INA misli da su 203 pumpe njene, ali to izgleda neće sprečiti Luk oil, Petrol, Mol, Šel, Eni, OMV... da ih od srpske vlade kupe za 300 do 350 miliona evra

      Posle mnogo buke i nagađanja dve su činjenice izvesne: tender za prodaju Beopetrola biće otvoren tokom druge nedelje juna, dok bi kupac trebalo da bude poznat do jeseni. Tender će biti javni međunarodni oglas. “To je jedini spas. Sutra će na naša mesta doći neki drugi ljudi, koji moraju da zateknu sve obavljeno po zakonu i proceduri”, kaže u razgovoru za NIN Mirko Cvetković, zamenik ministra za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije.
       Zašto je ova napomena na početku važna? Zato što i ovu prodaju prate, blago rečeno, izvesne nedoumice i čaršijske priče. Kad je stvarna, a ne fiktivna privatizacija srpske privrede napokon počela, nikako da krene bez komplikacija. Odmah je postavljeno pitanje (koje ministru za privredu i privatizaciju Aleksandru Vlahoviću najbrže i najsigurnije uspeva da podigne pritisak, uz priču o sporoj privatizaciji) - da li je pametno prvo prodavati najbolja preduzeća, što je i najlakše, ili bi pravi majstori prvo nekome utrapili gigante-gubitaše, a za najatraktivnija preduzeća ćemo lako.
      
       Pumpe na Kosovu
      
       Taman je to pitanje potisnuto, raspisan je tender za tri cementare, a u javnosti se razvila živa diskusija na novu temu: da li država prodaje svoju ili nacionalizovanu imovinu, pa potom, ko ima pravo da prodaje fabrike na teritoriji Vojvodine, a rezultat je prilično snižavanje cene najveće, Beočinske cementare. Sad je na redu prodaja Beopetrola i opet se javio problem - hrvatska INA uporno tvrdi da polaže pravo vlasništva nad ovim preduzećem i toplo preporučuje potencijalnim kupcima da ne kupuju tuđu imovinu. Inače će imati posla sa međunarodnom arbitražom.
       Prema sadašnjem stanju stvari, teško da je na potencijalno zainteresovane kupce ovaj apel ostavio neki veći utisak. Isti je slučaj i sa srpskom vladom. Tenderska procedura za prodaju Beopetrola teče nesmetano, tvrdi Mirko Cvetković. Najbolje je da se krene redom, pošto uspešno okončanje ove prodaje nije bitno samo zbog budžetskih prihoda (koji nikako nisu zanemarljivi) nego i kao znak da je počelo ozbiljno restrukturiranje energetskog sektora.
       “Beopetrol ima status društvenog preduzeća. Na osnovu pisama o zainteresovanosti više firmi, Agencija za privatizaciju je donela odluku da ima smisla otvoriti konkurs za njegovu prodaju. On ima nekoliko faza”, kaže Cvetković.
       Prva faza je ona u kojoj se, takođe na osnovu tendera, biraju finansijski i pravni savetnici. Kao najbolji finansijski savetnik proglašen je “BMP Pari ba”, investicioni bankar koji je dobio zadatak da pripremi tendersku dokumentaciju i da se na osnovu nje sada raspiše tender. Za pravnog savetnika izabran je “Murison and solicitors”. Finansijski savetnik priprema finansijski deo transakcije i ujedno ima ulogu agenta prodaje. On treba, kaže Cvetković, da šalje signale o prodaji. Zato je važno da to bude svetski priznata kuća, ne toliko zbog izrade dokumentacije (mada je i ona važna, jer kad se takva kuća pojavi na tržižtu, njoj se veruje da je dokumentacija urađena istinito, iskreno i tačno) već zato što su to obično sektori unutar velikih banaka koje imaju svoje klijente i veze po svetu. Ne oslanjaju se samo na oglase u novinama, već telefonom zovu 20 potencijalnih kupaca za koje znaju da bi mogli biti zainteresovani.
       Paralelno sa finansijskim radi i pravni savetnik, koji opet ima dve funkcije: jedna je da pomogne finansijskom savetniku da ono što napiše, a ima pravne implikacije, bude korektno urađeno, kaže Cvetković. “Mnogo je zemljišta neuknjiženo, pa se ponuda mora obezbediti da se ne bi pokazalo sutra da to nije vlasništvo preduzeća, zatim da se raščisti da li postoje hipoteke, sporovi, obaveze ili potraživanja u sporu. Ne znači da će se ti sporovi rešiti u procesu izrade dokumentacije, ali znači da će oni biti evidentirani, tako da budući kupac unapred zna čime raspolaže.”
       Ovde dolazimo do drugog važnog problema u ovoj prodaji, a to su pumpe na Kosovu. Jasno je da potencijalni kupac dvadesetak pumpi na Kosovu ne može ih tretirati na isti način kao i ove u Srbiji (ukupno Beopetrol raspolaže sa 203 benzinske pumpe i sedam skladišta). Srpska imovina na Kosovu predmet je razgovora između srpskog Ministarstva za privatizaciju i Mihaela Štajnera, šefa UNMIK-a na Kosovu. UNMIK je pre nekoliko dana prezentirao ministru Aleksandru Vlahoviću model privatizacije koji predlažu na Kosovu. “Mi smo izneli niz primedbi na te predloge, sada je dogovoreno da ih sastavimo i u pisanoj formi predamo do 10. maja, a onda bi se razgovori nastavili. Nije bilo, tokom ovog prvog sastanka, razgovora o konkretnim preduzećima, ali ćemo to pitanje otvoriti na narednom sastanku”, rekao je Vlahović posle razgovora. Elementarni zahtev srpske strane je da imovina preduzeća na Kosovu bude privatizovana zajedno sa dugovima i od toga nećemo odstupiti, kaže Vlahović. Postoji tačna dokumentacija o potraživanjima po osnovu kreditnih plasmana, kao i dokumentacija koja potvrđuje status povezanih preduzeća, odnosno isturenih pogona na Kosovu. To ima i vlada, to jest Fond za razvoj, kao i pojedinačna preduzeća.
      
       Dobronamerni kupci
      
       Ovo bi se, dakle, moglo odnositi i na Beopetrol. Ono što se nezvanično može saznati, jeste da će potencijalni kupac zasigurno od Vlade Srbije dobiti pumpe i skladišta u Srbiji, a formalno (prema raspoloživoj dokumentaciji) i one na Kosovu, s tim što će sam morati da snosi rizik da li će na kraju tamo ući u posed ili neće. Za taj rizik, razumljivo, i cena je manja.
       Potencijalni kupci sve ove okolnosti, naravno, dobro znaju. Za sada ima više zainteresovanih kandidata, na koje Vlada Srbije računa: mađarski MOL već je javno izrazio svoju zainteresovanost za kupovinu Beopetrola. Tu je potom ruski Luk oil, koji će, prema očekivanjima, nastupiti sa grčkim Helenik petrolom. Zainteresovan je i slovenački Petrol, koji još nije odlučio da li će nastupiti samostalno, ili sa nekim partnerom, kako nam je rekao Franci Perčič, portparol kompanije.
       Računa se da bi se na tenderu mogli pojaviti i grčki Helenik petrol, potom britansko-holandski koncern Šel, a možda i italijanski naftni koncern ENI. Štampa je pisala da bi i srpski NIS želeo da kupi Beopetrol, što su neki protumačili kao dobar vic, ali o tome kasnije. Na kraju (ali tu nikako ne mora biti kraj liste) na tenderu će učestvovati i austrijski OMV. U srpskoj javnosti oko Nove godine proširile su se vesti da ova kompanija odustaje od kupovine Beopetrola, zbog spora sa Inom. Međutim, kako nam je nezvanično rečeno, oni se sasvim ozbiljno pripremaju za predstojeći tender. “Jedan čovek u Beču prima platu samo zbog Beopetrola”, kaže naš sagovornik.
       Priča o odustajanju potekla je od bivšeg predsednika borda OMV-a (koji je sada otišao u penziju) da ova kompanija neće ulaziti u spor sa Inom zbog Beopetrola i da OMV nije taj koji treba da raščišćava imovinske sporove. Ovo je, naravno, logično i poklapa se i sa stavom srpske vlade. Naš sagovornik kaže da je za kompaniju dovoljno to što je Vlada Srbije dala garancije. OMV je, inače, već najavio da će u Srbiji izgraditi oko 100 pumpi po standardima centralne i istočne Evrope. Taj posao već je počeo.
       Drugi zainteresovani kupac, Mol, takođe ima strateški interes da se širi na ovom tržištu. Mol i OMV raspolažu najvećim brojem benzinskih pumpi u regiji, kaže Zoltan Aldot, član borda direktora Mola. Ako i ne kupe Beopetrol, to nije kraj njihovim nastojanjima da dođu u Srbiju, napominje on. Spor sa Inom Aldot definiše kao “zamršeno pravno pitanje”, ali se Mol svuda pojavljuje kao dobronameran kupac, koji prethodno želi da ima razrešeno pravo vlasništva. “To vlada mora prvo uraditi, jer će svaki kupac ovo pitanje da postavi”, kaže Aldot.
       Šta je to kod Beopetrola što privlači sve ove kompanije? U ukupnom prometu naftnih derivata u Srbiji on učestvuje sa oko 25 odsto, ali ima odlično raspoređene pumpe, znatno bolje nego Jugopetrol i Naftagas promet (NAP). U te pumpe, istina, potrebna su ulaganja, ali će se investicija svakako isplatiti, pogotovu ako se ponude i dodatni sadržaji (šopovi, perionice, kafeterije) koji u ukupnom prometu, na primer na MOL-ovim pumpama u Mađarskoj, ostvaruju veći prihod nego sami derivati nafte. Cvetković ne želi da daje procene za koliko bi se Beopetrol mogao prodati. Nezvanične procene kreću se oko 300 do 350 miliona evra.
      
       Aduti INA
      
       Da sada razmotrimo pitanje Ine: Sanjin Kirigin, izvršni direktor Ine, kaže u razgovoru za naš list da su oni izneli predstavnicima Vlade Srbije novi predlog kako da se pitanje vlasništva razreši. Reč je o formiranju zajedničke kompanije. “Mi nikako ne želimo da ulazimo u međunarodne sporove, ako problem može da se reši sporazumom. Međutim, ako to ne bude moguće, imamo u vidu i ovo krajnje sredstvo”, kaže Kirigin i napominje da su u njegovoj kompaniji “očekivali da je došlo vreme da se uvažava pravo na vlasništvo”. On, naravno, nije pominjao probleme koje sama Ina ima, niti činjenicu da praktično pretenduje na iste strateške partnere kao i Beopetrol.
       “Pre nego što je otvorena procedura privatizacije, kod mene se jednog dana pojavio jedan od troje-četvoro najviših rukovodilaca Ine. Rekao je da su “zainteresovani da učestvuju u dokapitalizaciji”. Znači, ako Beopetrol vredi sto dinara, oni ne žele da plate tih sto dinara, nego da se Ina uključi u dokapitalizaciju. Evo ovako to izgleda: ako firma vredi 100 zamišljenih dinara, Ina traži da je dokapitalizuje sa još 50 i Beopetrol bi tada vredeo 150 dinara. U drugoj fazi, iznosi se na prodaju 70 odsto. Od prvobitnih 100 dinara, to je 70 dinara. Prema 150 dinara, to je manje od 50 odsto. Pod tim uslovima neće niko da ga kupi, pa će ga kupiti Ina, jer će rasterati sve kupce. Na taj način nam se, znači, pljačka postojeći kapital. Ovo nama apsolutno ne odgovara, ne samo u slučaju Ine, nego uopšte”, kaže Cvetković.
       Pravo vlasništva na koje se Ina poziva, izvodi se na osnovu činjenice da je Beopetrol bio njen deo. “Ne želim da se mešam niti da prejudiciram sudske odluke po sporu koji će Ina pokrenuti (a ja sam čuo da je već pokrenula) ali mi nemamo ništa protiv da se pokrene. Mi mislimo da će ga oni izgubiti iz razloga što je Beopetrol nastao nakon njihove odluke da Inu nacionalizuju, odnosno proglase javnim preduzećem kad je formirana HDZ vlast”, kaže Cvetković.
      
       Aduti Vlade Srbije
      
       Beopetrol je, dakle, nastao kao rezidualna firma, koja nije mogla da postane deo javnog preduzeća Hrvatske. “Nećemo da ulazimo u sudske odluke, ali naši pravnici misle da imamo argumente da se odbranimo. To je prva opcija. Ako budemo izgubili spor, država je spremna da finansijski obešteti kupca. Time smanjujemo rizik potencijalnih ulagača, jer je cela priča oko spora u suštini priča kojom se žele da obeshrabre konkurenti i obori cena.”
       Posebna je priča - šta je to na šta Hrvati polažu pravo. Vrednost Beopetrola sastoji se iz dva dela: jedan deo su fizički objekti koje on ima i drugi deo je udeo na tržištu. “Ne može javno preduzeće iz Hrvatske beneficirati od udela na tržištu Srbije. Pogledajte te pumpe - one toliko jadno izgledaju, da taj ko ih bude kupio, ne znam da li će ostaviti kamen na kamenu.
       Znači, cena koju mi očekujemo iz transakcije biće daleko, daleko veća u odnosu na potencijalnu odluku suda da im dodeli tu imovinu u celini ili delimično. Jer, mi smo gledali zemljišne knjige da vidimo na koga je uknjižena imovina. Sa našeg stanovišta, situacija je jako pozitivna. Oni mogu potraživati imovinu, a zna se koliko ona vredi, u slučaju da dobiju spor.
       Veoma je važno poslati poruku investitorima da oni sa ovim sporom nemaju ništa. Ina može imati zahtev prema državi na isti način kao i, recimo, vlasnici nacionalizovane kuće, koja je srušena i tu sagrađena nova zgrada. Stari vlasnik sad ne može tražiti obeštećenje od nekog stanara zgrade, nego od države i ona je dužna da mu to nadoknadi. Mi sa kupca skidamo rizik transakcije”, kaže Cvetković i potvrđuje mišljenje stranih kupaca.
      
       Bez monopola
      
       I na kraju NIS, kao potencijalni kupac. Cvetković demantuje spekulacije da bi trgovina mogla biti vezana tako da kupac Beopetrola dobije uslov da naftu prerađuje u srpskim rafinerijama. Mol, recimo, za takvu opciju nije zainteresovan, dok u OMV-u kažu da “prerada u srpskim rafinerijama ne predstavlja problem”. Međutim, teško da bi na duži rok mogla opstati uredba Vlade Srbije po kojoj se može uvoziti samo sirova nafta, a i za njen uvoz je (osim NIS-u) potrebna posebna dozvola vlade. Ova uredba je, da podsetimo, uvedena da bi se sprečio totalni haos i presekao šverc derivata.
       Postojalo je mišljenje da bi prodajom Beopetrola bila ugrožena pozicija Jugopetrola, pošto bi veliki igrač napravio neku vrstu darmara na tržištu. “Naš je stav da to nije baš tačno, pošto se privatizacija ne završava na Beopetrolu, pa će danas-sutra i Jugopetrol da se nađe na tržištu. Kao što kod cementara imamo dva velika svetska igrača i tržište koje nije monopolsko, tako ćemo sutra imati i u prodaji naftnih derivata. Već imamo oko 500 privatnih sitnijih pumpi. I oni koji se interesuju za tender, počinju da kupuju neke lokacije. Ta bi bojazan bila na mestu kad bi ova situacija trajala 10 godina - verovatno bi konkurencija za to vreme uništila Jugopetrol. Smatram da treba očekivati da će privatizacija ići brže nego što se misli. A drugo, takva bi aktivnost bila u suštini nepotrebna - da državno preduzeće kupi društveno. Naš cilj je privatizacija i zašto bismo dva puta to radili. Što se nas u ministarstvu tiče, kad bi se NIS pojavio i dao najpovoljniju ponudu, mi bismo morali da mu prodamo. Ali mi ne mislimo da je on sposoban za tu kupovinu, a ne mislimo ni da je to pametno, jer ćemo sutra i taj NIS da prodajemo, pa ispada da bismo onda dva puta radili isti posao”, kaže Cvetković.
      
       BILjANA STEPANOVIĆ