NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Zakoni o policiji

       Državna bezbednost
       Postoje tri predloga preuređenja tajne policije:
       Radna verzija Zakona o bezbednosno-informativnoj direkciji Republike Srbije (uradio RDB MUP-a Srbije):
       Direkcija bi bila posebna i samostalna organizacija, sa sedištem u Beogradu, ali i dalje u sastavu MUP-a.
       Nije predviđeno odvajanje obaveštajne i kontraobaveštajne službe. Do toga bi došlo tek za nekoliko godina, kada se reši pitanje federacije i odnosa Srbije i Crne Gore.
       Ne postoji više "unutrašnji neprijatelj".
       Dominantni bi bili obaveštajni i kontraobaveštajni poslovi, borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, kao i otkrivanje ratnih zločina i dela protiv čovečnosti i humanitarnog prava.
       U slučajevima posebnih razloga Direkcija može da preuzme poslove koje je započeo MUP.
       Dozvolu za primenu posebnih operativno-tehničkih sredstava i metoda kojima se, iz potrebe zadatka, narušava nepovredivost ličnosti zagarantovana Ustavom, daje Vrhovni sud (kao i do sada). Zbog potrebe hitnosti dozvola može biti i usmena, ali se naknadno mora obrazložiti. Pripadnici Direkcije nemaju policijska ovlašćenja.
       Načela za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u Direkciji, vlada bi utvrđivala posebnim aktom.
       Nad radom Direkcije i budžetskih sredstava kontrolu imaju Narodna skupština i generalni inspektor.
       Sredstva za rad Direkcije obezbeđivala bi se na način kojim se obezbeđuje tajnost njenog rada.
       Radna verzija Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji Republike Srbije (uradio Republički sekretarijat za zakonodavstvo):
       Agencija obavlja stručne i upravne poslove koji se odnose na: zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije; istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima...
       Agencijom rukovodi direktor, koga postavlja i razrešava vlada.
       Na unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u Agenciji primenjuju se načela za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama.
       Na zahtev Narodne skupštine i vlade direktor Agencije dužan je da podnese izveštaj o radu Agencije i o stanju bezbednosti Republike Srbije.
       Pripadnici Agencije imaju ista ovlašćenja kao i policija samo ako je preuzet posao od MUP-a. Ovo preuzimanje se obavlja sporazumom MUP-a i Agencije.
       Radna verzija zakona o obaveštajno-bezbednosnoj službi (uradila Lex Ligue of exsperts):
       Služba je posebna organizacija za obavljanje stručnih poslova koji se odnose na zaštitu ustavnog poretka i bezbednosti Republike.
       U obavljanju obaveštajnih poslova iz svoje nadležnosti Služba ne može imati policijska ovlašćenja, niti upotrebljavati sredstva prinude.
       Nijedna akcija ili mera Službe ne može biti naložena niti preduzeta ukoliko ima za cilj prikupljanje podataka i informacija o ličnosti koje nisu neophodne za pravilan rad Službe ili koje se odnose na lica mlađa od 14 godina; ima za cilj prikupljanje podataka i informacija koje mogu poslužiti za nedopušteno mešanje u ishode legitimnih političkih procesa, odnosno za unapređenje ili ugrožavanje interesa bilo koje političke stranke; sprovođenje planirane akcije ili mere može naneti takve štete pravima i slobodama pojedinca koje su u očiglednoj nesrazmeri sa značajem situacije koja se ispituje; postoji drugi zakoniti način za postizanje dopuštenog cilja, a njime se nanosi manja šteta pravima i slobodama pojedinaca.
       Kontrolu vrši skupština, vlada i drugi državni organi određeni ovim zakonom.
       Rad Službe usmerava i usklađuje vlada, na osnovu programa za nacionalnu bezbednost koji donosi skupština.
       Direktora imenuje i razrešava skupština, na predlog vlade.
       Služba obaveštava javnost o svom radu, na način kojim se ne ugrožavaju prava pojedinaca i interes bezbednosti Republike.
       Pisani nalog za korišćenje posebnih sredstava i metoda izdaje direktor Službe ili lice koje on ovlasti, a na takav akt saglasnost daje vlada.
       Kontrolu vrši komisija koju obrazuje skupština.
       Radi efikasnije neposredne kontrole nad zakonitošću rada Službe, vlada postavlja generalnog inspektora Službe.
      
       Radna verzija Zakona o dosijeima SDB-a
       Glavna ideja ovog zakonskog modela je da se izuzmu dosijei koji su u Službi državne bezbednosti vođeni od 1945. godine i predaju nezavisnoj parlamentarnoj komisiji.
       U periodu 5 - 10 godina oni bi bili dostupni svima onima koji su na neki način bili zahvaćeni ovakvom merom Službe, a onda bi se dosijei predali službenom arhivu.
       Svaki građanin ima pravo da na svoj zahtev dobije pismeno obaveštenje o tome da li je o njemu vođen dosije u SDB-u, kao i o tome da li su lični podaci o njemu sadržani u dosijeima koje je ista služba vodila o drugim licima, grupama građana ili organizacijama.
       Građanin o kome je vođen dosije ili čiji su lični podaci sadržani u dosijeu vođenom o drugom licu, ima pravo da izvrši uvid u dosije i da dobije duplikat dosijea.
       Dosijei se mogu koristiti i za potrebe lustracije, kao mera diskvalifikacije, da bi se građani zaštitili od onih koji su kršili ljudska prava ili bi možda bili skloni da rade to i dalje.
       Imena radnika i saradnika Službe u dosijeu se brišu, izuzev ako su podaci u dosijeu naneli štetu licu koje ostvaruje uvid i mogu se na sudu pokazati kao dokaz.
       Lice koje je izvršilo uvid u dosije može pismeno zatražiti da se isprave lični podaci o njemu, odnosno o umrlom ili nestalom licu, ukoliko smatra da su ti podaci netačni.
       Državni organi i organizacije, naučne ustanove, sredstva javnog informisanja i druge javne institucije mogu dobiti obaveštenja o pojedinim dosijeima, ostvariti uvid i dobiti na korišćenje dokumenta iz dosijea kad im je to neophodno za ostvarivanje njihovih funkcija i kada je to saglasno sa odredbama ovog zakona.
       U okviru svojih nadležnosti državni organi i organizacije mogu koristiti dosijee radi: rehabilitacije žrtava političke represije; naknade štete žrtvama političke represije; zaštite privatnosti subjekta disijea i trećih lica; razjašnjavanja sudbine nestalih i umrlih lica; revizije i priznavanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja; sprovođenja istraga od strane skupštinskih anketnih odbora; preduzimanja krivičnih gonjenja za određena krivična dela...
       Na predloženi tekst radne verzije ovog zakona Resor državne bezbednosti MUP-a Srbije izneo je niz primedbi. Od toga da bi predviđena komisija bila cenzorska institucija, preko bojazni da bi to bio veliki finansijski izdatak za državu, pa sve do tvrdnje da bi se na taj način izvršila dekonspiracija Službe. U tome prednjače neki doskorašnji čelnici ove službe koji se naročito ne slažu sa predviđenom lustracijom za pripadnike RDB-a, jer bi, navodno, predstavljala čistku bez prethodno utvrđene krivične odgovornosti. A naročito im je bolno i neprihvatljivo otvaranje dosijea za sredstva javnog informisanja.
       Po svemu sudeći, protivnika otvaranja dosijea ima i van službe, pa i u političkim partijama.
      
       SLOBODAN IKONIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu