("Lament nad Aristotelom", NIN br.2676)

      Dirljivo je kada i srpski filozofi svetskog glasa, poput dr Miloša Arsenijevića, držeći se svog svetskog pedigrea kao pijan plota, drže slovo o duhu današnjeg (srpskog) novinarstva. Elem, nisam se obavestio o činjenicama te sam primio, zdravo za gotovo, ono što mi je servirao docent Mladen Kozomara. A dr Mladen Kozomara mi je servirao da se na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta ukida predmet Ontologija koji je jedan od ključnih ispita na četvrtoj godini gde apsolvent, zapravo, treba da pokaže filozofsku zrelost, to jest, šta je naučio o metafizici od Aristotela do Kanta i Hegela. Tako će, ubuduće, izbacivanjem Ontologije, student filozofije, praktično, da se bavi Aristotelom samo na prvoj godini, kao brucoš, i još nešto malo, kroz predmet Etike, Estetike i Političke filozofije. Dakle, izbacivanjem Ontologije, nije marginalizovan samo Aristotel već i cela klasična metafizika na kojoj počivaju ozbiljne filozofske studije. To dobro znaju na fakultetima u Novom Sadu, Zagrebu, Ljubljani, pa i Sarajevu Zato tamo niko ne dira u - Ontologiju.
       Budući da sam se u tekstu Proterivanje Aristotela bavio stanjem u filozofskoj postmoderni kod nas, Kozomarin komentar o Aristotelu tretirao sam samo kao ILUSTRACIJU DUHA U DANAŠNjOJ DOMAĆOJ FILOZOFIJI.
       Povodom odluke da se Ontologija ukine, Udruženje studenta filozofije Jugoslavije je, pre dve srede, organizovalo tribinu na Filozofskom fakultetu. Tema tribine imala je krajnje ironičan naslov: "Da li je ontologija filozofska disciplina?" A to je kao kad biste pitali: da li anatomija potpada pod medicinu? Na tribini je, gotovo, jednoglasno, osuđena odluka o ukidanju Ontologije kako od strane studenata tako i od strane prisutnih profesora. Nažalost, nije bilo nikoga sa Odeljenja za filozofiju ko bi obrazložio zašto je Ontologija ukinuta.
       U duhu NIN-ovog novinarstva, hteo sam da čujem i drugu stranu, a ne samo šta mi je dr Mladen Kozomara "servirao". U telefonskom razgovoru sa dr Živanom Lazovićem, dekanom Fakulteta, dogovorio sam se da on i dr Miloš Arsenijević i dr Nikola Grahek, odgovore zašto se ukida Ontologija sa Odeljenja za filozofiju. Ali, posle dva sata, dr Lazović me obaveštava da oni neće da učestvuju u tekstu o ukidanju Ontologije već samo hoće da odgovore pismom na moj tekst Proterivanje Aristotela. (!?) Ponudio sam im, džentlmenski, da napišu i pismo na moj tekst o srpskoj filozofskoj postmoderni, ali neka i odgovore zašto su ukinuli Ontologiju? Dr Lazović je na to pristao, ali, opet, posle dva sata javlja se dr Miloš Arsenijević i kaže da je njima ispod časti i nivoa da polemišu sa Kozomarom, Zurovcem i Kučinarom. U tom razgovoru mi je dr Arsenijević tri puta stavio do znanja da je on filozof svetskog glasa i da bi NIN sa njim trebalo da napravi intervju.
       Pošto nikad nisam pravio intervju ni sa jednim filozofom svetskog glasa, nisam se usudio da to radim ni sa dr Milošem Arsenijevićem. A znam ga još iz studentskih dana i nešto mu se, očigledno, dogodilo.
       Eto, toliko o mom bizarnom lamentu nad Aristotelom, o duhu današnjeg srpskog novinarstva, ali i o duhu na Odeljenju za filozofiju u Kapetan Mišinom zdanju.
       Sa asistentima Ivanom Vukovićem i Nenadom Cekićem ne bih mnogo polemisao, jer ne volim da imam posla sa tatinim sinovima i bizlismenima koji po stare dane postaju asistenti, pa još Primenjene etike. Oni nalaze za shodno da me podsete da na Filozofskom fakultetu ne postoji odeljenje za čistu filozofiju baš kao što ne postoji ni odeljenje za prljavu filozofiju.
       Priznajem da sintagma čista filozofija nije baš najsrećnija, ali u moje vreme, mlada asistentska gospodo, to se tako zvalo.
       Ali, u moje vreme nije bilo ni nečega što se danas zove Primenjena etika, i, priznaćete da je ta sintagma mnogo - blesavija i besmislenija, a vi, mlada gospodo, na tome, upravo, asistentujete i služite se prljavim nefilozofskim argumentima denuncirajući javno profesora Zurovca da je tokom 1999. i 2000. godine rukovodio radom tajne partijske ćelije SPS-a na Filozofskom faklutetu i da je trećeg oktobra u ponoć pristao da bude poslednji Miloševićev dekan na Beogradskom fakultetu upoređujući ga sa Hajdegerovim rektorovanjem kod Hitlera.
       Da li je to filozofska argumentacija za ukidanje Ontologije? Da li to prljava filozofija na Filozofskom fakultetu progovora kroz asistente za Primenjenu etiku? I kako bi bilo kada bi neko povezivao, po principima vaše Primenjene etike, asistentsko mesto Nenada Cekića sa mestom profesora etike Svete Stojanovića u Upravnom odboru Radio Indeksa? Bilo bi krajnje prljavo, zar ne?
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ