Knjiga Miodraga Marovića "Atentat u Moskvi" dokaz je hrabrosti i profesionalizma autora kao novinara i postavlja pitanje o granicama izdržljivosti i prokletstvu ove profesije

      Pre gotovo tri i po decenije, 3. decembra 1969, sve svetske agencije prenele su iz Moskve stravičnu vest: u putničkom automobilu marke "pežo 404" koji se sudario sa vatrogasnim kolima, poginuo je dopisnik Tanjuga Aleksandar Veselinović, a teško je povređen tek pristigli dopisnik "Politike" Miodrag Marović. Šta se zapravo dogodilo te noći u Moskvi? Miodrag Marović je samo čudom ostao živ i svoju nadasve zanimljivu priču pretočio je u knjigu Atentat u Moskvi koja se krajem prošle godine pojavila u izdanju "Medeona" u Podgorici, a uskoro se očekuje njena promocija u Beogradu.
       Jedan od recenzenata Grujica Spasović, glavni urednik "Danasa" (čitaoci ovog lista mogli su da prate delove ove knjige kao feljton), kaže, između ostalog, da je Atentat u Moskvi, pre svega, dokaz koliko je hrabrosti i profesionalizma bilo potrebno da bi se pošteno bavilo novinarstvom i izdvaja: - Drugi deo priče - koji se može uporediti samo sa operacijom koju lekar vrši nad samim sobom - govori o šokantnom otkriću da nije reč o običnom sudaru, već o zločinu čija je žrtva trebalo da bude baš Marović. Uprkos svim opomenama, pa i prikrivenim pretnjama, ipak je odlučio da dođe u Moskvu. A nakon sudara - da i dalje ostane... Autor iz sasvim razumljivih razloga, krajnje uzdržano govori o paklu kroz koji je, zajedno sa svojom porodicom, prijateljima i kolegama, prošao. Ulog, da bi bio "stalni dopisnik", bukvalno je bio - život. Zato, kad zaklopite korice ove knjige, ostaje upitanost o granicama izdržljivosti i prokletstvu ove profesije.
      
       R. S.