji stavio u kontekst o kome ništa nisam znao, pa tako ni govorio (nastavni program Odeljenja za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu), ostaje nejasno zašto se pojedini nastavnici sa dotičnog Odeljenja nalaze pogođeni konstatacijom da je domaća filozofska produkcija slaba. Osim, možda, ako sebe ne poistovećuju sa njom? Uostalom, da ne bude zabune, neka se saberu, da ne kažem pobroje, sve knjige filozofske provenijencije ovdašnjih autora u toku poslednjih desetak godina (uključujući tu i onaj "letimičan pogled na našu filozofsku produkciju u inostranstvu") - pa će se odgovor, valjda, nametnuti sam po sebi. U suprotnom, zaista ostajemo u sferi "odrešitih i ničim nezasnovanih sudova" kako bi to rekle uvažene kolege. Njihova reakcija na, uzgred budi rečeno, istrgnute (polu)rečenice mog odgovora na pitanje o stanju srpske filozofije danas, svedoči da se svaka kritička opaska u našoj sredini, čak i kad nije ni na koga posebno adresirana, još uvek čita u ključu nekakve teorije zavere (ili "konfabuliranog scenarija"), odnosno kao nedozvoljeno zalaženje u vlastitu (?) zabran koja se po svaku cenu mora saseći u korenu. Ne vidim da od toga može imati koristi domaća kultura, još manje filozofija kao njen važan konstitutivni deo.
      
       PROF. DR VLADIMIR N. CVETKOVIĆ,
       Beograd