U Nevadi, nedaleko od Las Vegasa, planira se centralno američko skladište nuklearnog otpada

      Na sedamdesetak kilometara severozapadno od Las Vegasa, na jednoj zaravni planine Čarlston, nalazi se već vremenom načeta plastična ploča na kojoj piše da su sa tog mesta od sredine pedesetih godina posmatrane probne nuklearne eksplozije izvođene na tada čuvenom poligonu u pustinji Nevada. Posle 900 izvršenih proba, nad ovim kamenitim prostorom nastalo je višegodišnje zatišje da bi ove godine on ponovo dospeo u žižu interesovanja američke javnosti. Iako se unazad više godina znalo da se sprovode istraživanja za centralno američko skladište nuklearnog otpada, ova tema je posebno aktuelizovana četrnaestog februara ove godine kada je predsednik Buš stavio svoj potpis na predlog sekretara za energetiku Spensera Abrahama da se za centralno skladište određuje planina Juka u Nevadi. U glavnim crtama predlog predviđa da se sa sadašnjih 130 lokacija u 39 država, iz energetskih i vojnih deponija, pokupi sav otpad skupljan tokom prethodnih pedeset godina i trajno smesti u skladište ukupnog kapaciteta od sedamdeset i sedam hiljada tona...
       Budući da se predloženo mesto nalazi na samo 170 kilometara severno od Las Vegasa razumljiva je uzbuna koja je nastala među milion i po stalnih stanovnika ovog grada. Poslednjih godina, Las Vegas inače slovi kao grad sa najbržim poslovnim, urbanističkim i demografskim razvojem u Sjedinjenim Državama. Kocka (ili gaming, kako se to ovde kaže, a znači nešto kao naše “igranje na sreću”) i dalje je poslovna dominanta, ali su porodični turizam, razvijen na ponudi atraktivnih hotela sa raznovrsnom zabavom za sve uzraste, te sajmovi i kongresi, kao i vrhunski sportski i revijalni spektakli postali, takođe, značajan izvor gradskih prihoda - sve skupa oko 25 milijardi dolara godišnje. I, eto, ovog proleća vegaški razvojni uzlet našao se u zlokobnoj senci budućeg skladišta ogromnih količina nuklearnog otpada u vrlo bliskom susedstvu.
       Podržani javnim anketama koje pokazuju skoro stopostotno građansko protivljenje odluci, čelnici Nevade i Las Vegasa svim silama pokušavaju da zaustave realizaciju predloženog plana. U tom smislu najznačajniji potez povukao je guverner Nevade Ken Gvin koji je iskoristio svoje pravo i uložio veto na odluku. Tim činom, zasad je odloženo stupanje na snagu odluke bar do sredine maja kada o njoj treba da se izjasne oba kongresna doma. Natpolovična većina će tada dati ili zeleno svetlo projektu ili ga anulirati. Onako kako trenutno stoje stvari očekuje se da kongresmeni podrže predlog sekretara Abrahama i predsednika Buša, ali se Vegašani ne predaju i u međuvremenu ne prestaju oštre javne rasprave između protivnika i pristalica skladišta u planini Juka.
       Ministarstvo energetike tvrdi da su opsežna naučna istraživanja (u trajanju od dvadeset godina i sa troškovima od preko sedam milijardi dolara) pokazala da geološki, hidrološki, klimatski, lokacijski i mnogi drugi uslovi daju prevagu predloženom mestu nad svim drugim ispitivanim mogućnostima. Posebno se ističe da je 11. septembar pokazao koliko mnoge manje deponije zahtevaju daleko opsežnije i skuplje mere antiterorističke zaštite, te da je i u tom smislu centralno skladište u nenaseljenom kraju Nevade najpogodnije.
       Argumenti protivnika predloga se najpre odnose na opasnost od tektonskih poremećaja, zbog blizine poznate Kalifornijske raseline i čestih zemljotresa na ne tako udaljenoj Pacifičkoj obali, te, sledstveno tome, mnogih neprevidivih pojava koje mogu da, u vezi s tim, nastanu i čak ugroze opstanak Las Vegasa. Podjednako značajno mesto u argumentima oponenata pripada i ogromnom riziku što ga sobom nosi komplikovani transport otpada na dugačkim relacijama i to čak kroz 43 države uz izrazitu nepovoljnost da se najveći broj deponija nalazi na gusto naseljenom američkom istoku, a predviđeno spremište na skoro krajnjem zapadu. Predlagači, pak, sa svoje strane uveravaju javnost u pouzdanost svojih saobraćajnih studija, ali detalj da je u predračunu predviđena suma od nekoliko milijardi dolara za nadoknadu oštećenim licima ili kompanijama u eventualnim transportnim udesima samo izaziva dodatna podozrenja. Tu skoro, nekoliko grupa novinara je prošlo nekim predviđenim putnim pravcima i njihovi izveštaji su pokazali ogromnu složenost i rizičnost saobraćajnog procesa. Ceo dugotrajni poduhvat inače, prema nekim procenama, treba da košta 300 milijardi dolara i obuhvata kompletno skladište, rekonstrukciju ili izgradnju železničkih pruga i puteva neophodnih za transport, kao i za proizvodnju specijalnih vozila. Ova okolnost istovremeno podstiče razmišljanja da bi takva suma mogla da se iskoristi na bolji način uključujući i razvijanje alternativnih izvora energije umesto opasnih nuklearnih pogona.
       U celom sadašnjem zapletu zanimljivo je da ima Vegašana koji smatraju da bi ovaj plan mogao da njihovom gradu donese i mnoge pogodnosti. Oni to vide u očekivanom prilivu brojnih visokoobrazovanih kadrova i novim znatnim investicionim ulaganjima u prateće istraživačke i kontrolne ustanove zajedno sa stambenim i drugim infrastrukturama. Najveći optimisti idu i dalje, pa računaju na razvoj tehnologije koji bi mogao da dovede do mogućnosti energetskog korišćenja sadašnjeg otpada s neslućenim razvojnim pogodnostima za ovaj region. Među optimistima je, na primer, i vlasnik jednog hotela, lociranog na tridesetak kilometara južno od otpadnog odredišta, koji već uveliko planira proširenje svog objekta. Naravno, takva razmišljanja su usamljena i ona samo unose male pikanterije u žestoko polemičko nadmetanje.
       A ovih aprilskih dana, dok centralnim ulicama Las Vegasa, posebno u večernjim časovima, teku šarolike reke mnogobrojnih posetilaca praćene maštovitim svetlosnim egzibicajama, i dok se u kazinima neprestano vrte ručice na slot-aparatima, njegovi stanovnici sa pritajenim uzbuđenjem i razumljivom zebnjom očekuju sredinu maja i konačnu kongresnu odluku.
      
       MILORAD H. JEVTIĆ