Slovenačka publika je burno primila beogradske glumce. Krupnim slovima u ljubljanskom "Dnevniku" je pisalo: "Beograd nam vraća radost". Sve karte za devet predstava Ateljea 212 su planule sedam dana ranije, a Janez Pipan kaže: "I da mi se Kučan javi, ne bih mogao da mu nađem mesto"

      Kada se, u februaru, privodilo kraju osmodnevno gostovanje u Beogradu Drame Slovenskog narodnog gledališča, Janez Pipan, njen upravnik, javno se vajkao da, nažalost, neće moći ravnom merom da uzvrati gostoprimstvo Ateljeu 212. Ateljeovska ekspedicija od 110 članova (četrdesetak glumaca), počela je da pristiže u Ljubljanu, u devet putnih tura, 17. aprila, i već prve večeri, posle "Banović Strahinje", pokazalo se da je Pipan pripremio odgovor na strategiju svog beogradskog kolege Svetozara Cvetkovića: kao u Ateljeu, i u foajeu SNG-a stolovi su bili prepuni đakonija koje su za tu priliku pripremili srpski ugostitelji iz Ljubljane, uz pokroviteljstvo jugoslovenske ambasade.
       Ivo Visković, jugoslovenski ambasador u Sloveniji, bogatu roštiljsku trpezu imenovao je kao "miris Skadarlije". Sledećeg dana, posle "Porodičnih priča", domaćin gošćenja bila je Vika Potočnik, ljubljanska gradonačelnica, prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja peta na listi popularnosti među slovenačkim političarima. (Prijem kod gradonačelnice, uzgred da pomenemo, bio je apsolutno ekološki: voćni kokteli i jagode, uz zabranu pušenja.)
       Štafetu su potom, iz večeri u veče, preuzimale privatne ljubljanske firme i zvanične institucije, pa je čak, kao "odaziv" trubačima iz Ateljea, jedne večeri goste zabavljao čuveni slovenački etnoorkestar. S te strane, dakle, gostoljubivost domaćina imala je više nego konkretne dokaze. Ali, za priču o aprilskom gostovanju Ateljea 212 u Ljubljani važno je ono drugo: smisao samog gostovanja.
      
       Podvig Vojislava Brajovića
       Slovenci su u Beogradu prikazali osam svojih predstava, Atelje je u Ljubljani izveo jednu produkciju više. Svetozar Cvetković podseća da se to nije desilo ni u onoj, velikoj, Jugoslaviji, i boji se da se nešto slično neće ponoviti. U Ljubljani je gostovanje beogradskih umetnika proglašeno za jedan od najvećih pozorišnih i kulturnih događaja sezone. Janez Pipan priznaje da nije verovao da će interesovanje za predstave Ateljea 212 biti toliko: "I da mi se Kučan javi, ne bih mogao da mu nađem mesto." Sve karte planule su sedam dana unapred (3 166 karata, prema preciznom izveštaju pozorišne blagajne). Atelje je, dok šaljem ovaj izveštaj, odigrao sedam predstava: četiri na velikoj, tri na maloj sceni.
       Slovenci su Beogradu prikazali uglavnom strane pisce, klasike i savremene, Beograd je pred Slovence izašao mahom sa srpskim autorima. Osim "Banović Strahinje" i "Porodičnih priča" (postavljene su svojevremeno i u SNG-u), na repertoaru su bili "Karolina Nojber" Nebojše Romčevića, "Kaput mrtvog čoveka" Hajdane Baletić i Simovićevo "Čudo u Šarganu". Dve predstave su izvan ovog kruga: "Divlji med" Majkla Frejna i Krležina "Leda". U poslednji čas, zbog bolesti Ljube Tadića, otkazana je njegova, to jest Beketova, "Poslednja traka". U zamenu, Petar Božović je odigrao Uskokovićevog "Čegovića", a Petar Kralj predstavio se glumačkim autoportretom pod naslovom "Živeo život ja, pa opet ja, Petar Kralj, među javom i med snom". Pravi podvig izveo je Vojislav Brajović koji je, za nepunih dva dana, uskočio u Tadićevu ulogu, glumca Špigelberga, u "Karolini Nojber". U međuvremenu, "Banović Strahinja" gostovao je u Kopru, a "Ledu" i "Čudo u Šarganu" videće gledaoci u Novoj Gorici.
      
       Neki nisu došli
       Ako je Beograd više nego srdačno primio slovenačke glumce, Ljubljana je Beograđane pozdravila burno. I prvi odjeci u kritici potvrđuju da u reakcijama nema puke kurtoazije. "Beograd nam vraća radost", stavlja krupnim slovima u naslov ljubljanski "Dnevnik", u osvrtu na prve tri predstave. Naslov u "Delu": "Festival angažovanog teatra". Već prve večeri otklonjena je bojazan da slovenački gledaoci možda neće razumeti "srpski kontekst" komada kao što su "Banović Strahinja" ili "Porodične priče". Potpisnik sme da tvrdi kako je publika u Slovenskom narodnom gledališču (460 mesta, plus pomoćna sedišta) u predstavama uočavala i ona mesta za koja bi se reklo da su izraz specifičnog beogradskog duha i podneblja. Pri tom nije bilo simultanog prevoda. Pipan drži da nije pogrešio kada je odlučio da tako bude, iako i sam priznaje da neke reči, pa i rečenice, nije razumeo, kao što ih verovatno nije razumeo mladi deo publike: "Dolazi, nažalost, vreme kada ćemo morati da se prevodimo." Ljubljanski domaćin dodaje da su beogradske predstave bitno drugačije od svega što se može videti u slovenačkom pozorištu, a kao njihovu zajedničku karakteristiku, i vrednost, izdvaja to što umetnici "govore o svojim životima i stvarnosti u kojoj žive, što se na neki način obračunavaju i sa tom stvarnošću i sa istorijom".
       Ambasador Visković gostovanje Ateljea 212 u Sloveniji smatra velikim potezom u afirmaciji Jugoslavije i njene kulture, ali žali što u gledalištu nije video neke istaknute slovenačke intelektualce koji "gotovo kao institucija" sede u prvim redovima na svakoj premijeri.
       "Bilo bi mi strašno žao ako bi se potvrdilo da ti intelektualci nisu zaboravili stare mržnje i stare račune, da ljudi takvog formata nisu u stanju da preskoče svoju senku. Mislim da smo mi napravili veliki korak time što smo pokazali, i u Beogradu i u Ljubljani, da smo, kao društvo i pojedinci, uspeli da učinimo nemoguće: da preskočimo sopstvenu senku", kaže ambasador sa svoje strane, Svetozar Cvetković primećuje da će "neki gradovi u bivšoj Jugoslaviji zavideti nama što smo se prvi setili da razmenimo ovoliki broj predstava", ali među tim gradovima, za dogledno vreme, ne vidi Zagreb. "Dovoljno govori to što ćemo sa 'Ledom' gostovati u Puli i u Rijeci, ali ne u Zagrebu."
      
       Nikita u Ljubljani, Tomaž u Beogradu
       Gostovanje u Sloveniji odvija se pod sloganom "Beograd-Ljubljana via Budva", budući da su dve predstave, "Banović Strahinja" i "Karolina Nojber", produkcije Grada teatra Budve, ali mahom s glumcima Ateljea 212. Obe je režirao Nikita Milivojević koji će u Drami SNG-a postaviti na scenu Čehovljevog "Galeba" (na slovenačkom "Utva"). Sa tri režije ("Divlji med", "Leda" i "Čudo u Šarganu") predstavio se ljubljanskoj publici Dejan Mijač koga bi Pipan rado video u svom pozorištu, kao reditelja nekog Nušića ili Sterije. Glumačka zvezda gostovanja je Vlastimir - Đuza Stojiljković koji igra u "Divljem medu" i u "Ledi", ali - što je za ovu priliku važno - stiče novu popularnost kao Rođa iz serije "Pozorište u kući" koja se upravo reprizira na Prvom programu slovenačke televizije (prve, crno-bele epizode).
       Brajović je uskočio u "Karolinu Nojber", a Aleksandar Gruden, takođe u poslednjem času, zamenio je u dvema predstavama, "Kaputu mrtvog čoveka" i "Divljem medu", obolelog Marka Stanića. Prva vest koju je Gruden video na televiziji kad je stigao u Ljubljanu glasila je da je na današnji dan (17. aprila) pre sto godina rođen značajni slovenački pesnik Igo Gruden, Aleksandrov rođeni stric. I hotel "Slon", u kome su smešteni beogradski gosti, slavio je godišnjicu: četiri i po veka od dana kada je u dvorište gostionice, na mestu sadašnjeg hotelskog zdanja, austrijski nadvojvoda, kasnije car Maksimilijan uveo svoga slona. Dva slona iz cirkusa koji gostuje u Ljubljani podsetila su na taj događaj.
       Nikita Milivojević u Ljubljanu, a Tomaž Pandur u Beograd. Dvadeset devetog aprila bitefovskoj publici dobro znani reditelj počinje probe Pavićevog "Hazarskog rečnika" u sopstvenoj dramatizaciji. Produkcija je zamašna (u svakom pogledu, pa i finansijskom), a u njoj učestvuju Pandurov privatni teatar, Atelje 212 i Sava centar gde će predstava premijerno biti izvedena 29. juna. Podela je međunarodna, a glavninu čine glumci Ateljea.
      
       FELIKS PAŠIĆ