U evropskim zemljama početkom devedesetih godina počeli su da narastaju desničarski pokreti i akcije prvenstveno zbog slabosti levo orijentisanih vlada i brige zbog sve većeg broja imigranata u Evropskoj uniji. Ovo bi bila neka vrsta vodiča kroz najveće evropske desničarske partije, njihovu snagu i potencijalnu budućnost.

      Austrija
       Partija slobode (FPO). Još od 1986. Jerg Hajder vodi ovu partiju koja je izborila drugo mesto na opštim izborima 1999. godine igrajući na antiimigrantsku i antievropsku kartu. Osvojili su 27 procenata glasova i 52 mesta u parlamentu. Ubrzo posle ovih izbora Austrija je dožiela sankcije od Evropske unije. Trenutno Partija slobode drži šest mesta u austrijskom kabinetu. Međutim, njene pristalice se osipaju i njen vođa gubi sve više na popularnosti.
      
       Belgija
       Ekstremna desnica u Belgiji predstavljena je flamanskim blokom (VB) koji trenutno vodi Frank Vanheker. Partija je najjača u Antverpenu gde je u oktobru 2000. godine dobila 20 od 50 mesta u Gradskom veću.
       Flamanski blok je izrazito protiv imigranata, otvoreno antisemitska partija koja zagovara separatizam Flamanaca. U drugom delu zemlje kod Valonaca (francusko govorno područje), postoji samo Nacionalni front koji dobija oko pet posto glasova i otvoreno je rasistički.
      
       Danska
       Ultradesničarsku Dansku narodnu partiju (DPP) vodi Pija Kjersgor i oni su ušli u parlament na izborima 2001. godine sa 12 posto glasova čime su dobili 22 mesta. Zalažu se za ukidanje pomoći zemljama u razvoju i ograničavanje imigracije. Izjavljuju da je njihov zadatak takođe i borba protiv kriminala i povećavanje socijalnih davanja.
      
       Francuska
       Francuski Nacionalni front (FN) vodi ovogodišnji kandidat za predsednika Francuske Žan-Mari Le Pen još od 1972. godine. Njegov pokret praktično ništa nije značio do nedavnih predsedničkih izbora u Francuskoj kada je nacija doživela šok. Uprkos porazu, činjenica je da je šest miliona Francuza dalo glas Le Penu i pored ogromne nacionalne kampanje protiv njega. Mnogi sa strahom iščekuju parlamentarne izbore sredinom sledećeg meseca. Ova partija je takođe protiv imigranata, iako nije nacistička niti izrazito antisemitska, predstavlja veliku opasnost za Francusku jer se zalaže za istupanje Francuske iz Evropske unije.
      
       Nemačka
       Od desničarskih partija u Nemačkoj je aktivno mnogo malih partija koje ne predstavljaju nikakav politički faktor. Ne postoji takođe ni neki dominantni lider. Partije koje osvajaju jedan do dva posto glasova su Republikanska partija (VEP), Nemačka narodna unija (DVU) i Demokratska partija. Jedino je DVU uspela da uđe u parlament u državi Brandenburg. Nemačka ekstremna desnica manifestuje se uglavnom kao neonacistička partija koja okuplja nezadovoljne mlade sa zapada ali i sa istoka zemlje.
      
       Grčka
       U Grčkoj postoji samo jedna mala partija, Grčki front, koju vodi Makis Voridis. Oni nisu čak ni registrovani u izborima 2000. godine, pa praktično pokazuju da ekstremne desnice u Grčkoj nema osim nekolicine u njenom rukovodstvu.
      
       Italija
       U Italiji postoje dve jake desničarske partije. Jedna je Liga za sever, koju vodi Umberto Bosi, a druga je Nacionalna alijansa Đanfranka Finija. Liga za sever je ksenofobična partija koja zahteva da se bogati sever odvoji od siromašnog juga. Ušle su u koaliciju sa desničarem Silvijom Berluskonijem na izborima 2001. godine. Bez obzira na to što je Liga za sever osvojila samo četiri posto glasova, ona ima veliki uticaj naročito na severu gde zagovara i odvajanje od Evropske unije, "kojom rukovode pedofili". Nacionalna alijansa je direktno izrasla iz fašističkog pokreta (MSI). Međutim, odrekli su se fašističke prošlosti.