Aksiom kod stranih ulaganja ili "strateških partnerstava", kako se to kaže tranzicionim jezikom, jeste da niko neće uložiti ni marku (evro) u srpska preduzeća ako nema većinsku ili bar ravnopravnu kontrolu nad upravljanjem. Ako ovu nespornu istinu primenimo na oblast medija, onda to znači da će za kratko vreme velika većina srpskih medija biti srpska jedino po tome što će se štampati (emitovati) na srpskom jeziku, a najmanje svaki drugi dinar završavaće u džepovima onih iz inostranstva koji budu platili za suvlasništvo. A takvih medija biće mnogo jer to će biti uslov opstanka: ko je taj ko je za ovih posnih godina stvorio takav kapital da bi izdržao konkurenciju sa, za naše prilike, prebogatim strancima?

      Inostrane kompanije, a pre svega nemačke, polako postaju pretežni vlasnici medija u Srbiji. Neki su, kao "Politika", već završili posao, neki su, poput "Novosti", odbili ponude, ali praktično nema ko nije pregovarao
      
       Da li to znači da ćemo biti informativna kolonija?
       Stvari, ipak, nisu tako mračne. Makar da nas neće zaobići sudbina zemalja u tranziciji, kad smo već pošli tim putem, u našoj situaciji postoje posebnosti. Ove domaće specifičnosti konstatuje i Andre Bajer, zamenik direktora Politika Magazines and Newspapers, preduzeća koje su zajednički i ravnopravno osnovali "Politika" AD i nemačka kompanije WAZ (Westdeutsche Allgemeine Zeitung). "Iskustva iz drugih zemalja ne mogu se jednostavno primeniti na prilike u Srbiji i pokušaćemo da se tome optimalno prilagodimo", kaže Andre Bajer.
      
       Reputacija i novac
       U poslovnom aranžmanu sa najstarijom medijskom kućom na Balkanu, WAZ svoje interese ostvaruje, kako objašnjava Darko Ribnikar, direktor "Politika Newspapers and Magazines" (puni naziv firme) i glavni urednik lista "Politika", pre svega u onim domenima poslovanja koji neposredno donose profit, a to su oglasi, marketing i prodajna mreža. Ne upuštajući se u komplikovane i isprepletene vlasničke i poslovne odnose, recimo ovako: "Politika" sa svoje strane u ovaj posao ulaže svoje ime, reputaciju, svoja izdanja i ljude (i poznavanje tržišta, kaže Bajer), a WAZ ulaže svoj menadžment, veštinu i iskustvo ("nou-hau") u oblasti marketinga i modernizacije medija i, da ne zaboravimo, 25 miliona evra. Ugovor se ne odnosi na vlasništvo nad nepokretnostima i, odmah da kažemo, isključuje se mogućnost uticaja na uređivanje novina i to je određeno i Statutom i Ugovorom.
       Iskustvo pokazuje da ni u drugim zemljama inostrani kupci (najčešće Nemci) uglavnom nisu pokazivali osobito zanimanje za uticaj na uređivanje. Striktni predmet njihovog interesovanja je zarada, ili, kako to kaže Andre Bajer, "uvećanje kapitala". U slučaju "Politikinih" izdanja traže da oglasni prostor obuhvati bar četvrtinu svakog pojedinačnog izdanja, a to može da bude donekle problem pošto pojedina izdanja (na primer, "Politikin zabavnik") gotovo uopšte nemaju praksu objavljivanja takvih sadržaja.
       "Nismo se za ovakav poslovni potez odlučili ni zbog mode ni zbog tranzicije već zbog dramatične finansijske situacije u kojoj se našla naša kuća", kaže Darko Ribnikar. "Tragali smo u prvo vreme za mogućim partnerom unutar Jugoslavije, a sa WAZ-om smo prve kontakte uspostavili na radnom doručku koji je premijer Đinđić priredio prilikom posete privredne delegacije pokrajine Gornja Rajna-Vestfalija. Ideja je bila da se sačuva nezavisnost kuće i njen nacionalni značaj, a nemački partner nas u tome podržava", govori Ribnikar o tome kako je došlo do poslovnog odnosa sa nemačkom kompanijom. WAZ je i u pregovorima sa novosadskim "Dnevnikom" a imao je ponudu i za "Novosti". "Novosti" su, međutim, odlučile da ponudu ne prihvate.
      
       Sopstvene snage
       "Tokom prošle godine kompanija 'Novosti' je iz tekućih sredstava - dakle bez kredita - uložila dva miliona maraka u tehnološku obnovu, još 11 miliona maraka u novu štamparsku rotaciju (zajedničko preduzeće sa štamparijom 'Borbe') i još će uložiti šest do sedam miliona do kraja godine u dodatne mašine. To sve ne govorim da bih se hvalio nego hoću da kažem da su 'Novosti' profitabilna firma koja nije videla razlog zašto bi sa nekim delila poslove i dohodak", kaže Manojlo Vukotić, direktor i glavni i odgovorni urednik kompanije "Novosti", iskazujući razumevanje sa poslovni potez "Politike" ali i ukazajući na velike razlike između situacije u ovim dvema kućama. Vukotić, ipak, kaže kako je svestan da će "Novosti" morati da uđu u neku vrstu akcionarstva ("bilo bi presamouvereno odbiti ponudu za 10, 15, 20 procenata vlasništva") i da nekih takvih ponuda već ima, kao i da je uglavnom reč o interesovanju za pojedinačna izdanja (Kompanija "Novosti AD" trenutno ima sedam štampanih izdanja i radio-stanicu).
       "Prema nekim ranije važećim propisima, izvedeno je da su tri četvrtine deonica 'unutrašnje', dakle da pripadaju zaposlenima, a jedna četvrtina saveznoj vladi kao osnivaču kuće 'Borba'", kaže Vukotić. Ova srazmera još nije verifikovana od strane vlade i, što je još važnije, nije definisano ko je vlasnik poslovnog prostora u kojem se nalaze ova glasila koja su pripadala saveznoj državi. To znači da se ne zna tačna vrednost Kompanije pa je neuputno sklapati poslovne aranžmane dok se to ne reši. Vukotić kaže da ima obećanja od saveznih organa da će se ovo obaviti na zadovoljavajući način.
      
       Televizija - mačka u džaku
       Nisu samo inostrane kompanije zainteresovane za medijski biznis u Srbiji. Želja za kapitalom postoji i u samim medijskim preduzećima. U "Danasu", kako kaže Grujica Spasović, glavni urednik lista, postoji spremnost da se takav plan ostvari ali da preovladava raspoloženje da onaj ko bude imao dominaciju u upravljanju, ipak bude domaći a ne strani kapitalista. I "Glas" je inicirao razgovore sa stranim ulagačem još pre 5. oktobra(opet, neizbežni WAZ), ali je docnije od toga ipak odustao.
       Elektronski mediji su osetljiviji sistem nego novine i sve što važi za novine, još više važi za televiziju. Aktuelan je ugovor koji je Televizija BK, uz sva raspoloživa medijska zvona, sklopila sa britanskom firmom Global media investments (GMI). Tihomir Simić, predsednik Upravnog odbora Televizije BK, kaže da ugovor sa britanskim strateškim partnerom ne zalazi u domen vlasničke strukture upravo zbog toga što to u ovom času suštinski i nije moguće, bar dok se ne sačini zakonska regulativa i raspodele frekvencije. Svako ko bi u ovom času kupio neku televiziju u Srbiji, ili njen deo, kupio bi mačku u džaku.
       Primedbe koje su stavljene na posao Televizije BK sa GMI, a koje treba uzeti rezervisano jer dolaze od konkurencije, glase da firme GMI nema na Internetu te da je, u stvari, "Bogoljub sam sebe kupio".
      
       Samo profit
       Tihomir Simić objašnjava da je za preduzeća kakvo je GMI sasvim razumljivo da ih nema na Internetu i da je reč o firmi za koju je teško odgovoriti na pitanje ko je vlasnik. "GMI je firma u kojoj rade eksperti za medije i čiji je zadatak da u toj sferi plasiraju kapital koji su uložili ljudi čiji poslovni interesi su u najrazličitijim granama, od prehrambene industrije do metalurgije", tumači Simić. Posao Televizije Braće Karić sa GMI je, prema Simićevim rečima, čisto tzv. projektno ulaganje koje je vezano za licencu za kviz "Milioner" i još neke kvizove i šou-programe, a da "treba brzo očekivati i slične ugovore vezane za neke italijanske šou-programe". Zanimljivo je da je vlasnik prava za prikazivanje kviza "Milioner" Aleksandar Stojanović iz Londona, koji ima svoje poslovne interese u GMI.
       Na optužbe o fiktivnoj kupovini Televizije BK Simić odgovara da "nismo naseli na želju sumnjivih investitora posle 5. oktobra koji su nam nudili neku kvazizaštitu". Ovo treba shvatiti kao žaoku na adresu Željka Mitrovića koji je mali procenat vlasništva prodao nemačkom partneru eda bi svoju televiziju Pink predstavio kao vlasništvo multinacionalnog kapitala. Ova pomalo naivna mera predostrožnosti pokazala se kasnije kao izlišna.
       Medij koji u Srbiji ima najmanje problema sa pitanjima stranih ulaganja je dnevni list "Blic". Te novine su i osnovane uz maksimalno moguće učešće stranog kapitala, pa ni promena vlasnika pre nekoliko meseci nije uzrokovala nikakve veće potrese koji bi se ticali čitalaca i novinara. U slučaju "Blica" kao vlasnik se ne pojavljuje sveprisutni WAZ nego je reč o takođe nemačkoj kompaniji "Gruner i Jar". Veselin Simonović, glavni urednik "Blica", koji je na tom mestu već dosta dugo i navikao je na strane poslodavce, kaže da, što se njega tiče, bolje je da je vlasnik novina neka strana kompanija koja nema politički nego samo ekonomski interes, nego da to bude neki domaći bogatun sa sumnjivim poreklom kapitala. "U nove vlasnike 'Politike' imam više poverenja nego u stare", kaže Simonović. Njegova iskustva su pozitivna: "Uvek sam imao potpunu autonomiju. Poslodavci su mi jedino tražili profit i to je bio njihov jedini zahtev. Uređivačka politika je zavisila jedino od mene i drugih urednika u listu", napominje, i dodaje: "Jedino ne bi bilo dobro da jedna kompanija - svejedno da li strana ili domaća - pokupuje sve medije. Raznovrsnost će sačuvati profesionalnost."
      
       "Medijski kanali"
       Antimonopolska ograničenja zasad su se našla samo na putu Kompaniji BK u njihovoj nameri da kupe dnevni list. Naime, pošto su već vlasnici elektronskog medija, propisi ograničavaju mogućnost vlasništva nad štampanim dnevnim. Kompanija BK, u stvari, kako kaže Tihomir Simić, ima sedam "medijskih kanala". Pored televizije, ova kompanija raspolaže i radio-programom, satelitskom televizijom, interaktivnim sajtom, video-tekstom, većim brojem periodičnih magazina..., nabraja Simić.
       Prelazak domaćih medija u strane ruke, dakle, ne znači nikakvu nacionalnu katastrofu, sve dok je reč o striktno finansijskim interesima. Zanimljivo je da stranci češće i radije pronalaze takve interese u sferi medija nego u bilo kojoj drugoj, pošto nigde još nije ostvaren takav priliv stranog kapitala kao što je to učinjeno u oblasti novina. Naravno, kapitalistička idila trajaće sve dok neka od stranih kompanija ne pronađe interes da se direktnije upetlja u politiku - da podrži, recimo, ovo ili ono zakonsko rešenje, vladu, itd., što ne bi bilo nezamislivo. Nema garancija da se to jednog dana neće dogoditi, ali tako je to u životu, garancija nema ni kada su druge stvari u pitanju.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ