Svi su protiv, ali nauka ne odustaje od zacrtanog cilja kloniranja čoveka. Principi etike i visok stepen rizika defektnosti ploda najjači su argumenti protiv kloniranja, dok se zagovornici brane da je to jedina solucija za potpuno sterilne bračne partnere

      (Specijalno za NIN iz Rima)
       Severino Antinori, 56-godišnji Italijan, profesor, ginekolog, uznemirio je svet naučnika, intelektualaca, političara, predstavnika Katoličke crkve, ali i celokupnu italijansku i svetsku javnost izjavom da je “klonirani ljudski embrion smešten u matericu jedne žene, koja je u osmoj nedelji trudnoće”.
       Od samog autora strogo cenzurisana informacija sadržala je još podatak da je otac-donator ćelije bogati Arapin. Dakle, ostaje nepoznata majka, kao i zemlja gde je obavljeno kloniranje. Doktor Antinori je to saopštio na jednom naučnom skupu u Dubaiju.
      
      
      
       Pet hiljada klonova
      
       Posle objavljivanja šok-vesti profesor Antinori, “Otac nemoguće dece”, kako voli sam sebe da naziva, zaćutao je i nestao na gotovo mesec dana, što je kod određenog kruga ljudi, uključujući i naučnike, izazvalo sumnju da se zapravo radi o izmišljotini. Međutim, italijanski ginekolog je sačekao da se delimično smiri početna bura odlučnog protivljenja, negodovanja, nezadovoljstva, ali i strah i da opet na spektakularno-marketinški način, odabravši jednu od najgledanijih italijanskih televizijskih emisija aktuelnosti “Vrata do vrata”, podseti javnost “da nauka uprkos negodovanju, negde u tišini, iza strogo zatvorenih vrata, sledi svoj beskonačni put istraživanja i dokazivanja nemogućeg”.
       Italijanski ginekolog saopštio je novu senzaciju: “Trenutno su tri žene trudne, koje će se za nešto više od šest meseci poroditi, zahvaljujući tehnici kloniranja.” Istovremeno, Antinori je negirao da je sarađivao u bilo kom od pomenuta tri slučaja kloniranja, da bi odmah prozvao Kinu i SAD tvrdeći “da su u tim zemljama u toku eksperimenti za kloniranje ljudi. Primera radi, u Kini je već klonirano osam embriona, ali oni još nisu smešteni u matericu. Inače, oko 5 000 sterilnih bračnih partnera u svetu trenutno je uključeno u program kloniranja”, precizirao je profesor Antinori.
      
      
      
       Genetsko reprogramiranje
      
       “Otac nemoguće dece” oštro je negodovao i zbog izraza kloniranje čoveka (mada je najčešće i sam upotrebljavao taj pojam), objasnivši da je zapravo reč o “genetskom reprogramiranju, jer dete nosi u sebi 85 odsto očevog genetskog nasleđa i 15 odsto majčinog. Drugim rečima, genetski reprogramirano dete nije klonirano i nije identično ocu - donatoru, već je, da kažemo, njegova loša fotokopija”, naglasio je profesor Antinori.
       Italijanski ginekolog Severino Antinori rođen pre 56 godina u Civiteli del Tronti, diplomirao je medicinu na Sapijenci u Rimu, a specijalizovao je gastroenterologiju. Bio je asistent u Porodilištu i na Ginekološkom institutu za majku “Kraljica Jelena” u Rimu, da bi zatim usledili razni profesorski ugovori na određeno vreme u Školi za akušersku specijalizaciju, na Katedri za ginekologiju Univerziteta u Pizi. Poslednju profesorsku aktivnost obavljao je na Katedri za fiziopatologiju fakulteta Tog Vergata u Rimu ‘98-99. godine. Antinori 1985. otvara Internacionalni centar za reprodukciju čoveka i terapiju protiv steriliteta, RAPRUI.
       Poslednjih godina italijanski ginekolog je stalno u centru kontroverzi zbog svojih veoma smelih eksperimenata za koje mnogi misle da su na samoj granici etike. Zajedno sa američkim doktorom kiparskog porekla Panajotisom Zavosom sa Instituta za andrologiju u Kentakiju vodi program kloniranja čoveka. Cilj projekta je da se reši problem potpuno sterilnih parova, a suština tehnike je izmeštanje nukleusa zrele osobe u kome se nalazi genetsko nasleđe DNK-a u jajnu ćeliju.
       Profesor Antinori postao je svetski poznat 1994, kada je u julu te godine, zahvaljujući njegovoj metodi jedna žena od 63 godine, dakle u menopauzi, rodila dete, što je do tada naučno bilo nemoguće. Antinori je ušao u Ginisovu knjigu rekorda, ali je postao i kreator polemika i negodovanja, posebno u naučnoj ravni.
       “U fioci imam šest hiljada pisama žena kojima sam pomogao. Ne interesuju me polemike”, tvrdi doktor, koga 24 časa dnevno čuvaju tri bodigarda i koji se vozi u limuzini sa zatamnjenim staklima. Paralelno, kolege, profesori i naučnici tvrde da ima istančan osećaj za posao uz odsustvo doslednosti. Tome u prilog citira se Antinorova izjava iz 1998. godine. “Ne verujem u kloniranje čoveka”, rekao je tada da bi danas odlučno zastupao tezu da je “to jedina solucija za jedan odsto sterilnih brakova da imaju porod. Zato bih bio veoma oprezan u osuđivanju genetskog reprogramiranja”, kaže italijanski ginekolog i prelazi u napad. “Postoji jedan dogmatski pristup ovoj temi na svetskom nivou. Shvatam da je problem delikatan i komplikovan, ali ne zaboravimo da je 1978. godine malo nedostajalo da se zabrani eksperimentisanje sa veštačkim oplođenjem jer se govorilo da će to biti izvor rađanja velikog broja monstruma. Tadašnji eksperimenti veštačkog oplođenja na životinjama, posebno govedima, davali su visoki procenat nakaznosti i deformacija u potomstvu. Međutim, pokazalo se da je taj procenat rizika kod veštački oplođenih žena izuzetno nizak. To je zapažanje koje me čini optimistom i zato mislim da će se i u slučaju kloniranja čoveka ponašati drugačije”, stav je doktora Antinora.
      
      
      
       Rizik deformacije
      
       To je istovremeno i odgovor na niz naučnih upozorenja povodom visokog rizika deformacije fetusa i deteta. Taj stav posebno podržava profesor Karlo Flamini tvrdeći “da je stepen nakaznosti ploda veoma visok i da se ne mogu preduzimati inicijative u toj sferi bez sigurne garancije”.
       Naučnici, intelektualci, predstavnici vlasti i Crkve odbacuju mogućnost kloniranja čoveka pre svega iz etičkih principa. Među najglasnijim protivnicima je Vatikan.
       “Laborant ne može biti predstavnik početka života, jer na taj način čovek postaje industrijski proizvod, gubi ljudsko dostojanstvo i svodi se na objekat”, objašnjava predstavnik Svete stolice don Oresto Benzi.
       Direktor centra za veštačko oplođenje u Bolonji Eleonora Porku odbacuje i sumnje da je možda reč o izmišljotini doktora Antinora. Imajući u vidu ličnost i drčnost doktora Antinora, kao i njegove dosadašnje profesionalne rezultate, ona je ubeđena da “Otac nemoguće dece” intenzivno radi na kloniranju čoveka, ali smatra, iz ličnog iskustva, “da je gotovo nemoguće da uspe u tome. U svakom slučaju, ne treba da smetnemo s uma da je reprodukcija čoveka danas biznis. Reč je o veoma skupom poduhvatu”, podseća Eleonora Porku.
       To tvrdi i već pomenuti profesor Karlo Flamini. “Kloniranje čoveka je metod koji zadovoljava potrebe bogatih imbecila. Kao moguće kandidate vidim samo nekog ko želi da oživi mrtvog sina, ili osobu koja ima ambicije da se klonira zbog preterane ljubavi prema samoj sebi, kao i one koji žele da žive večno. Toj galeriji likova dodao bih žene i muškarce koji mrze suprotan pol. Može se zaključiti da slika kandidata nije impresivna. U svetu postoji mnogo glupih, ali je, srećom, malo bogatih. Zato nisam uveren da će biti veliki broj zainteresovanih za ovu tehniku”, procena je profesora Karla Flaminija.
       Najnovije ankete pokazuju da jedan odsto Italijana podržava kloniranje čoveka, dok je 98 odsto odlučno protiv, a jedan odsto je neodlučno. Veliko je pitanje da li će i to, između ostalog, kao i zakoni koji u većini evropskih zemalja, uključujući i Italiju, zabranjuju kloniranje čoveka, sprečiti nauku u svojoj nameri. Istorija nas uči suprotnom.
      
       MARINELA RAŽNATOVIĆ