Odmah posle 5.oktobra prvo što je palo u oči, jeste da su sa svih televizija nestali narodnjaci, pa ste mogli da vidite Jarbole na prvom programu RTS-a. To je trajalo dve nedelje, kaže Nemanja Aćimović, bubnjar ove grupe

      Medijska pažnja koja je poslednjih meseci pratila novi album “Suvišna sloboda” (B92), beogradske grupe Jarboli, pomogla im je da iskorače iz mraka devedesetih, sa kojima se poklapa njihov desetogodišnji razvoj. Za to vreme svirali su na skoro svim manjim i većim scenama širom zemlje, dok decentralizacija umetnosti još nije bila u modi. Posle objavljenih pesama na nekoliko domaćih kompilacija i jednog manjeg samostalnog diskografskog pokušaja, ‘99. godine izašao je njihov prvi album, “Dobrodošli”, u izdanju B92, čiju su promociju sprečile “više sile” - toga dana počele su da padaju bombe, a njihovoj publici narednih meseci nije bilo ni do čega.
       Na koncertu u Pančevu, održanom prošle nedelje, pred prvi veliki beogradski nastup posle objavljivanja novog albuma, u decembru prošle godine, Jarboli su još jednom dokazali da imaju sve kvalitete koje jedan bend izdvaja iz proseka: prepoznatljive glasove, promišljene tekstove, jake emocije, jedak humor, strast i spontanost na sceni (koja dolazi do izražaja naročito kada treba da se zamene žice na gitari). Ono što članove ovog benda izdvaja, nije samo neobična visina (eto jednog od najočiglednijih razloga za naziv grupe), već i prisustvo na paralelnim umetničkim scenama - Boris Mladenović (gitarista i pevač) i Žolt Kovač (basista) jesu slikari, a njegov brat Daniel (gitarista i pevač), elektrotehničar po obrazovanju, upravo se upisao u listu srpskih pisaca, pošto mu je izašla prva knjiga “Logika reke, pruge i otpada”, u izdanju “Beopolisa”. Tu je još i Nemanja Aćimović, jedan od najtraženijih beogradskih bubnjara, koji često pravi izlete u druge bendove.
       Za svoju muziku kažete da spada u istočnoevropski rokenrol?
       Daniel: Prilično je apsurdno da sledimo neke zapadne trendove. Mi pravimo pesme koje imaju smisla za ovdašnje ljude. Vrlo rano smo shvatili da taj istok Evrope na kome se nalazimo nije ništa loše, to je prosto naša prirodna sredina. Muzika koju pravimo nije bezazlena, ali je bliža Poljskoj ili Rumuniji, nego Britaniji i Nemačkoj.
       Novi album Jarbola je življi, dinamičniji nego prethodni, na kome su preovlađivala mračna, sumorna raspoloženja...
       Boris: To je zato što smo zreliji, ali i zato što su se okolnosti promenile. Prethodni album nastao je u vremenu koje je bilo ravno i letargično. Između prošle i ove ploče desilo se mnogo stvari - i bombardovanje i peti oktobar. Stvari se brže menjaju, pa i mi u skladu sa njima.
       Nove pesme ipak imaju jasan ironijski komentar naše postpetooktobarske stvarnosti. Na to ukazuje i idejno rešenje omota i naziv “Suvišna sloboda?”
       Boris: On se odnosi na savremene tendencije u srpskom društvu. Ta silna tolerancija, demokratizacija, istina- pomirenje-odgovornost... Naš komentar je - razmislite o tome. To su reči koje ovde asociraju na lepe ali i ružne stvari.
       U vašim tekstovima ima i mnogo jeda..
       Boris: Naročito u mojim pesmama. Taj jed je usmeren delimično na ljudsku glupost, delimično na samog sebe, na okolinu, duh vremena.. Vrtimo se u nekom vrzinom kolu, između više ili manje izražene bede, u svakom smislu - duhovnom, fizičkom, psihičkom, materijalnom. Većina ljudi je zato nesrećna. Mi smo neka vrsta komentatora naše realnosti, beležimo stanje duha i svesti, ali ne eksplicitno, već kroz atmosferu u pesmama.
       Ni ljubavne pesme nisu pošteđene ironije?
       Boris: Ljubavne pesme mogu biti isto angažovane. Neverovatno je koliko sredina, socijalni status, državno uređenje utiču na međuljudske, a samim tim i na ljubavne odnose. To je vrlo ozbiljna tema kojom ljudi treba da se bave.
       Omot ploče je autorski rad jednog od dvojice slikara u bendu.
       Boris: Napravili smo sebi više posla nego što bi trebalo, jer sami radimo omote, a nekad i video-spotove. Daniel i ja smo jedni od osnivača Lonj-Fi videa, pa često koristimo njihove usluge. Mnogo stvari u našoj produkciji ne prepuštamo drugima, jer nemamo poverenja da će da urade onako kako bismo mi hteli. Zašto bih, uostalom, objašnjavao nekome svoju ideju za omot, kad mogu to sam da uradim?
       Utisak je da se beogradska muzička scena trenutno vrti u jednom malom “incestuoznom” krugu - muzičari iz jednog benda često nastupaju u drugim grupama. To naročito važi za vaše članove - Borisa (koji svira i u “Neočekivanoj sili” i “Dvojcu bez kormilara”) i Nemanju (“Lira Vega”, E-pladž do nedavno) ...
       Nemanja: To je zato što nema bendova, nema scene, niko neće da se bavi time jer je to ovde besmisleni trud. Da je veće muzičko šarenilo, najradije bih svirao samo sa Jarbolima, na Marakani, kad bi to bilo moguće.
       Čini se, ipak, da broj koncerata ovog proleća premašuje beogradski prosek?
       Žolt: Od početka godine koncerte su održale samo dve grupe, “Edžesburn” i “Kristali”. U rokenrolu trenutno stvari idu nagore. Sve manje se svira jer sve teže može da se od toga živi. To je, između ostalog, zbog tranzicije u kojoj se nalazimo; bez obzira koliko smo to želeli, realnost je surova. Cene se dižu na evropske, plata ostaje ista i ljudi nemaju para da odu na koncert. Sto dinara za ulaz na svirku bilo gde van Beograda znači tri piva u kafani.
       Da li se muzički uticaji ipak menjaju?
       Daniel: Nije se tu ništa promenilo. Pink televizija je i dalje moćna; ne odustaju od ekspanzije i pokušavaju da se prilagode novoj situaciji. Lokalne televizije, kao Belami u Nišu, takođe su uticajne.
       Ova naša, uslovno građanska sredina, (kao i veliki deo ostatka sveta, uostalom), podložna je konzumiranju stvari kroz žanrove i samo ono što je žanrovski jasno omeđeno, ocenjuje se kao kvalitet, pošto je to nešto što ljudi mogu lako da shvate. Mi se zanosimo da na nekoj, uslovno rečeno, alternativnoj sceni, ima bendova koji su više ili manje popularni. To je sve u odnosu na nekog Željka Samardžića marginalna pojava. Mi zapravo i ne postojimo kao autori i izvođači. To je nešto što se praktično nikoga ne tiče osim nas samih.
       A šta je sa deklarativnim zalaganjem novih vlasti za promenu kulturnog modela, pa i muzičkog koji, uz sve modifikacije, i dalje predstavlja Pink TV?
       Nemanja: Odmah nakon 5. oktobra, prvo što je palo u oči, jeste da su sa svih televizija nestali narodnjaci, pa ste mogli da vidite Jarbole na prvom programu RTS-a usred podneva. To je trajalo dve nedelje. Onda se sve vratilo na staro.
      
       ANA OTAŠEVIĆ