Medijski koncern KirchGruppe, proglasio je bankrot na svoju osnovnu delatnost (KirchMedia). Najveći bankrot u istoriji posleratne Nemačke

      (Za NIN od dopisnika Bete iz Berlina)
      
       Svakih 15 minuta u Nemačkoj bankrotira po jedno malo ili srednje preduzeće. Prošle godine je, daleko od očiju javnosti bankrotiralo 32 000 malih i srednjih firmi. Statistički je dnevno time nestajalo 1 500 radnih mesta.
       No, samo jedan jedini od hiljada ovogodišnjih bankrota uzdrmao je čitavu državu. Početkom aprila je medijski koncern KirchGruppe čiji su ukupni dugovi i druge finansijske obaveze narasle na preko 13 milijardi evra, proglasio bankrot na svoju osnovnu delatnost (KirchMedia). Ovo je najveći bankrot u istoriji posleratne Nemačke. KirchGruppe zapošljava preko 10 000 ljudi. Skoro četvrtina od 44 500 koji u Nemačkoj radi na radiju i televiziji, radi i za Kirh.
       Time krah jednog od donedavno najmoćnijih nemačkih poslovnih ljudi još nije okončan. Ove sedmice stručnjaci procenjuju da je samo pitanje trenutka kada će se srušiti i ostali delovi imperije Lea Kirha -holding Taurus, privatna televizija Kirch PadžTV i firma koja upravlja Kirhovim učešćem u drugim koncernima.
       Banke su u proteklih nekoliko meseci pokušavale da pronađu rešenje za prezaduženu firmu koja poseduje veći broj radio i TV stanica (npr. Pro 7 i SAT 1), suvereno vlada tržištem kupoprodaje prava na svetske filmske hitove i poseduje prava za prenos fudbalskih utakmica Bundeslige i drugih nemačkih sportskih takmičenja.
      
       Bez stranaca
       Samo nekoliko dana pred proglašenje bankrota banke su pokušavale da pronađu rešenje za opstanak moćnog medijskog koncerna sa sedištem u Minhenu. Među interesentima koji su pokazivali spremnost da "spasu" koncern osnivača Lea Kirha, najaktivniji su bili australijski medijski magnat Rupert Mardok i italijanski premijer i vlasnik više medijskih kuća Silvio Berluskoni. Kao potencijalni kupci grupacije Kirh najčešće su se pominjali medijski koncerni "Špringer" iz Berlina i VAC iz Esena.
       Mediji spekulišu da sada samo još od Mardoka zavisi da li će i ostali delovi Kirh-koncerna morati da prijave insolventnost ili će samo promeniti vlasnika. Pojedini vodeći političari su, doduše, proteklih sedmica izjavljivali da bi želeli da se Kirh-kriza reši unutar zemlje, dakle bez ulaska stranih finansijera i vlasnika. No, takve političke preferencije nemaju nikakvo pokriće u zakonima prema kojima se strancima ni na koji način ne ograničava pravo vlasništva u oblasti medija.
       Stručnjaci procenjuju da će bankrot Kirha izazvati nestabilnost na nemačkom medijskom tržištu, posebno u oblasti radija i televizije. Ista strahovanja postoje i kada je reč o bankama. Njima Kirh, koji slovi kao prijatelj više konzervativnih političara, među njima i bivšeg kancelara Helmuta Kola, duguje sedam milijardi evra.
       Najveći Kirhov finansijer je Bavarska zemaljaska banka, "vrhovni" novčani institut u najjužnijoj nemačkoj pokrajini. Njen šef vlade Edmund Štojber, istovremeno i predsednik izraženo konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU), biće kandidat konzervativne opozicije na parlamentarnim izborima u septembru i time protivnik sadašnjem kancelaru Gerhardu Šrederu.
       Stručnjaci nisu spremni da do kraja veruju u uveravanja čelnika Bavarske zemaljske banke da bankrot Kirh-koncerna neće ostaviti posledice po njegov rad jer su krediti davani Leu Kirhu u potpunosti pokriveni vrednošću imovine medijskog koncerna.
       Šrojberu, čija je namera da se biračima nametne kao političar čije su kompetencije upravo u ekonomskoj sferi veće od Šrederovih, prebacuje se da je vršio pritisak na Bavarsku zemaljsku banku da Kirhu daje nedovoljno "pokrivene" kredite. I Štojber i vodeći bankari u Bavarskoj odbacuju ovakve optužbe medija.
       Običan građanin, kojeg Kirhov bankrot svakako nije preterano "ganuo", za problem se zainteresovao najverovatnije tek onda kada je shvatio da je krizom ovog medijskog koncerna zapretila i kriza nemačkog vrhunskog sporta.
       Jer, sve sportske grane koje su iole zanimljive (i unosne) za TV prenose, u manjoj ili većoj meri su poslednjih godina postale zavisne od Kirha koji je vlasnik sportskog TV programa DSF, kao i kanala SAT 1 i Premijere čiji dobar deo programa čine upravo sportski sadržaji.
      
       Razmrsivanje čvora
       Naravno, najveća strahovanja vezana su za najpopularniji nemački sport - fudbal. Čak je i sam savezni kancelar Šreder - pokazujući, naravno, da pred izbore misli i na "malog čoveka" - pokazao spremnost da državnim novcem pokrije dosadašnje Kirhove obaveze prema nemačkim fudbalskim klubovima i tako ipak omogući TV prenose utakmica. Prema navodima fudbalskog saveza, to, za sada, nije potrebno. (Šreder je prethodno, takođe delotvorno u predizbornoj kampanji, najavio i spremnost da se pobrine za hiljade zaposlenih kod Kirha koji su posle bankrota firme suočeni sa problemima).
       Teniski turnir u Hamburgu, prema rečima njegovih rukovodilaca, već ove godine zapašće u krizu ukoliko od Kirha ne dođe narednog meseca novac za TV prenose na koje Kirh ima pravo do 2004. Ugrožena su takođe i predstojeća bokserska takmičenja za svetsko prvenstvo.
       Nemački hokejaški savez, po ugovoru koji traje do 2004, od Kirha dobija, na primer, 4,09 miliona evra godišnje za prenose utakmica. Svaki od 16 klubova dobija tako od TV prenosa godišnje oko 204 000 evra. Izostanak tog novca bi, doduše, poremetio, ali ne u potpunu krizu bacio nemačke hokejaše. Slično važi i za košarkašku i rukometnu ligu.
       Od još većih potresa strahuje se u oblasti medija, posebno radija i televizije. Jer, insolventnost grupacije Kirh mogla bi u bankrot ili barem duboku krizu da povuče niz drugih medija s obzirom na njihovu složenu, isprepletenu vlasničku strukturu. Tako, na primer, Kirh ima udeo od 40 odsto u berlinskom medijskom koncernu "Špringer". Za sada je sigurno samo to da će supruga osnivača koncerna Frida Špringer zadržati pet od Kirhovih 40 procenata. Preostali deo vlasništva koji je u Kirhovim rukama, moraće na berzu.
      
       SNEŽANA BOGAVAC