|
Ne računajući retke izuzetke, naši hoteli prilično su oronuli. Stranci se vraćaju, dolaze i pitaju - gde je priključak za laptop. Čak ni domaći gosti ne mogu više da spuste nivo očekivanja. A ide i evropsko prvenstvo u košarci
Ako se šuška da ni hotelski čardak broj dva, "Beograd-Interkontinental", uskoro neće pripadati porodici svetskog lanca; ako u Novom Sadu i Nišu ne postoje čestiti hoteli kako po evropskim, tako i po, čak, srpskim standardima; ako jedini hotel u Boru - od 1999. po vertikali delimično dom za oko 200 izbeglica s Kosova - kome ne manjka samo grejanje (zahvaljujući rudniku i rekordnom stepenu gradske toplifikacije) i dalje nosi tablu s tri zvezdice; ako u "boljem" kragujevačkom hotelu buve od vas naprave goblen; ako se, najzad, sumnja da je u jednom od poznatijih hotela glavnog grada moguće otrovati se hranom, neće vam mnogo truda naneti odgovor na pitanje - kakvi su hoteli u Srbiji.
I njih su, baš kao i ostalo, pojele nemaština i sankcije. Zlatno doba s kraja osamdesetih, naročito u vreme održavanja Samita nesvrstanih, ubrzo je prekinuto ratovima i raspadom velike Jugoslavije, pa je u Beogradu, do prošle godine, beležena prosečna popunjenost hotelskih soba i od jadnih 20 odsto. Prema rečima predsednika esnafske asocijacije "Beohoteli" i direktora "Moskve" mr Save Janićevića, taj procenat je sada - 41. Znatno je bliži snu svakog hotelijera od (bar) 65 posto. Drugo, stranci ponovo preuzimaju ubedljivo vođstvo. Direktor "Mažestika" Dragan Živković proceniće da je današnji odnos 5:1 u korist stranaca, dok je ranije bio 2:1 za domaće.
Srbijom, dakle, ponovo krstare, manje turisti, više strani partneri. Polako se vraćaju i kolone kamiondžija. Republički zavod za statistiku našao je da je u avgustu 2001. najviše bilo turista iz BiH, najmanje iz Danske. A Srbija, Srbija im, trenutno, ne nudi komfor kojim je nekada mogla da se pohvali. Osim opšte slike i mirisa, prva zamerka je: gde je Internet? Ne sme se zaboraviti ni na evropsko prvenstvo u košarci, 2005. godine. Beograd i još neki naši gradovi biće domaćini.
Zvanično imamo 259 hotela, od kojih je čak 87 s tri, 60 s dve zvezdice. Poslednjom kategorizacijom (inače se sprovodi svake pete godine), dosta ih je izgubilo bar po jednu zvezdicu (beogradski "Balkan", "Union", "Pošta"...), ali je zato na listu, pored "Interkontinentala" i "Hajata", upisan još jedan s pet komada - "Slavija luks". S druge strane je hotel "Šumadija" na Banovom brdu koji se, verovatno, najviše srozao. Kada je otvoren, ocenjen je visokom B kategorijom. Sadašnje goste na ulazu pozdravlja usamljena zvezdica.
Zvezdica
Kontrole su, otprilike od 5. oktobra, strože, formirana je i tzv. turistička inspekcija, na koju smo baš naleteli u trenutku posete "Palasu". Takođe, ukinut je manir uslovnog davanja zvezdica na period i do nekoliko godina, sa sve čvrstim obećanjem da će se nešto popraviti, uvesti, očistiti. Hotelijeri, međutim, smatraju da se ekonomska situacija nije toliko popravila koliko su popravljeni mehanizmi svakako potrebne provere kvaliteta usluga.
"Mažestik" spada u pristojnije beogradske hotele, iako mu godinama ozbiljno smetaju kafići i trafike što ulaz mrače. Zvezdica je četiri. Nameštaj je iz 1936, repariran. Sve sobe imaju telefon, televizor, satelitski program, mini-bar, nove čaše, fen i zaboravljenu zaštitnu traku o obavljenoj dezinfekciji preko NjC šolje. Dve vrste ogledala, dve vrste jastuka, perjani i sa sintetičkim vlaknima, za alergične. Erkondišn ima više od polovine soba, o čemu stranci specijalno vode računa. "Ne pitaju ni za cenu, nego samo da li ima klime", kaže Živković. Čisto, uredno, s donekle arhaičnom atmosferom, veštačkim cvećem i starim hitom Vitni Hjuston u pozadini.
"Mažestik" poseduje i dragocenu garažu, prostor kojim se malo koji hotel u glavnom gradu ponosi (a trebalo bi svi ne da se ponose, nego da podrazumevaju). Tu je i tek uvedeni sistem SOS poziva, čime se jednako mali broj hotela diči, mada bi, po pravilima, svi trebalo da ga imaju. Naime, u svakom kupatilu s ležećom kadom jednostavno mora da bude, pored kade, i tanušni gajtan za dozivanje hotelske pomoći. U "Mažestiku" je, iz praktičnih finansijskih razloga, napravljen šteker-poziv pored sobnog svetla (gosti greše), pošto bi bilo veoma skupo da ruše zidove i u kupatila ubacuju ovaj obavezni element.
U "Rojalu", najstarijem beogradskom hotelu (otvoren 1886), bivšem "Toplice", imperativni SOS poziv prekomandovan je na sobni telefon. Zvezdica - tri. U omanji lift stacionirana je poveća, hodnička piksla. Erkondišn bi, kaže direktor Mađinca Nelu, imale sve sobe da nema preke privatizacije, poreza... jer, "Rojal posluje odlično". Popunjenost kapaciteta je 147 posto! Naravno, zahvaljujući "dnevnom odmoru" od deset do 18 sati, lokaciji (Ulica kralja Petra) i pristupačnim cenama. Reklamiraće se i jedinstvenim, nonstop radom room service-a i restorana, odličnom kuhinjom (zaista se priča po gradu) i "jelen" pivom od 30 dinara. Doduše, kadama, u društvu čuvenih flis sapunčića od zelene jabuke, dobro bi došao emajl...
Lanac
"Rojal" nema ambicija da avanzuje na četiri zvezdice, dobro mu ide i ovako, a i nikako ne može da ispuni tehničke uslove kao što su veličina soba, recepcije, širina stepeništa. Hotel je izgrađen u pretprošlom veku. "Nije loš, jeftin je. Bilo je i puno mladih i to mi se jako dopalo. Jedino mi je smetalo što se noću tutnji po hodnicima", kaže studentkinja Žanaina Herera iz Francuske, nakon prvobitnog očaja zbog činjenice da u evropskoj metropoli nije uspela da pronađe omladinski hostel. "Ne znam ni zašto ništa nisam mogla da saznam u Parizu, ili preko Interneta."
"Splendid", kod Skupštine Beograda, našao se u neizostavnim preporukama stranaca s plićim džepom, bez obzira na to da je reč o "garni" tipu, odnosno objektu bez kuhinje, nema ručka i večere. "Metropol" je popularan zahvaljujući prilazu, lokaciji, kazinu. Prostrani hotel "Srbija" budžet puni i aranžmanima grupa i tako što izdaje poslovni prostor. Sećate li se hotela "DMB" u Rakovici?
Beograd ima 36 hotela. I, znači, nijedan hostel. Nekadašnji hostel "Mladost" izrastao je u hotel za vreme Samita, da bi potom ušao u "Best vestern" lanac. Direktorka Turističke organizacije Srbije Ljubica Milojević reći će da je, danas pod imenom "M - Best vestern", jedini u gradu u koji se ulaže iz godine u godinu.
Ukoliko se izuzmu hoteli "Grand" u Valjevu i na Kopaoniku, (privatni) smeštaj u banjama, "Prezident" na Paliću, kao i, jasno, jedina tri hotela s pet zvezdica u Beogradu, može se lako zaključiti da niti imamo dovoljno kapaciteta (ovo u skladu s namerama Vlade Srbije o razvoju turizma), niti da je postojeći kapacitet dovoljno iskorišćen.
Niš, recimo, svojim položajem, na raskrsnici puteva, nedvosmisleno zaslužuje bolje hotele. Ali, oni su u veoma lošem stanju, procenjuje direktor Turističke organizacije Niš Miomir Milić. Sem ležaja i tople vode, namernicima se ne pruža gotovo ništa preko toga. U gigantskom "Ambasadoru", od ukupno 285, u funkciji je 200 ležaja. Hotelijeri izlaz vide u zainteresovanosti stranih investitora.
U Kragujevcu se koristi trećina hotelskih kapaciteta (tri hotela, plus jedan manji privatni), a predsednik Upravnog odbora tamošnje Turističke organizacije podseća da, uprkos lošoj prođi, odavno postoji inicijativa za izgradnju jednog luksuznog hotela. Seća se da je u vreme industrijskog buma "Zastave", opet krajem osamdesetih, popunjenost dostizala i 80 procenata.
Kraljevo je bilo poznato po brojnim hotelima između dva svetska rata. Danas, ovaj grad s oko 70 000 stanovnika i 25 000 izbeglica ima svega jedan hotel, "Turist", s dve zvezdice. Popunjenost: 25 odsto, plate zaposlenih - 3 000 dinara. I zato, kada žele da ponude bolji smeštaj motorizovanim gostima, Kraljevčani ih obično šalju u Matarušku i Bogutovačku banju.
Imidž
Turistička organizacija Srbije će s JAT-om otvoriti tražene, i normalne, informativne punktove u inostranstvu i, s Auto-moto savezom Srbije, punktove na graničnim prelazima. "Srbija ne raspolaže kvalitetom smeštaja koji bi trebalo da ima", kaže Ljubica Milojević, objašnjavajući da se, pri tom, prvo ima u vidu nedostatak sadržaja za slobodno vreme, zabavu, sportske aktivnosti (teretane, bazeni, saune). "Ne govorim o minimalnim uslovima." Potrebna je i rekonstrukcija i izgradnja novih hotela: "Kompletni imidž naših hotela treba da se promeni."
Kod nas su se pobrkale i kategorije smeštaja. Recimo, nema neke razlike u tome koji je hotel za burne đačke ekskurzije, a koji nije. Pansioni su i dalje čudo. Ipak, vlasti idu na promociju banjskog, seoskog i lovnog turizma, za šta "još nemamo kapacitete". (Boravišni, konferencijski i biznis turizam kreću uzlaznom linijom.) Program se radi, poštuje se zahtev za visok komfor, ili individualizaciju (pansioni, gde vam tuđa deca neće sedeti na glavi dok doručkujete). Turoperateri spremni su i za "kulturni" turizam, obilazak manastira, ali nevolja je što i u tom slučaju "nemaš gde da smestiš turistu".
Hotelijeri se, poput drugih kolega iz srpske privrede, dovijaju kako stignu. Za minimalne, osnovne uslove koje pravila nalažu, snalaze se dok mogu. U modi je modernizovanje, "za početak", dela hotelskog kompleksa (zlatiborski "Palisad" kao slikovit primer). Otuda i bitne razlike između hotela s istim brojem zvezdica. "Moskva" bi, možda, dobila i pet zvezdica da ima uslova za parking i garažu. Dodatne, izborne poene stiču ugradnjom bidea koje niko ne koristi, ili zidnom dekoracijom koju uglavnom niko ne primećuje. Omiljen je i TV u svakoj sobi, ne može da se ukrade, a bodovi se pakuju (po pravilu, samo hotel s pet zvezdica treba da ima prijemnik u svakoj sobi). Izborni poeni mogu se dobiti i na prostorijama za čuvanje dece (dva boda), priboru za brijanje, bade mantilu i ostalim hotelskim antikvitetima.
Ono što je kod nas često, u mnogim hotelima s tri zvezdice, gde provejavaju prijateljice noći i vikend-švaleri od 50 i kusur godina, jesu izanđali i sto puta zakrpljeni, raspareni nameštaj, TV bez daljinskog, bube, musavi peškiri, patrljci zavesa za kadu, zelene viršle za doručak i potraga za kartom grada, eventualno za kartom dešavanja u gradu. Hotelijeri ponavljaju da je situacija znatno bolja nego što je bila, da obećava, i misle da bi država mogla mnogo više da im pomogne i malo manje da im odmaže. Ili da smanji porez, ili da počne da ih kreditira (od ranijeg poreza od jedan odsto stigli su do 20 procenata). Kažu, i državi je u interesu, jer najslađe su devize od hotelske šnicle. Pa, niko, valjda, ne očekuje "Dorčester" u Beogradu.
ANA VUČKOVIĆ
I DOPISNICI BETE:
OLIVERA TOMIĆ, KRAGUJEVAC;
PREDRAG MARKOVIĆ, KRALjEVO;
ZORAN KOSANOVIĆ, NIŠ
|
