Ojdanić, Martić, Mrkšić, Šainović, Kovačević i Gruban omogući će predah dosovskim vlastima, prikleštenim između zapadnog sveta i domaće javnosti, ali neće rešiti hašku enigmu

      Rok za prijavljivanje dobrovoljnih putnika za Hag produžen je zbog velikog interesovanja, izjavio je neimenovani savezni funkcioner jednoj beogradskoj agenciji, što je konzumente psihodeličnih informacija moglo da asocira na gostovanje dobre pozorišne trupe sa sjajnim glumcima koja je još samo večeras u njihovom gradu. Na kraju neverovatne drame i poslednjeg dana turneje, domaćoj publici se poklonilo šest lica koji traže tužioca. Publici je bilo drago, ali izgleda ne bi želela da gleda istu predstavu sledeće sezone.
       Kada se u četvrtak ujutro, u 6.40 sati, bivši načelnik Generalštaba i ministar odbrane Dragoljub Ojdanić bude našao u avionu jugoslovenskog avioprevoznika, dosovske vlasti u Beogradu i njihovi podanici u trećoj Jugoslaviji mogli bi privremeno da odahnu i uzmu vazduh za sledeće odmeravanje snaga i živaca sa spoljnim prijateljima i unutrašnjim neprijateljima. Posle samoubistva Vlajka Stojiljkovića, koje je bacilo senku na značajan kompromis oko zakona o Hagu, državni zvaničnici su nekako izgubili volju da ubeđuju javnost u hitnost izručenja optuženih lica i stvaraju apokaliptičnu atmosferu u kojoj nebo svakog trenutka može pasti na glave građana Srbije.
      
       Kooperativnost
       Ispostavilo se da, čitave tri nedelje od samouvedenih sankcija, državni zvaničnici mogu da za koji dan produže rok za prijavljivanje dobrovoljnih putnika za Hag, što je, na kraju tugaljive priče, omogućilo da šestorica optuženih (Dragoljub Ojdanić, Nikola Šainović, Milan Martić, Mile Mrškić, Momčilo Gruban i Vladimir Kovačević) sami, bez drame i medijskog lova na zločince, krenu ka ševeningenskom zatvoru. "Važno je da što više smirimo strasti oko Haga i da svim optuženim licima što više olakšamo da donesu tu odluku, jer bi još neka tragedija ili neko novo prolivanje krvi zaista moglo da destabilizuje društvo", kaže funkcioner, koji je učestvovao u razgovorima sa zainteresovanim licima s Karline liste želja. Dvojica advokata, koji su kontaktirali sa saveznim ili republičkim organima, kažu da su bili iznenađeni količinom dobre volje ili spremnosti da se pomogne njihovim klijentima. Neka optužena lica su, međutim, ostala pri odluci da u Hag neće ići ni pod najboljim uslovima, zbog čega bi oba dela vladajuće koalicije mogla da očekuju veoma neugodna iskušenja.
       Iako je prvi prelomio odluku o dobrovoljnom odlasku na duel sa Karlom del Ponte, general Ojdanić u utorak još nije imao pasoš, koji mu ovdašnja administracija nije izdala uz obrazloženje da se nalazi na optužnici Tribunala. Prema saznanjima NIN-a, general Mile Mrkšić će, verovatno, zbog teških zdravstvenih problema morati da ode na dvadesetodnevnu rehabilitaciju pre nego što otputuje za Holandiju, gde bi se moglo dogoditi da Sud zaključi kako Mrkšić nije u stanju da podnese suđenje. Bivši lider bivše Republike Srpske Krajine Milan Martić i njegov advokat Strahinja Kastratović zatražili su 15 do 20 dana za pripremu odbrane, što bi vlasti u Beogradu mogle da uvaže.
      
       Neformalne nagodbe
       Branilac Nikole Šainovića advokat Toma Fila kaže za NIN da će sa svojim klijentom verovatno otputovati u ponedeljak, ukoliko Tribunal ne bude pokazao razumevanje za molbu da optužena lica provedu sa svojim porodicama uskršnje praznike i posle toga krenu ka zemlji lala, velikih slikarskih majstora i Suda za ratne zločine."Mislim da ćemo garancije vlade imati tek kad budemo u avionu, jer bi se moglo dogoditi da neko dobije garancije a zatim odustane od odlaska u Hag", kaže Fila. Dobrovoljnim odlaskom u Hag, vlasti u Beogradu su uspele da pređu rubikonsku liniju u odnosima sa svetom, ali nije rešila veoma traumatično pitanje odnosa prema nedavnoj ili nešto daljoj prošlosti. Da li su novi stanovnici Ševeningena naš problem ili će se sve završiti u granicama individualne odgovornosti? Kako će na utvrđenu individualnu odgovornost reagovati Međunatodni sud pravde, koji treba da odluči o tužbama Hrvatske i BiH protiv SRJ? Hoće li građani Hrvatske ili BiH podneti indivudualne tužbe Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu?
       Savezna vlada je 11. aprila donela odluku o osnivanju Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu, što je koji dan kasnije podržala i Vlada Srbije. Obe vlade su predložile i članove tog saveta, ali je u naredne dve nedelje ta ideja ostala uspavana na odlukama vlade. Jedan od advokata cinično, ali veoma uverljivo, konstatuje kako će Savet verovatno početi da funkcioniše nakon što se, kroz neke neformalne aranžmane, budu rešila sva sporna pitanja u odnosima Beograda i Haga.
      
       Interes države
       "SRJ bi morala da ima posmatrača u Hagu, koji bi morao da bude vrhunski pravnik, a ne neki državni činovnik. Njegova funkcija nije da pomaže optuženim licima ili da štiti njihove interese, već da štiti interese države i da reaguje svaki put kada Tužilaštvo pređe iz okvira individualne odgovornosti u kolektivnu odgovornost. U prvoj verziji optužnice protiv Tadića bilo je rečeno da su u Bosni živeli samo Hrvati i Muslimani, dok su Srbi tamo ušli tokom agresije na BiH. U takvim slučajevima država mora da zaštiti svoje interese", kaže Fila.
       Sva optužena lica hrvatske nacionalnosti sa optužnice Tribunala su otišla u Hag dobrovoljno, ali je taj čin do sada nailazio na dvojaka tumačenja u Srbiji. Ljuti zagovornici bespogovorne saradnje sa Hagom uglavnom su govorili o patriotskom gestu hrvatskih optuženika koji nisu dopustili da njihov narod pati zbog njihovog kukavičluka. Drugo tumačenje kaže kako je hrvatska država učinila sve da ubedi optužena lica da sednu u avion za Amsterdam, bez obzira što se uglavnom radilo o bosanskim Hrvatima. Taj primer se često navodi kao relevantan argument kada se objašnjava zašto bi vlasti u Beogradu trebalo da izruče Radovana Karadžića ili Ratka Mladića, uprkos Dejtonskom sporazumu i činjenici da se pomenute osobe nalaze u drugoj državi. Ovdašnji cinici, koji su solidno informisani, kažu kako su hrvatski dragovoljci prvo uhapšeni da bi ih sa lisicima na rukama pitali da li žele da budu izručeni kao uhapšeni begunci ili da odu kao patriote koje će moći da računaju na značajnu pomoć. Nošeni nejasnim motiviima i argumentima, oni su, nekako, izabrali drugu ponudu.
       Ta ponuda im garantuje da će hrvatska država preuzeti brigu o njihovim porodicama (pominje se iznos od hiljadu do pet hiljada nemačkih maraka mesečno), finansirati redovne posete članova njihovih porodica (jedna poseta na svaka dva meseca) i usluge hrvatske države u samom Hagu (pravna, tehnička pomoć). Hrvatska je odlučila da plati 11 miliona dolara za troškove odbrane generala Blaškića koji je uprkos izdašnoj domovini osuđen na 40 godina robije.
       Republika Srpska je finansirala advokate generala Momira Talića, ali se ni to nije pokazalo kao najsrećnije rešenje. Vlade Srbije i SRJ najverovatnije neće plaćati odbranu svojim državljanima, jer Tribunal ima nekoliko puta veći budžzet od domaćeg pravosuđa, ali bi mogle da pomognu optuženim licima i njihovim porodicama sve dok sud ne donese presudu o njihovoj krivici. Za početak, država je, izgleda, odlučila da im plati avionske karte. Bilo bi dobro kada bi se ispostavilo da je reč o povratnim kartama.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ