Da li je zakon o rehabilitaciji svih političkih osuđenika pokušaj istorijske revizije ili jednostavno ispravljanje velikih nepravdi prema svim žrtvama jednopartijskog, nedemokratskog poretka?

      Gledaoci Studija B izabrali su za glavni utisak protekle nedelje tradicionalni Ravnogorski sabor iako se ta manifestacija nije našla među predlozima za utisak nedelje istoimene emisije. Sama činjenica da se svake godine na "svetoj srpskoj planini", koja nije preterano pristupačna za znatiželjnike i na kojoj još nije viđen slučajni prolaznik, okupi više ljudi nego na najuspešnijim političkim mitinzima u centru Beograda, ukazuje da se za dobar deo stanovnika Srbije Drugi svetski rat još nije završio i da naslage bratoubilačkog antifašizma još vise nad ulazom u demokratsko društvo. Većina sledbenika đenerala Draže više nije među živima, ali stare uniforme, požutele slike majora Đurišića i dunje u fioci čuvaju njihova deca, rođaci ili buntovnici, koji nekako ne veruju da se može promeniti sistem i istovremeno sačuvati njegova ideologija i partizanska istorija.
       Sekretar Ministarstva pravde Bruno Vekarić najavio je da se priprema zakon o rehabilitaciji političkih osuđenika, kojim bi se vlast na "simboličan način distancirala od komunizma i ispravile višedecenijske nepravde". Ako takav zakon bude usvojen, on će podrazumevati poništavanje ranijih presuda i vraćanje građanskih prava, što bi nekim od osuđenika omogućilo da, na osnovu zakona o denacionalizaciji koji je takođe u pripremi, potražuju oduzetu imovinu. Zakon, međutim, ne predviđa mogućnost odštete žrtavama koje je ova država protivzakonito poslala na robiju, oduzevši im imovinu, posao...
       Inicijativu za donošenje zakona dao je ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Batić, koji za NIN kaže da će za nekoliko dana zakon biti prezentovan javnosti i da će nakon ozbiljne javne rasprave biti prosleđen Skupštini Srbije. "Osnovna intencija zakona je da se jednom stavi tačka na sve ideološke, političke podele i da se svim licima, koja su bila izložena represiji, omogući vraćanje građanskih prava, časti i elementarnog dostojanstva. Našim predlogom se predviđa formiranje komisije koja bi u roku od dve godine primala sve zahteve za rehabilitaciju, uz obavezu da svaki zahtev reši najkasnije za godinu dana. Najverovatnije će zakon kao početni datum uzeti 29.novembar 1945. godine kada je formirana Fedarativna Narodna Republika Jugoslavija, a mogućnost da zatraže rehabilitaciju imaće sva lica koja su državljani Srbije. Ne verujem da će se predlog tog zakona, kao i predlog zakona o denacionalizaciji, naći na skupštinskom dnevnom redu pre jesenjeg zasedanja."
      
       Istorijske tajne
       Emitovanje serije o ravnogorcima na državnoj televiziji, na Drugom programu oko ponoći, u krugovima liberalnih elemenata sa Sedme sednice Centralnog komiteta ocenjeno je kao prvorazredni skandal, kojim nacionalisti povampiruju aveti prošlosti, kao što su podsećanjem na zločine Pavelićeve NDH pisci iz Francuske 7 i sveštenici pripremili teren za raspad SFRJ. U jednom skupštinskom ekspozeu, maja 1951.godine, Aleksandar Ranković izjavio je da je od oktobra 1944. slobode lišeno čak 3,777 776 lica, da bi na Šestom plenumu CK KPJ šef policije i pratećih službi ocenio da je 47 odsto hapšenja bilo neopravdano. Svaki treći uhapšenik nije bio punoletan, dodao je Ranković, koji je kasnije i sam postao jedan od političkih disidenata. Zapanjujući podaci, koji podrazumevaju teško razumljivu mogućnost da jedna osoba bude hapšena više puta pod istom optužbom, teško su proverljivi jer su se, iz nejasnih razloga, istoričari više bavili prugom Brčko-Banovići nego sudbinom političkih neistomišljenika.
       Tako se i danas veoma malo zna koliko je ljudi nestalo u nedeljama nakon oslobođenja zemlje, nije baš najjasnija procedura oduzimanja i uzimanja imovine u tom periodu, a relativno malo se zna (iako je mnogo knjiga napisano) o ljudima koji su zbog viceva ili pogrešnih rečenica proveli nekoliko godina u potrazi za mermerom u Kvarnerskom zalivu. Iako je došla nova, antikomunistička vlast, još nije otkriveno gde je pokopan vođa ravnogorskog pokreta Draža Mihailović. "Čak i da je najveći zlikovac i izdajnik, bio bi osnovni red da ga sahranimo kao hrišćanina. A on je jedan od velikih srpskih vođa i mučenika, koga su odlikovali i De Gol i Truman", ocenjuje jedan od potencijalnih korisnika zakona o rehabilitaciji.
       "Prava rehabilitacija podrazumeva ukidanje zakona i uredaba na osnovu kojih su sve te presude donošene, a posebno poništenje zločinačkog Zakona o krivičnim delima protivu naroda i države", kaže scenarista kontroverzne serije Ravnogorska čitanka Uglješa Krstić koji opisuje najavljeni zakon kao dimnu zavesu kojom bi se sakrila suština zločinačke vlasti i nehumanog komunističkog zakonodavstva. "Reč je uglavnom o delima i kažnjavanju za dela koja u normalnom pravnom poretku ne bi bila kažnjiva, pa se može reći da je rehabilitacija u svojoj biti pogrešan pravni put. Ljudi osuđeni po nečovečnim zakonima ne mogu se smatrati krivim, zbog čega im je potrebna rehabilitacija od optužbe, ne od osude", kaže Krstić, pozivajući se na ponašanje nove vlasti u Češkoj koja je utvrdila da je vladavina "Komunističke partije bila zločinačka, amoralna i odgovorna za kršenje svih građanskih prava bez presedana". Jedino se tako mogu ispraviti nepravde, dodaje Krstić.
       Sve je manje onih koje dotiče zakonski predlog Vlade Srbije, a i oni koji su decenijama obeleženi kao građani sumnjivog ideološkog kvaliteta, u tome vide kasnu legitimizaciju sopstvenog stradanja, uz veoma jaku sumnju da ih i ovog puta neka neuništava služba provocira i iskušava lojalnost. "Jedan deo Golootočana jednostavno ne želi rehabilitaciju jer smatra da su toliko stradali da se to ne može ispraviti, ali mislim da većina ipak želi da konačno skine tu uvredljivu etiketu izdajnika zemlje, jer jer reč o patriotama, borcima, časnim ljudima koji su bez ikakvog osnova stradali gore nego u Staljinovim logorima", kaže predsednik Jugoslovenskog udruženja "Goli otok" Mojsije Milačić.
      
       Unutrašnji prelom
       Iako je čitava armija nevladinih organizacija, opozicionih vladajućih partija i nezavisnih medija pokrenula seriju akcija kojima bi se među narodima zapadnog Balkana postiglo pomirenje, zanimljivo je da se nijedna od tih akcija ne bavi pomirenjem teško sukobljenih delova srpskog naroda. Kako to već istorija može da aranžira, ovom rehabilitacijom bili bi obuhvaćeni ljuti ideološki protivnici, koji bi, izgleda, više voleli da odvojeno robijaju nego da zajedno budu oslobođeni. "Mi želimo da nas država rehabilituje ali nikako ne bismo voleli da budemo izjednačavani sa njima. Mi smo robijali za nešto što nismo uradili u miru, a oni za nešto što jesu radili u ratu", ocenjuje sagovornik NIN-a, koji je prvi i poslednji put bio na Jadranskom moru pre 53 godine.
       Ravnogorci podsećaju da su oni bili vojnici legalnog poretka, koji su tokom rata priznavale sve zapadne antifašističke sile, dok su "crveni" bili pobunjenici pod direktnom kontrolom Staljina. Rascep između onih koji sanjaju o dekomunizaciji i onih koji priželjkuju denacifikaciju verovatno će se razrešiti tek kada zemlja bude doživela nešto što bi moglo da se definiše kao demokratizacija. Ili kada vladajuće elite budu u stanju da otrpe postojanje političkih neistomišljenika.
       Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko ocenjuje da se u Srbiji istorija već 20 godina zloupotrebljava i da bi nova vlast morala da podstakne ozbiljna naučna istraživanja koja bi dala pravu sliku o prošlosti. "Zvanična historiografija je do sada dosta falsifikovala, a liberalnija struja istoričara je uglavnom bila marginalizovana. Pretpostavljam da je takav zakon samo odraz promene vlasti i da će se, na tom valu antikomunizma, sprovesti revizija istorije koja je zasnovana na negiranju partizanskog pokreta i svega što je postignuto u komunističkom sistemu. U jednoj objektivnoj i uravnoteženoj analizi biće utvrđeno da li su četnici bili saradnici okupatora ili ne, ali je izvesno da je projekat njihovog glavnog ideologa Stevana Moljevića bio zasnovan na hegemonizaciji Srba i stvaranju velike Srbije. Mi smo već doživeli oživljavanje poraženih snaga, zbog čega su se u Foči, u ime tog istog projekta, dogodili zločini i u onom i ovom, poslednjem ratu", kaže Sonja Biserko. Ministar pravde, međutim, kaže da se zakonom ne piše nikakva nova istorija, niti se njime otvara srpsko pitanje, već se samo štite elementarna ljudska prava. "Zakonom se jednako štite i Golootočani i četnici, i levičari i desničari, jer smo želeli da stavimo tačku na sve podele i krenemo dalje", pojašnjava Batić.
       Zahtevi za preispitivanje levičarske istorije, koja i dalje tvrdi kako su 27.mart organizovali komunisti i da je Mihailović sarađivao sa Nemcima sa vrha Ravne gore koja ni početkom trećeg milenijuma nema struju, vodu i normalne puteve, već se tumači kao poslednji pokušaj poraženih nacionalističkih snaga da ponovo dobiju pravo građanstva. Neki hroničari će se, međutim, setiti da je sadašnji abonent haškog pritvora na čelo partije došao nakon što je sa velikim uspehom zabranio štampanje Sabranih dela bivšeg rektora Beogradskog univerziteta, predsednika Kraljeve akademije nauka i umetnosti i predsednika poslednje demokratske vlade, Slobodana Jovanovića, koji i danas sa onog sveta čeka na rehabilitaciju.
       Kolekcionari istorijskih zanimljivosti podsećaju da je on bio prvi Slobodan među Srbima, što je kasnije postalo prilično popularno ime. Ime njegove sestre se, međutim, nije zapatilo.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ