NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Prazni džepovi nove vlasti

Gledaoci najčešće pitaju gde i kako da dobiju kredit. A kredita nema

      Novinar Zaharije Trnavčević je sinonim TV emisija za poljoprivrednike. I posle 54 godine bavljenja ovim poslom, neumorno ubeđuje seljake u tehnološke novotarije, nudi im praktične savete, pokazuje rekordere. Uz to je i narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije pa ljudima pomaže i na taj način. U 77. godini života izgleda vitalno i, kako kaže, posao novinara mu i dalje ne pada teško.
       - Moja formula je: Ono što čovek voli, nije teško. Prinuda teško pada. Ono što me možda sneveseli, jeste kada vidim da moja iskrena nastojanja nisu plodonosna. Neshvatljivo je da i dalje postoji breg u obliku zapreka koje se teško prevazilaze.
       Posle vašeg odlaska sa RTS-a moglo se zaključiti da ste na poljoprivredu stavili tačku. Otkud ponovo vaša emisija tog tipa i to na TV B92?
       - Ja praktično nisam ni napuštao televiziju. Posle odlaska iz RTS-a, iz TV Bastilje, radio sam emisiju “Četvrta dimenzija” na TV Politika. Bio je to pokušaj da televiziju, kao jedno moćno sredstvo, iskoristim za zaštitu određenih prava građana. Naročito u odnosu na državu. To je predstavljalo neku vrstu preteče ombudsmana. Postao sam narodni poslanik i, navodno, moja emisija bila je nespojiva sa poslaničkim mandatom. Onda sam se odlučio da svoj projekat emisije “Znanje na poklon” ponudim TV B92, koja je tada samo producirala, ne i emitovala program. Emisija ide već četvrtu godinu.
       TV B92 važi za urbanu televiziju. Uklapa li se vaša emisija u tu šemu i koliko je gledana?
       - Veoma je gledana. Posle emisije ima daleko više poziva i odziva nego kada sam svojevremeno radio emisiju “Znanje - imanje”. Ne zato što je ovo izuzetna emisija već zato što nema dobrih emisija ovog tipa na drugim televizijama. I što u samom selu nema mesta gde seljak može da dobije informaciju kako i gde da dođe do kredita, kako da nabavi neki sadni materijal, gde da nabavi ono što je video u našoj emisiji.
       Možete li vi to da mu pružite?
       - Emisija “Znanje na poklon” je spona između naučnih instituta koji nude savremene tehnologije, i poljoprivrednika koji treba da primeni tehnologije kako bi unapredio svoju proizvodnju. Pošto taj posao u selu ne radi niko, zadruge su zamrle, ova emisija im to pruža i zato ima dobar odjek. Često sam na terenu po Srbiji i nailazim na potvrdu da je mnogi gledaju. To mi je važno, ne da bih čuo pohvale, već da bih čuo njihova zapažanja, predloge. Petao koji kukuriče postao je poznat širom Srbije.
       Da li je to razlog što se emisija zove “Znanje na poklon”?
       - Mislim da od svih poklona koje čovek može da dobije ili daruje, najdragocenije je znanje. Sve drugo može da se razvije, zaboravi, potroši, a znanje ostaje. To je raskovnik imetka. Vazda sam radio emisije koje u naslovu imaju reč znanje. Jer znanje je pretpostavka uspeha. Koliko znanja toliko prihoda, dohotka, izvoza, deviznih rezervi. Danas su najuspešnije one zemlje koje primenjuju najsofisticiranije tehnologije. To važi i za poljoprivredu.
       Staro novinarsko iskustvo je sigurno dosta dragoceno?
       - Naravno, ono mi je omogućilo da u potpunosti upoznam mentalitet seljaka. On po svojoj prirodi ne ceni mnogo znanje i retko kada ga plaća. Pre će da plati advokatske usluge, ali kada ode u poljoprivrednu stanicu, kod agronoma, računa da savet treba da dobije besplatno. Nije navikao da to plaća.
       Zato smo mi unapred rešili da mu ponudimo znanje na poklon. Naravno, ne privlači njih samo to što je besplatno, već što se u emisiji pojavljuju iskusni ljudi, oni koji znaju. Mi, u stvari, uvodimo nove tehnologije. Na primer, u voćarstvu preporučujemo gustu sadnju, 5000 sadnica umesto 800 sadnica jabuka po hektaru, gajenje belih svinja, navodnjavanje kap po kap, jagode na plastici...
       Znači, vi ih usmeravate?
       - Apsolutno. Nije to ono što se radilo nekada, da mi samo snimamo ono što se može videti svugde i što se radilo pre 50 godina. Mi im nudimo nove stvari. Međutim, najčešće pitaju kako i gde da dobiju kredit. A kredita nema. Poslovne banke se hvale da su sakupile nove devizne štednje oko 1,5 milijardu dolara a veoma malo su uložile u poljoprivredu. Zaziru od seljaka. Čak ga teraju da osnuje malo preduzeće. Sve zbog uverenja da su mala i srednja preduzeća neka formula za razvoj, pa seljak na silu boga osniva preduzeće koje neće uopšte raditi ali mu to olakšava da dođe do kredita.
       Zar nova vlast nema interes da podstiče razvoj poljoprivrede?
       - Nema. Nova vlast ima prazne džepove i jedini ko sada daje kredite, jeste Fond za razvoj poljoprivrede. On je poslednja uteha ali je njihov kreditni potencijal ograničen. Nikako da sazri shvatanje da se put novim tehnologijama mora prokrčiti uz olakšice da bi ljudi shvatili da je danas moguće dobiti ne 25 tona već, 75 tona jabuka po hektaru.
       Kažu da niste ostavili svog naslednika?
       - Nije tačno. Imao sam jednog - Zorana Gajića, koji je, nažalost, preminuo. Moj naslednik bio je i Mihailo Erić, koji je posle meni bio šef. Ja mogu da pomognem nekom ko voli taj segment novinarstva kojim sam se ja dugo bavio, a to je agrar, poljoprivreda, zemljoradnik, seljak - jadnik, ljudi koji žive na selu, sudbina ove zemlje, na kraju krajeva. Sada imam Draganu Gajević, inženjera zaštite bilja i Dejana Jovanovića, inženjera tehnologije agrara.
      
       SLOBODAN IKONIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu