(“Silom domaćice”, NIN br. 2675)

      Nedavno sam na radiju čula otprilike isto što ste i vi objavili u NIN-u: “Ako postoji način da se reanimira arhaična institucija braka, onda će to pre biti napuštanjem romantične interpretacije po kojoj dvoje u braku postaju jedno.”
       Biblijski stih: “Zato će ostaviti čovek oca svog i mater svoju i priljubiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.” (Postanje 2:24, Efescima poslanica 3:31) - predstavlja merilo i cilj, realan cilj. Kao što i ostale Božje zahteve potkrepljuje praktična pomoć, (uvek natprirodna, što ne znači
       spektakularna), tako i ovo pitanje, ljudi koji žive po Jevanđelju, uz Božju pomoć rešavaju uspešno. Nažalost, skromnost i nenametljivost takvog sveta obično prelazi u drugu krajnost - oni ne svedoče o svojim iskustvima, ne smatraju da je propovedanje Jevanđelja njihov posao, što je jedan od razloga ravnodušnosti prema Božjoj reči i neobaveštenosti o njoj, naročito kod Srba pravoslavne vere.
       Možda bi jedno istraživanje, sa precizno postavljenim pitanjima, obelodanilo značaj motivacije i u ovom slučaju. Žena, srećno udata za čoveka koji se za nju i decu ozbiljno zalaže, verovatno ne oseća svoj domaćički poziv kao težak, nezahvalan i dosadan.
       Poštovanje Božjih zapovesti, pa i navedenog zahteva da budu voljene, doneo bi neuporedivo više od ma kakve borbe za prava, ženama i muževima. Proučavanje Božje volje uvek se isplatilo. Čudno je što se nigde u medijima ne pokazuje zanimanje za Božju reč, a vreme, novac, hartija i energija troše se na predmete od mnogo manje važnosti i uticaja.
      
       SNEŽANA RAKIĆ,
       Novi Sad