U Budimpešti su od stotinak distributera opstala samo dva. Nešto slično će se desiti i kod nas posle donošenja novog zakona o telekomunikacijama

      Procena je da trenutno u Srbiji ima oko 200 000 korisnika kablovske televizije koju distribuira oko pedesetak kablovskih operatera. Navedeni brojevi nisu ni precizni ni konačni jer se kablovske mreže svakodnevno šire u skoro svim gradskim centrima (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Čačak, kao i veliki deo Vojvodine), a da treba reagovati brzo i odlučno, govori i način na koji se operatori raspoređuju po naseljima, sledeći princip "ko prvi devojci"... To je samo jedan od problema koji proističe iz činjenice da je oblast kablovske televizije zakonski skoro potpuno neregulisana, a niko od distributera nema dozvole za rad.
       Ono što bi trebalo da unese red u oblast Kablovskih distributivnih sistema (KDS)-a, jeste nov republički zakon o telekomunikacijama koji bi postavio neke standarde i definisao ko i na koji način može da se bavi distribucijom kablovske televizije. Iako je njemu srodan Zakon o radio-difuziji ušao u skupštinsku proceduru (doduše, tek nakon velikih pritisaka domaćih i međunarodnih organizacija), zakon o telekomunikacijama još uvek tavori na razmatranjima u ministarstvima. S obzirom na to da država kaska za privatnom inicijativom u donošenju odgovarujućih zakonskih uredbi, cela stvar se svodi na stari recept srpskog poslovanja: reaguj odmah, legalizuj kasnije.
      
       Dozvole
       U međuvremenu, stari i još važeći zakoni koji se tiču kablovskih mreža i dobijanja odgovarajućih papira ili su u neizbežnoj koliziji ili anahroni, kao u slučaju sada već sporne nadležnosti RTS-a koji je pre desetak i kusur godina proglašen za nosioca razvoja kablovske televizije kod nas. Što se tiče dozvola, kako saznajemo od gospodina Momčila Đuričića iz udruženja kablovskih operatera "DžU CABLE", proces za njihovo dobijanje je definisan, ali postoji samo na papiru i nije tako jednostavan u praksi. "Normalna procedura podrazumeva dobijanje urbanističke saglasnosti koja je preduslov za dobijanje građevinske dozvole. Problem je što detaljni urbanistički planovi ne postoje i Sekretarijat za urbanizam grada nije u prilici da izda saglasnost, pa se ceo postupak stopira već na prvom koraku. Na ovaj način, iako je veliki broj kablovskih operatera podneo zahtev za dobijanje urbanističkih dozvola, cela oblast kablovske televizije je praktično neregulisana."
       Zakonski vakuum svakako da pogoduje množenju velikog broja sitnih operatera, čije mreže (nekad i na nivou od samo nekoliko zgrada) ne zadovoljavaju osnovne tehničke norme, ali uz minimum ulaganja obezbeđuju prilično visoke prihode. Prema rečima g. Andrije Bednarika, pomoćnika ministra za saobraćaj i telekomunikacije, razlog za pojavu nekontrolisano velikog broja malih kablovskih sistema je taj što su one u nadležnosti opština na kojima su izgrađene. "Problem je što opština nema kadrove koji su stručni za oblast telekomunikacija i samim tim je situacija u sferi KDS-a neregulisana. Novim zakonom o telekomunikacijama cela oblast kablovskih sistema biće podignuta na republički nivo i biće definisan tehničko-tehnološki minimum za građenje sistema koji će korisnicima garantovati kvalitet usluga. To praktično znači da kablovsko-distribucioni sistemi treba da budu građeni tako da i u nekom budućem periodu mogu da omoguće širok spektar usluga vezanih za kapacitete virtuelnih mreža, informatičkih sistema, usluge nadzora, itd."
      
       Standardi
       "Mi podržavamo privatizaciju i otvoreno tržište, ali tržišni princip ne znači anarhiju, već jednu osmišljenu realizaciju u skladu sa strateškim ciljevima razvoja modernih telekomunikacionih sistema na nivou cele Srbije. U tom smislu, donošenjem novog zakona biće formirano nezavisno regulatorno telo - telekomunikacioni savet, koji će operativno biti zadužen da reguliše celu oblast izgradnje sistema po evropskim standardima", kaže Bednarik.
       U međuvremenu, kablovski operateri primenjuju sopstvene standarde u građenju mreža, koji variraju u zavisnosti od subjektivnih aršina i, naravno, početnog kapitala. Procena je da je svega jedna desetina korisnika uključena u prave dvosmerne kablovsko-distributivne sisteme koji su svakako zahtevniji i tehnički i finansijski. Većina korisnika, međutim, i ne razmišlja ko im uvodi kablovsku televiziju i da li će ta mreža u narednih godinu ili dve moći da podrži servise kao što su kablovski internet, interaktivna televizija ili IP telefonija. Ono što je trenutno presudno u korisničkoj logici je da Eurosport radi, da je pivo ohlađeno, a umirena čeljad gleda Cartoon Netnjork. Stoga se većina kablovskih operatera ne brine naročito oko ove problematike: 2-3 posto korisnika koji su doživeli informatičku revoluciju u Srbiji (i koji su prvenstveno zainteresovani za ove servise), daleko je od kritične mase. Pitanje je šta će se desiti sa postojećim kablovskim mrežama, kada za nekoliko godina ovaj statistički broj ne bude zanemarljiv.
      
       Periferija
       Ono što je još simptomatično za postojeću situaciju u KDS-u, jeste da privilegiju gledanja kablovske televizije imaju uglavnom stanovnici perifernih delova grada, dok je u centru još željno iščekuju. Razlog za to nije ideološke već poslovne prirode: kablovski operateri se koncentrišu na mestima gde je velika gustina stanova i gde uz minimum ulaganja mogu ostvariti mrežu sa vrlo velikim brojem korisnika. To ujedno objašnjava veoma dobru pokrivenost Novog Beograda, ali i Mirijeva, Čukarice, Banjice, Karaburme i ostalih naselja. Drugi razlog je što u ovim područjima distributeri manje-više nesmetano prebacuju kablove sa zgrade na zgradu vazdušnim putem (nekad i u dužini od 100 m), a da im oko te "sitnice" niko ne pravi pitanje. S druge strane, eventualno kopanje Terazija ili ležerno razvlačenje kabla sa hotela "Moskva" na palatu Albaniju teško da bi ostalo neprimećeno ili tolerisano.
      
       Zakon
       Na pitanje kada se očekuje donošenje zakona o telekomunikacijama, pomoćnik ministra Andrija Bednarik odgovara da je zakon još na konsultacijama u ministarstvima, ali naglašava da bi usvajanje trebalo da bude u nekom razumnom vremenskom roku: "Postoji puno dobre volje i inicijativa da se zakon konačno usvoji i to željno iščekuju i operateri i administracija, jer će se zakonom rešiti mnoge nedoumice i nasleđeni problemi." Ono što bi trebalo da bude indikativno, jeste skoro usvajanje zakona o radio-difuziji čije sprovođenje je u mnogim bitnim tačkama uslovljeno srodnim zakonom o telekomunikacijama. "Praktično, rad bilo koje firme koja se bavi radio-difuzijom (a to važi i za oblast KDS-a), regulišu oba zakona i oba regulatorna tela koja su ovim zakonima predviđena. Agencija za telekomunikacije definiše i nadgleda poštovanje tehničkih parametara, a Radiodifuzni savet programsku orijentaciju i sadržaj. S obzirom na to da se zakoni dopunjavaju, logično je da implementacija oba zakona bude istovremena i da obe agencije stupe na snagu u istom trenutku."
       Ono oko čega ipak mnogi gaje sumnje, jeste koliko brzo nakon donošenja zakona može da se očekuje konstituisanje agencije za telekomunikacije koja ima ogromna ovlašćenja i koja treba prvo da definiše propise, a zatim i da ih primeni kroz davanje dozvola. Očigledno da će postojati jedan ne tako kratak prelazni period u kome će stari zakoni prestati da važe, a agencija neće još imati pripremljenu regulativu.
       Pomenuti zakon o radio-difuziji koji oblast KDS-a pokriva u vezi sa sadržajem i vrstom programa koji se emituju, eksplicitno kaže da operateri za emitovanje kodiranih satelitskih programa moraju da pribave ugovor o reemitovanju. Nepoštovanje ovih propisa od strane emitera može biti osnov za izricanje svih predviđenih sankcija od strane Radiodifuznog saveta, nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju oštećenom nosiocu autorskog ili srodnog prava. Ova stavka je prilično aktuelna i uključena je u zakon s obzirom na to da većina kablovskih operatera svoju programsku ponudu obogaćuje zaštićenim TV kanalima kao što su: Canal +, Discoverdž, Cartoon Netnjork, Disnedž Ch, MTV hits, Premiere movi... Kupovinom piratskih kartica za dekodiranje signala obezbeđuju nelegalno emitovanje programa koji bi trebalo da budu "skremblovani" za sve one koji ovo zadovoljstvo nisu platili, čime valjda po inerciji nastavljaju da neguju specifično srpsku kulturu piraterije.
       Ova privilegija besplatnog gledanja stranih kanala svakako da privlači veliki broj korisnika kablovske, koji često veliki broj programa prihvataju kao vrednost po sebi (fiksacija koja verovatno vuče korene iz mračnih perioda jalovog biranja između RTB1 i RTB2). Nije bitno što prosečan srpski gledalac nije preterano zainteresovan za sadržaje na National Geographic-u: ako je za džabe, neka ga. Ipak, ono za čim definitivno vlada veliko interesovanje, jesu svakodnevna prikazivanja porno filmova na Canalu + koje je Palma potpuno nerazumnom autocenzurom ukinula nakon 5. oktobra. Jedini problem je što piratska kartica otkazuje u pravilnim vremenskim razmacima, a tada vas neprijatni natpis No right to njatch this program može iznenaditi pre raspleta i venčanja.
       Da predstavnici stranih kanala nisu neobavešteni o tome, pokazuje činjenica da su već prošle godine najavili kako će zahtevati da se emitovanje njihovih programa u kablovsko-distribucionim sistemima uredno i plati. Savesniji kablovski distributeri (doduše, retki) obustavili su prikazivanje ovih kanala, a nekoliko novosadskih firmi je čak potpisalo i prve zajedničke ugovore o legalnoj distribuciji. Ipak, ogromna većina operatera i dalje emituje ove kanale jer verovatno smatraju da je obaveza države da zakonski reguliše i sankcioniše neke oblike ponašanja, a dok to ne krene zaista i da se dešava, nema razloga da sami sebe obuzdavaju.
       U međuvremenu, neovlašćenim emitovanjem stranih kanala ne nanosi se samo šteta vlasnicima i zastupnicima tih programa već i domaćim filmskim distributerima koji su poslednjih nekoliko meseci intenzivirali svoju antipiratsku kampanju a koja se sada suočava sa specifičnim oblicima kablovske piraterije. Kako navodi Dejan Petričević, predsedavajući Poslovnog udruženja filmskih distributera Jugoslavije, kablovski operateri oštećuju filmske distributere na dva načina: zloupotrebom svojih internih TV kanala i nelegalnim reemitovanjem kodiranih filmskih TV programa. "Skoro svi kablovsko-distributivni sistemi imaju svoj tzv. interni kanal koji bi trebalo da služi samo za sopstveno promovisanje i informisanje korisnika u vezi sa sistemima i njihovim servisima. Međutim, oni taj svoj interni kanal tretiraju kao svaki drugi TV program i nezakonito puštaju najatraktivnije filmove koje jednostavno biraju iz svoje kolekcije ili iznajmljuju iz najbližeg video ili DVD kluba. Drugi problem je reemitovanje zaštićenih filmskih TV kanala kojima omogućavaju svim korisnicima kablovske televizije da gledaju najatraktivnije svetske filmske i muzičke kanale kao što su: MTV, Viva, Skdž premiere, TV1000, Canal + i sl. Na tim kanalima se često emituju najnoviji filmovi koji su u trenutnoj bioskopskoj ponudi ili su otkupljeni i tek treba da stignu u bioskope, na VHS i DVD izdanja."
      
       Tužbe
       "Šta žene žele", "Putevi droge", "Čovek koji je plakao", "Ne dam travu ni za živu glavu" samo su neki od filmova koji su se mogli videti na kablovskoj televiziji u trenutku kad su se nalazili i na redovnom bioskopskom repertoaru u Beogradu. Dilema: udobno sedenje kod kuće ili 150 din. karta + 20 za autobus ima logičan rasplet, a ovi filmovi su izgubili pristojan broj potencijalne bioskopske publike. Iako su prikazivani bez titla, to su filmovi sa engleskog govornog područja koje u proseku sasvim lepo mogu pratiti oni koji čine većinski deo bioskopske publike, a to su mahom mladi ljudi do 25 godina.
       Neovlašćenim emitovanjem filmova krše se zakoni koji se tiču zaštite autorskih i srodnih prava i Zakon o kinematografiji. Osnov za tužbu postoji, ali se on u praksi svodi na maratonske parnice koje traju po 2-3 godine. Prema rečima Petričevića, problem je u mehanizmu primene zakona i u tome što još ne postoje politička volja, želja i instrukcija sudovima da pirateriju uzimaju hitno u postupak. Ipak, Vans je već pokrenuo tužbu protiv KTV Zrenjanin zbog emitovanja filmova na koje su oni imali bioskopska i video-prava. Ista televizija je i emitovala i izuzetno gledane serije "Sopranovi" i "Seks i grad", neovlašćeno emitujući hrvatski TV kanal, čime su naneli štetu i nelojalno konkurisali domaćim TV stanicama koje su uredno platile prava za njihovo prikazivanje.
      
       Opcije
       Očigledno da je čitava oblast kablovske televizije prilično konfuzna i u svom trenutnom obliku parazitira na tome što nekih zakona ili još nema ili se ne sprovode sa dovoljno entuzijazma. S obzirom na to što naša zemlja kasni nekih deset godina sa ulaskom u tranziciju, scenario po kome se ova oblast regulisala u susednim zemljama može biti vrlo uputan. Kod njih je sa donošenjem odgovarajućih zakona dat prelazni period od nekoliko meseci u kome su svi kablovski operateri morali da se usaglase se zakonskom regulativom. Epilog je da, na primer, u Budimpešti od stotinak distributera koliko ih je bilo u početku, sada postoje samo dva. Možemo očekivati da će se nešto slično desiti i u Beogradu gde će na zakonskom testu proći samo mali broj ozbiljnih firmi koje su razmišljale dugoročno i samodisciplinovano svoje poslovanje usaglašavali sa nekom novom ekonomskom kulturom koja kod nas još nije samopodrazumevajuća. Što se tiče velikog broja već izgrađenih mreža, one će najverovatnije biti otkupljene i integrisane u sisteme velikih kablovskih distributera. Nije, međutim, najjasnije da li će ta integracija biti finansijski ''bezbolna'' i za korisnike koji su već uplatili sasvim pristojnu naknadu za uključenje od preko 50 evra.
       Nova pravila igre će možda imati i neke kulturološke posledice u pogledu menjanja vizure prosečnog TV gledaoca i njegovog odnosa prema omiljenom mu sokoćalu. U trenutku kada bude bio prinuđen da neke programe i plati (ma koliko ta suma bila simbolična jer iznosi 2-9 centi), pitanje sadržaja će ponovo postati relevantno. To je i povod da možda prvi put ozbiljno promisli šta ga od ponuđenog na TV zaista i zanima, sem mogućnosti biranja između besmisleno mnogo opcija.
      
       JELENA VUKOTIĆ
      
      

Kablovska kanalizacija Novim zakonom o telekomunikacijama se međutim predviđa da je Telekom obavezan da svoje podzemne        linije izda u zakup ukoliko su one raspoložive. Kako saznajemo od Milivoja Žunića, direktora Sektora za KDS u PTT "Srbija", ovako formulisan zakon nije do kraja precizan niti će rešiti postojeće probleme u spornoj kontroli podzemne infrastrukture.        Tim za izradu zakona o telekomunikacijama nije prihvatio predlog dopune zakona po kome bi se Telekomu oduzelo ekskluzivno pravo nad podzemnom infrastrukturom i ostavila mogućnost da ukoliko nema raspoloživih resursa, operater izgradi sopstvene linije. Ovako postavljen zakon o telekomunikacijama u znatnoj meri će otežati rad kablovskih operatera i razvoj KDS-a, pogotovo ako imamo u vidu da su podzemne mreže tehnički daleko prihvatljivije i da su, na primer, u Hrvatskoj, nakon donošenja zakona, samo tako građene mreže legalizovane. Istovremeno, odbijanje Telekoma da slobodnu podzemnu infrastrukturu ustupi PTT-u dovelo je i do stopiranja PTT-ovog projekta izgradnje KDS-a na Tošinom bunaru koji je planiran da otpočne još pre pet meseci a kojim bi bilo obuhvaćeno oko 33 000 korisnika.