Neverovatan uspeh Žan-Mari Le Pena na predsedničkim izborima u Francuskoj ukazuje ne samo na slabosti Pete Republike već i na jačanje nove desnice koja se nezadrživo uspinje u Evropi

      Pred operom Bastilja, tačno tamo gde je nekada počela Francuska revolucija, već danima se talasa more precrtanih nacističkih "svastika", transparenata "Svi smo mi deca emigranata!" i iskopiranih naslovnih strana lista "Liberasion" na kojima ispod reči NE viri glava Žan-Mari Le Pena. Glava čoveka koji je uspehom u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj (21. aprila) iznenadio i bezmalo zastrašio ne samo celu Francusku, već i mnoge u Evropskoj uniji kao i one koji žive nešto dalje. Na isti način, na hiljade ljudi, protestuje u Lilu, Strazburu, sedištu Evropskog parlamenta na istoku Francuske, Bordou, Lionu, čak i u Marselju gde je Le Pen pobedio zahvaljujući i jakim političkim vezama sa gradonačelnikom Žan-Klodom Goda, takođe desničarom nešto manje radikalnih shvatanja.
       Ne bez zebnje iščekuje se Praznik rada 1. maj kada se očekuju još masovnije demonstracije Le Penovih protivnika i ne bi bilo iznenađenja ukoliko bi to isto učinile i Le Penove pristalice. Po broju žandarma i njihovim osmesima gotovo svakoj osobi tamnije puti u velikim metro-stanicama Pariza, moglo bi se reći da je policija već sada u stanju pripravnosti.
      
       Poniženi premijer
       Uprkos očekivanjima svih, premijer Francuske i socijalista (nekada vatreni trockista) Lionel Žospen neće se pojaviti u drugom krugu predsedničkih izbora najavljenih za 5. maj. Dvadesetak minuta posle 22 časa, kada je na osnovu prebrojavanja dve trećine glasačkih listića rečeno da je kandidat socijalista osvojio 16, 18 odsto glasova, Žospen je kratko saopštio da prihvata svu odgovornost za neuspeh na izborima, da je ponižen ovakvim ishodom glasanja i da odmah posle završetka predsedničkih izbora odlazi iz političkog života.
       Bio je to premijerov način da se suprotstavi Le Penu - najvećem "političkom zemljotresu" koji je Francuska doživela od Drugog svetskog rata. Ipak, našli su se partijski drugovi koji su zamerili sada već bivšem vođi.
       "Kada se kuća ruši, neki plaču a neki je popravljaju. Ja sam od onih što je popravljaju", rekao je bivši ministar finansija Dominik Štraus Kan, Žospenov menadžer predsedničke kampanje, koja je po oceni mnogih analitičara bila ne samo katastrofalna već i jedan od osnovnih uzroka premijerovog poraza.
       Osim što je Žospen imao lošu kampanju, on je još na početku napravio grešku kada je sve svoje napore koncentrisao da pridobije glasove Širakovih pristalica i simpatizera. Istovremeno je dozvolio sebi da zapostavi sopstvene pristalice što je na kraju dovelo do toga da se više od deset odsto glasova levice rasulo na tri gotovo podjednako jake partije.
       Novi privremeni vođa Partije socijalista Fransoa Oland uzdržao se od bilo kakvih komentara o Žospenu jer mu je trenutno najveća briga da pokleklu levicu postavi na noge kako bi na opštim izborima u junu izvukao što više koristi iz ove štete.
       Egzorcizam
       Francuski mediji, svi odreda, protestuju na svoj način ne bi li umirili, bar donekle, savest što nisu na vreme obratili pažnju i upozoravali nikad nezainteresovanije francusko biračko telo na ovog opasnog "antisemitu, antiarabistu, antievropejca, antiemigranta"... za koga je na kraju glasalo oko četiri miliona Francuza.
       Gotovo se prećutkuje da se vođa Nacionalnog fronta Žan-Mari Le Pen izborio u poštenoj borbi sa još petnaest kandidata, koliko izbori za predsednika države uopšte mogu biti takvi, osvojivši 16,86 odsto glasova. Toliko je bilo dovoljno Le Penu da porazi premijera Francuske i da se umesto njega 5. maja pojavi u drugom krugu izbora kao "izazivač" još aktuelnom predsedniku Francuske Žaku Širaku koji je osvojio 19,88 odsto glasova.
       U ovoj kampanji gde je Le Pen ništa manje nego đavo pored koga i u korupciju umešani predsednik Francuske liči na Gospoda Boga, učestvuju svi poraženi kandidati iz prvog kruga koji ne prestaju da se stide, grde, podsećaju šta će drugi pomisliti.
       Cela nacija pozvana je da se preispita, da "odbaci ekstremizam" i "odbrani francuske demokratske vrednosti" tako što će glasati za degolistu Žaka Širaka. Dojučerašnji najvatreniji Žospenovi saradnici ne stide se da kažu kako će glasati za Širaka, čoveka koga su prethodnih meseci na sve moguće načine gledali da što više ublate i ocrne. Jedino je Arijet Lagulije, vođa Radničke borbe, pokušala da ne popusti "širakizmu" javnosti koja se većim delom već svrstala na stranu sadašnjeg predsednika Francuske. Međutim, u atmosferi koja podseća na onu uoči linča, Lagulije nije održala jedno od "predizbornih obećanja", već je u jednom prilično nemuštom obraćanju nagovarala da se glasa za Širaka.
       Naravno, našli su se sociolozi i oni koji su požurili da naprave "instant telefonsku anketu" (još nije rečeno na kolikom uzorku francuskog društva) koja je pokazala da će u drugom krugu 78 odsto glasati za Širaka, a samo 22 odsto za Le Pena. Evropski političari nisu išli toliko daleko da Le Pena nazivaju fašistom i rasistom ili da direktno "savetuju" Francuze kako da glasaju, izjavljujući svoju zabrinutost ili nadu, a sve u ime cele Evrope i njenog "demokratskog nasleđa".
       Le Pen ipak nije ostao usamljen. Podržali su ga gotovo svi značajni, manje ili više, radikalni desničarski pokreti i partije.
       "Jako sam srećan što je Le Pen postigao ovu značajnu i veliku pobedu", rekao je u otvorenom pismu Filip Devinter, vođa radikalnog desničarskog Vlamas bloka u Belgiji, dodajući: "Nije iznenađenje što se francuski glasači sve više okreću od centra ka desnici. Kao i mi, i oni imaju iste probleme: nesigurnost, imigraciju i političku korupciju."
      
       Manevrisanje
       Le Pen se ne bi pokolebao ni da je izostala podrška "bratskih partija", čak i da je ostao sasvim sam, ne bi umekšavao svoju retoriku čiji je slogan "Francuzi prvi!". Jasno je Le Pen stavio do znanja da ga ništa ne može pokolebati sada kada je, po njegovom mišljenju, na samo jedan korak od najveće pobede koja je rezultat "divne lucidnosti Francuza".
       Na sebi svojstven i pomalo bizaran način, koji bi mnoge u Jugoslaviji podsetio na lidera Srpske radiklane stranke, Le Pen je najavio da će se ovih nekoliko dana boriti protiv Širaka kao i do sada istinom, odnosno da će glavne tačke njegove kampanje ostati nepromenjene - korupcija i imigracija. Da bi pokazao kako nije rasista, Le Pen je pozvao sve Francuze "bez obzira na boju kože" da glasaju za njega.
       Takođe, vrlo zgodno Le Pen može iskoristiti "činjenicu" da je Širak vrlo trapavo pokušao da ga eliminiše iz izborne trke osporavajući validnost neophodnih 500 potpisa. Ta činjenica, mada nikada do kraja dokazana, mogla bi da postane jedan od "dokaza" o Širakovoj korumpiranosti koju je vrlo često koristio Lionel Žospen.
       Zbog neefikasnosti i nefunkcionalnosti koju je Peta Republika pokazala tokom njegovog mandata i ovih optužbi, Širak se opredelio za "defanzivnu taktiku" zasnovanu na tome da drugi rade u njegovu korist a da se on sam što manje pojavljuje taman toliko da do 5. maja niko ne bi mogao reći kako se "zavukao u mišiju rupu". U prvom i do sada jedinom javnom obraćanju Širak je govorio o "ranjenoj duši države" i potrebi da se "Republika ponovo učini jedinstvenom". Apsolutno svestan da u drugom krugu predsedničkih izbora neće apstinirati 28,17 odsto birača i da će mnogi glasati ne za njega, već protiv Le Pena.
       "Da ne bi glasali za fašistu, Francuzi će glastati za prevaranta. To je naš izbor u ovom trenutku", kaže Emanuel Negrije, iz Centra za komparativne studije i političke publikacije na Univerzitetu u Monpeljeu, dodajući da za Le Pena nisu glasali samo razočarani radnici, siromašni seljaci već i nekadašnji emigranti španskog i italijanskog porekla, što je i jedan od razloga jedine Le Penove pobede u velikim gradovima Francuske(ako se izuzmu Avinjon i Nica).
       Jedino nad čime se niko još nije pošteno zamislio, jeste da neverovatan uspeh Žan-Mari Le Pena na predsedničkim izborima u Francuskoj ukazuje ne samo na slabosti Pete Republike već i na jačanje nove desnice koja se nezadrživo uspinje u Evropi. Evropi koja se nešto "nežnije" bori protiv sve većeg broja emigranata, naročito onih muslimanskih, kojih u Francuskoj ima više od pet miliona.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ
      
      

Poslednji gusar Francuske Nijedan od ostalih petnaest predsedničkih kandidata na izborima u Francuskoj nema tako zanimljivu biografiju i zbirku izjava kao Žan-Mari Le Pen koji će 5. maja biti protivnik Žaku Širaku, predsedniku Francuske. Le Pen je rođen 1928. godine u Britaniji (Brittandž) gradiću u oblasti La Trinite-sir-Mer. Kao tinejdžer nije propuštao tuče uličnih bandi u kojima su se potezali i lanci i močuge. Sa 24 godine pristupa Legiji stranaca i odlazi da se bori u Indokini i Alžiru, a dve godine kasnije započinje političku karijeru kao zamenik Pjera Pužada iz Trgovačke partije. Usred kampanje 1957. godine, Le Pen u tuči s političkim protivnicima gubi oko i sledećih nekoliko godina nosi crni, gusarski, povez preko oka puštajući simpatizere da šire glas o tome kako je oko izgubio u herojskom ratu u Alžiru. A kada su ga u novinama (dva lista) praktično optužili da je u tom istom ratu bio i mučitelj, tužio ih je. Godine 1972. osniva Nacionalni front, radikalnu desničarsku partiju koja će četrnaest godina kasnije imati 35 mesta u skupštini.        Ljubitelji fudbala proglasili su ga rasistom, jer je bio protiv stranih igrača tamne puti, a skoro svi Francuzi bili su revoltirani kada je rekao: "Imigranti su generator nezaposlenosti, kriminala, nereda i Francuzi se s pravom plaše za svoje živote!" U kampanji 1997. godine nije se suzdržao i nokautirao je jednu ženu, zamenika Partije socijalista, a sud je zaključio da je kriv i da treba da plati visoku novčanu kaznu. Nikad nije dokazano da je bivšoj ženi pretio zato što je samo u prašnjavom dasteru pozirala u "Plejboju" i objašnjavala da joj je dosta Le Penovih "mačo sranja". Svih ovih godina Le Pen se zalaže za ukidanje Evropske komisije i Mastrihtskog i Amsterdamskog ugovora, ukidanje evra i ponovno uvođenje francuskog franka, uspostavljanje trgovinskih granica među zemljama Evropske unije, protekciju nacionalne industrije i proizvoda, ukidanje radne nedelje od 35 sati. Na nacionalnom nivou Le Pen obećava da će ako postane predsednik sagraditi 200 000 zatvorskih ćelija, zabraniti izgradnju džamija, proterati sve imigrante, uvesti smrtnu kaznu i bezrezervno štititi samo siromašne belačke i, po mogućstvu, francuske porodice.               L. K.