NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ko je bio Dučić?

Najpre se u emigraciji pojavila knjiga koja osporava lik Jovana Dučića a onda i knjiga koja osporava tu knjigu. Sada se oba ta dela, istim redosledom, pojavljuju i u Srbiji

      U Milanu, 1967. godine objavljena je knjiga Koste St. Pavlovića Jovan Dučić u kojoj se veliki pesnik prikazuje sa svim svojim, široj publici nepoznatim, manama, a onda 1970. u Minhenu pojavljuje se i knjiga Alekse J. Kovačevića Ko je klevetnik Jovana Dučića? s podnaslovom Odgovor na knjigu Koste St. Pavlovića "Jovan Dučić".
       Istim redosledom ove dve knjige stigle su iz emigracije i nedavno su štampane u Srbiji. Prvu je objavilo "Otkrovenje", a drugu "Slobodna knjiga" (Izdanja Vladimira Maksimovića).
       Iz ovih dela saznajemo i ko su njihovi autori. Kosta St. Pavlović bio je diplomata i šef kabineta pet predsednika vlade (četiri u emigraciji), dok je Aleksa J. Kovačević, pre Drugog svetskog rata bio sportista, atletičar, a u ratu pripadnik Nevesinjske četničke brigade i jedno vreme član Vrhovne komande generala Draže Mihailovića.
       Kosta St. Pavlović u svojoj knjizi ne osporava Dučića kao pesnika, on ga priznaje za pesničkog genija, ali osporava Dučića kao čoveka, predstavljajući ga kao licemerna, tašta i sujetna čoveka, što prevazilazi meru ljudskog ukusa.
       A šta je bio cilj ove knjige? Pavlović piše da je hteo samo da spase od zaborava ono što je njemu bilo lično poznato i da budućim Dučićevim životopiscima ostavi "svedočanstvo jednog očevica i verno prenesene podatke dobijene od drugih". Ti drugi su ponajviše autorov otac Stevan i Slobodan Jovanović, koji su se dugo družili sa "knezom srpskih pesnika".
       Da bi potvrdio Dučićevu žudnju za uspehom i slavom autor knjige piše kako je pesnik, cinično ga predstavljajući kao velikog pravoslavca, uoči traženja agremana za Vatikan napisao nekoliko članaka u "Politici" u kojima je hvalio katoličko sveštenstvo kao "obrazovanije", svoj poziv smatrao misijom, a kudio pravoslavno kao duhovno slabije razvijeno! (Vatikan mu je, inače, odbio agreman!)
       Pavlović osporava i Dučićevo srpstvo. Kaže da se srpskim nacionalnim borcem pokazuje tek na zalasku života, a da je pre toga uvek istupao kao - Jugosloven. I navodi, za primer, da je integralno jugoslovenstvo kralja Aleksandra prihvatao do te mere da je čak napisao jedan članak u kojem je tvrdio da je knez Lazar bio jugoslovenski vladalac!
       Odgovor, u drugoj knjizi, bio je još žešći. Aleksa J. Kovačević sa dosta pogrda predstavlja Kostu St. Pavlovića, kaže da je klevetnik, varalica, nevaspitani špijun, "kukavica i rob roba izdajničkog"... A za ovu njegovu knjigu piše da "ništa odvratnije i vulgarnije do danas nije napisano na srpskom jeziku".
       Za Kovačevića pravi inspirator ovog (ne)dela jeste "po zlu poznata londonska izbeglička srpska političko grupaška klika bivše jugoslovenske vlade", za koju kaže da je "svojim radom dosta zla i uniženja nanela živim Srbima, a evo sada napadaju i mrtve".
       "Ovi ostaci izbegle vlade već godinama govore kako bi se osvetili mrtvome Jovanu Dučiću. U brošuri u kojoj se nemilosrdno i nepošteno Dučić vređa i unizuje, bez svake sumnje je zbir njihovog zajedničkog smušenog i kukavičkog znanja i karaktera. Kosta St. Pavlović kao svaštar je samo figura pod čijim je imenom dotična brošura objavljena."
       Kovačević piše da mu je Slobodan Jovanović jednom navodno, rekao da Kosta Pavlović spada među one koji nikada nisu imali ponosa, časti i karaktera i još dodao: "Mali je i nizak Kosta Pavlović da unizi našega dragoga Duku."
       Uz sve to, Kovačević često insistira da je Jovan Dučić bio "istinski patriota i rodoljub" i da u njegovim delima "nema nikakva traga o internacionalizmu ili udvaranja tuđinu i dušmanima njegove nacije".
      
       JOVAN JANJIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu