NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Masakr na Dan pobede

Posle bombe koja je eksplodirala usred praznične kolone u južnoj ruskoj republici Dagestanu, usmrtivši četrdeset dvoje i ranivši sto pedeset ljudi, ruski predsednik je izjavio da će se prema počiniocima odnositi kao prema nacistima

      U trenutku dok su se širom Rusije održavale vojne parade na Dan pobede nad fašizmom, 9.maja, vesti o masakru koji se dogodio samo nekoliko trenutaka pre, na jednoj takvoj paradi u južnoj republici Dagestanu, još nisu doprle do običnog sveta koji ovaj dan doživljava kao veliki nacionalni praznik. Narednih dana taj događaj biće glavna vest u ruskim medijima.
       Okolnosti u kojima se napad dogodio kao i scena raznesenih tela i probušenih instrumenata orkestra 77. brigade marinaca koji je u trenutku eksplozije svirao "Marš pobede", ostavili su dubok utisak na većinom ravnodušne Ruse kada je reč o dešavanjima u nemirnim južnim pokrajinama. Bilans ovog novog terorističkog napada, drugog po redu ove godine u Dagestanu, poražavajući je: četrdeset dvoje poginulih, dvadeset vojnika i dvadeset dva civila, među kojima najviše dece, više od sto pedeset ranjenih.
      
       Teroristi sa juga
       U Dagestanu, koji se nalazi odmah do Čečenije, smešten je veliki broj ruskih vojnika. U za ruske prilike malom gradu Kaspijsku, gde se napad dogodio, trenutno se nalazi dvadeset hiljada vojnika. Svi oni učestvovali su u prvom čečenskom ratu i brojnim antiterorističkim akcijama. Brigada marinaca, koja je bila glavna meta terorista, najzaslužnija je za poraz pobunjeničkih snaga u Dagestanu 2000. koje su prethodne godine ušle iz Čečenije i osvojile jedan deo teritorije.
       Ta činjenica, ali i način na koji je operacija izvedena, profesionalno i precizno ( policija i specijalne snage, zadužene da pregledaju teren pre parade, potpuno su zatajile), kao i vrsta eksploziva, odmah su ukazali na određeni, kako vlasti ove pokrajine tvrde, dobro poznati "rukopis" terorista. Glavni osumnjičeni je izvesni Rabani Kalilov, jedan od komandanata dagestanskih pobunjenika, optužen za desetine terorističkih akcija. Odmah je uhapšeno nekoliko ljudi za koje ruske vlasti veruju da su u vezi sa Kalilovom, od kojih su trojica uhvaćeni u Petrogradu i prebačeni u Dagestan, iako je jasno ustanovljeno da toga dana nisu mogli da učestvuju u napadu.
       Ruske vojne jedinice trenutno pripremaju specijalnu operaciju u čečenskim planinama sa ciljem da uhvate Kalilova, koga se u ruskim medijima čak i rođeni otac odrekao, izjavivši da mu je on sada najgori neprijatelj i da će mu sam presuditi ako mu dopadne šaka (?!).
      
       Ekstremizam
       Kontrolu nad istragom lično je preuzeo ruski predsednik, koji je u obraćanju novinarima, nekoliko časova posle napada, izjednačio teroriste sa fašistima, izjavivši da "imamo pravo da se prema njima odnosimo kao prema nacistima". Verovatno sledeći ovu misao, predsedništvo dagestanske skupštine počelo je da priprema predlog za ukidanje moratorijuma na smrtnu kaznu, koja bi naročito bila efektna u sprečavanju budućih terorističkih napada, smatraju oni. Njihov zahtev, izvesno je, neće uticati na stav predsednika koji se uvek zalagao za ukidanje smrtne kazne. Putinovu pažnju trebalo bi, ipak, da privuče sve veći broj glasova običnih ljudi koji prete da će sami presuditi kriminalcima i teroristima, što govori o tenzijama u ruskom društvu koje prevazilaze ovaj konkretan slučaj i tiču se rastuće ksenofobije i ultradesničarskih stavova.
       U masi ljudi koja se valjala ulicama Petrograda po završetku počasne paljbe 9. maja uveče, jedna "navijačka" grupica uzvikivala je Staljinovo ime, a ona iza nje - Hitlerovo. Reagujući na slične ekstremne ispade (neki kažu kasno), ruski predsednik Putin je prošle nedelje u državnoj Dumi izneo Nacrt zakona o borbi protiv ekstremizma, sa ciljem suzbijanja rasizma, verske i socijalne netolerancije, naročito izražene prema stanovnicima južnih republika tamnije puti ( simptomatično je da je jedna od čestih sintagmi koje Rusi koriste u svakodnevnom govoru "lice kavkaske nacionalnosti"). Neki komentatori, međutim, smatraju da ovaj zakon, ako i bude donet, neće mnogo promeniti odnos Rusa, naročito onih koji žive u velikim gradovima, Moskvi i Petrogradu, prema pripadnicima drugih etničkih grupacija, delom i zato što i samu vladu optužuju za eskaliranje ovog problema poslednjih godina.
       Napad na kolonu vojnika i dece u Dagestanu samo će radikalizovati situaciju i ojačati argumente zastupnika vojnog rešenja. Borba protiv terorizma, ta spasonosna američka formula kojom se danas opravdava svaka vojna akcija većih protiv manjih, biće okvir u kome će se odvijati najavljene operacije ruske vojske na teritoriji južnih pokrajina.
      
       ANA OTAŠEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu