Kako je protekla beogradska - svetska premijera “Spajdermena” i šta ne treba pitati tim povodom Ovde umetnosti u tradicionalnom smislu nema, tu boravi samo kič. Bolje ćete se osećati ako je i ne tražite, već paralelu lepo potražite u cirkuskim atrakcijama iz 19. veka i ondašnje publike. I akrobate, klovnovi, žongleri i mađioničari sebe nazivaju umetnicima, pa im to niko ne osporava

      Jedan od najpopularnijih novostvorenih mitskih superheroja predstavljen je istovremeno i kod nas i u svetu, 2. maja, ovde u beogradskom Domu sindikata, baš pred sam kraj radničkog praznika i početka crkvenog, baš oko ponoći, a iz razloga o kojima će kasnije biti reči.
       Neobična okolnost za Holivud je da je dotični film “Spajdermen” (“Spider - Man”) već odavno snimljen, da je već najmanje pola godine izmontiran, definitivno uobličen i spreman za premijeru, a onda povučen, iako je premijera tokom prošle jeseni na sva zvona najavljivana širom sveta.
       Opet neka podla mistifikacija medijskih mahera kojom samo žele da navuku više gledalaca i da nam izvuku više para za kokice, pečene bundeve, reš skakavce (kako već u kom kraju sveta) ili druge grickalice?
       Nažalost - ne!
       Promociju je neočekivano i na neobičan način odložilo rušenje zgrada Svetskog trgovinskog centra u Njujorku 11. septembra 2001. Naime, ne samo da je Spajdi, muvajući se Menhetnom u potrazi za svojim neprijateljem, nepojamno i nepopravljivo zlim Zelenim Goblinom, prolazio između tih tamošnjih simbola visine i koječega još, već je i nekom od angažovanih grafičkih dizajnera sa prekognicijskim moćima, u zlo doba palo na pamet da baš na jednom od nekoliko zvanično distribuiranih filmskih plakata nekoliko meseci pre katastrofe prikaže superheroja u trenutku kada se tokom jurnjave paučinom zakačio između sada nepostojećih kula.
       Nadležni iz filmske kuće su, pravdajući događaj, odnosno odsustvo najavljenog događaja, javno izneli da su procenili kako bi pogled u filmu na te kule izazivao nemerljivu tugu, revolt i ko zna kakve još emocije koje marketinški stručnjaci nisu ukalkulisali, pa su sve odložili, računajući valjda, šta li, da će ljudi za šest meseci, po svojoj navici “svako čudo za tri dana”, zaboraviti da su nekakve zgrade tamo uopšte ikada i postojale.
       Nije nam poznato da li su inkriminisane scene izbačene iz filma, ali sporne građevine se još uvek nalaze u mnogim kadrovima i - nikom ništa.
      
       Srpska verzija
      
       Ako sam dobro shvatio najavljivače, u našoj srpskoj varijanti glamurozne premijere bilo je isplanirano da se Spajdermen, na suptilnoj paučini istkanoj u “Narodnoj radinosti”, sa krova Doma sindikata neustrašivo sunovrati u mračni ambis bivšeg Trga Marksa i Engelsa, pa - kako mu bog da.
       Kada sam video da u hol ulaze čak dva istovetna “Spajdermena”, pomislio sam da je nesumnjivo češko crno pivo koje sam malo pre toga popio ipak prejaka priprema za jedan ovako napet, po svemu za varoš vanredan događaj. I dok sam pogledao u flašu, dupli likovi su ušli. Ubrzo je jedan počeo da se nešto muva po krovu, reflektor sa trga ga je tražio, ali se nažalost nisu našli. Možda i zato što je reflektor bio jedan od onih koji se koriste za letnje diskoteke; ima više svetala koja se obrću, a neuporedivo efektnije je da se tako rotirajući projektuju na oblake nego da se fokusiraju u jednu tačku. Verovatno je to bio razlog što su babe iz Barajeva te večeri, po dobro obaveštenim agencijskim izvorima, opet, kao onomad kada je sličan reflektor sa krova novobeogradskog “Telekoma” pre nekoliko sezona uznemiravao javnost, prijavljivale najezde letećih tanjira provocirajući serije diskusionih tribina, ozbiljnih analiza i iscrpnih feljtona u “Trećem oku”, “Dosijeu iks” i “Zoni sumraka”.
       Prvo je nešto palo, odole nam se učinilo da se neko strmeknuo, a da smo i to nažalost propustili. Među nas nekoliko stotina, najrastuženiji i najneutešniji bio je mali “Betmen” na ramenima oca koji ga je maskiranog doveo čak iz Smedereva, jer je uplakani mališan oklembesio uši na masci misleći da nije na vreme video let “Spajdermena”. Odahnuli smo. Utešilo nas je što će biti još prilike za spektakl.
      
       Makedonski preteča
      
       Koristeći vremensku razliku između naše časovne zone i onih u SAD, ingeniozni domaći distributer je premijerni događaj u 23 časa, u četvrtak 2. maja, u medijima lukavo najavio kao premijeru pre zvanične svetske premijere 3. maja. Srpska projekcija je nekako ipak privedena kraju oko 1 ujutro 3. maja, tako da zaista nismo bili iznevereni u našem ekskluzivnom, privilegovanom doživljaju.
       Pun naziv stripa na osnovu kojeg je nastao film iz 2002. režisera Sema Rejmija sa Tobijem Megvajerom kao glavnim glumcem je “Čudesni čovek - pauk” (“The Amazing Spider - Man”). Inicijalni scenarista je bio Sten Li, prvi crtač Stiv Ditko, strip je nastajao u produkciji američke kuće “Marvel”, a premijerno se pojavio avgusta 1962. u časopisu “Amazing Fantasu” broj 15. Do 1973. se čitao i u preko 400 časopisa i novina samo širom SAD. Mnogi stripari, na stotine njih, smenjivali su se do danas kao tvorci stripske serije. Na primer, od 1966. do otprilike 1971/72. njom se intenzivno bavio drugi najvažniji crtač Xon Romita Stariji koji će nam uskoro opet biti aktuelan i kao jedan od najvažnijih crtača pomenutog, filmovanog superherojskog stripa o “Derdevilu” koji nas uskoro čeka. I posle scenariste Lija smenjivali su se drugi pisci, Arči Gudvin. Bilo je nekoliko animiranih adaptacija, jedna koju je osmislio i vodio legendarni Ralf Bakši.
       Osnovu radnje čine posledice transformacije iskompleksiranog i nespretnog srednjoškolca Pitera Pakera i čudesne moći (velika snaga, kretanje po visinama, izbacivanje paučine iz nadlanica...) koje je stekao posle ujeda radioaktivnog pauka.
       U krugu pravih stripskih posvećenika koji su se na premijeri, bez prava na izostanak, gotovo svi zatekli, našao se i Bojan M. Đukić, nesumnjivo naš najbolji poznavalac američkog superherojskog stripa. On se prisetio da je kod nas ovde već bio prikazivan film po stripu, i to negde krajem sedamdesetih, a da je distributer bilo preduzeće “Makedonija film” iz Skoplja. Prvi “Čovek - pajak” još i nekako (to je bila dugometražna pilot - epizoda američke TV serije iz 1977; dužina: 92 minuta; režija: E. Svekhemer, ali izgleda da je gledanost “na ovim prostorima” bila prilična, jer se iznenada kod istog domišljatog distributera volšebno pojavio i, možda i u svetskim razmerama originalni, nastavak “Vrakanje na Čovekot - pajak”, snalažljivo skrpljen od nekoliko epizoda same TV serije.
      
       Novinari i superheroji
      
       Valjda su novinari novim mitotvorcima izuzetno intrigantne osobe, a redakcije pogodna “dinamična mesta radnje” na koja se slivaju informacije kojima se idealno inicira radnja, jer su oni česti akteri i glavni likovi superherojskih stripova, neretko sumnjivo sličnih koncepata.
       Klark Kent-Supermen je novinar lista “Daildž Planet”, dok je Piter Parker-Spajdermen novinski fotoreporter lista “Daildž Bugle”. Ovakvih primera je mnogo.
       Kao i većina filmova, uz očiglednu pomoć mnogo uloženog novca, u današnje vreme izašlih sa holivudske štanc mašine (potencijalnih) hitova, i ovaj je izuzetno atraktivno snimljen i vizuelno, uz pomoć mnogih kompjuterskih simulacija, trikova i dorada, osmišljen. Ni obavezna povremena duhovitost (u “Spajdermenu” naročito superiorno postignuta u sceni kečerske borbe između još neoformljenog i neosvešćenog Spajdija i kečera Testere) ne nedostaje, ali nažalost tu su i naglašena patetika i krajnje siromaštvo značenjskih nivoa i iskrenih emocija. Tu osim brze akcije, neverovatne vizuelne atraktivnosti, iskri dosetljivosti (bolje nego u stripu su rešeni problemi njegovog kretanja između zgrada, zatim izbacivanje paučine bez stripskih tehničkih pomagala...), patosa, prenemaganja, osrednje glume i plitkih emocija, nema mnogo toga.
       Ovde umetnosti u tradicionalnom smislu nema, tu boravi samo kič. Bolje ćete se osećati ako je i ne tražite, već paralelu lepo potražite u cirkuskim atrakcijama iz 19. veka i ondašnje publike. I akrobate, klovnovi, žongleri i mađioničari sebe nazivaju umetnicima, pa im to niko ne osporava.
       Nemojte postavljati suvišna pitanja kao što su:
       A otkud mu svaki put toliko paučine?
       A kako je uspeo da iznenada napravi onako efektan kostim posle prvog grotesknog pokušaja uoči kečerske borbe?
       A kako sa svojom težinom od bar 70 kg i odgovarajućom masom, uz brzinu od najmanje 150 km na čas i uticaj gravitacije (koju nikakvim svojim deus eks mahina modelom ne neutrališe ni on niti to pokušavaju njegovi, avanturom zaneti autori) i fizičkih zakona jednostavno ne razbije o zgrade ka kojima leti (na koje “sleće” uz nekakvo samoupravno usporavanje)?
       A kako uspeva da, dok se jednom rukom drži za svoju paučinu i visi, drugom rukom istovremeno drži prekinutu sajlu sa nekoliko tona teškom kabinom žičare prepune dece i, pri toj muci, kao da njegovim tvorcima nije dosta, nogama bije razbojnika (sa supermoćima i istom snagom kao i on!) koji leti oko njega i puca usput iz nekoliko mitraljeza, jedva okrznuvši našeg Spajdija?
       Ako ste cepidlaka, videćete i da u svemu tome nema mnogo koherentnosti i unutrašnje logike. O ubedljivosti da i ne govorimo.
       Ali, zato, za one otvorenog duha, ima zabave.
       I to kakve zabave!
      
       SLOBODAN IVKOV