NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Hod u mestu

NAZIV: 24. salon arhitekture
MESTO: Muzej primenjene umetnosti u Beogradu

      Kada smo prošle godine pisali o 23. salonu arhitekture, očekivali smo da će predstojeća godina doneti bitno oživljavanje graditeljske delatnosti kod nas. Uzalud! Evo sada novog salona, a slika koju on pruža skoro je istovetna onoj od pre godinu dana: malo objekata, mnogo projekata i kvalitetno šarenilo. Očigledno je da bi eventualna pojava značajnijih investicionih sredstava (bez kojih nema, ne samo dobre, nego i arhitekture uopšte) mogla da donese vidljivije rezultate tek za koju godinu. Zasad imamo graditeljski hod u mestu sa množenjem “papirnih” objekata, koji, ma koliko bili uspešni, ostaju, nažalost, samo kao zanimljive “kule u vazduhu”. O našoj krizi građenja svedoči i to da je prizemna etaža Muzeja primenjene umetnosti bila sasvim dovoljna za sve one koji su želeli da pokažu svoja dela uz relativno nisku učesničku uplatu. Potpuna otvorenost Salona za učesnike moraće, savakako, da bude preispitana, jer zbog prividne široke predstave organizatori ne bi trebalo da dopuste spuštanje izložbenog kvaliteta ispod određenog nivoa, kao što se to dogodilo ove godine.
       Veliku nagradu Salona žiri je dodelio arhitekti Petru Arsiću za sportsko-poslovni kompleks “Milenijum” u Vršcu. Pri donošenju ovakve odluke, pretpostavljamo, žiriju nije trebalo mnogo premišljanja, jer je Arsićev objekat svojim funkcionalnim i likovnim vrlinama ubedljivo iskoračio pred svim ovogodišnjim konkurentima. Jedanaest ravnopravnih priznanja žiri je usmerio delima koje je smatrao najuspelijim u nekoliko raznih kategorija kao što su arhitektonski i urbanistički projekti, enterijeri, rekonstrukcije, objekti u inostranstvu...
       I na ovogodišnjoj priredbi brojčano preovlađuju enterijeri koji prednjače i svojim relativno dobrim srednjim nivoom. Uređenje Francuskog kulturnog centra u interpretaciji g. Vojvodića i B. Milivojevića odlikuje uspešna sinhronizacija namenske postavke, oblikovnog rafinmana i prikladnog izbora materijala i boja. U prodajnom salonu “Džošua” D. Miljković, J. Mitrović i B. Pavić su demonstrirali kako minimalnim izražajnim sredstvima može da se ostvari izuzetan enterijer retke stilske celovitosti.
       Čitanje projekta na izložbama danas stvara izvesne teškoće, jer kompjuterske obrade često predstavljaju grafičke egzibicije koje su same sebi svrha. Ipak, projekti V. Nikolića za Galeriju u Uzbekistanu i D. Mladenovića za upravnu zgradu preduzeća “Napred” u Beogradu dali su dovoljno podataka žiriju da im, s razlogom, dodeli priznanja. To isto važi i za idejni projekat marine “Dorćol” A. i Z. Nikezića i Z. Zivlaka kao i za zgradu u Novom Sadu Ilje Mikitišina i L. Kuzmanova.
       Veliku nedoumicu i zamerke učesnika i posetilaca izazvala je činjenica da su žirijska priznanja zaobišla arhitektonsku publicistiku iako je ove godine bilo nekoliko ambicioznih knjiga, pa među njima (navodimo to kao zanimljivost) i hronika svih dosadašnjih salona u obradi A. Milenkovića. Pravdanje organizatora da publicistička dela zahtevaju drugačije (vremenski i analitički) procenjivanje od onog za objekte i projekte, samo je delimično prihvatljivo, tako da će ovaj slučaj ipak ostaviti primetnu senku na ovogodišnjem salonu.
       Organizatori su, inače, i ovom prilikom pokazali uobičajenu, blago rečeno, nemarnost vezanu za izdavanje kataloga, jer se taj značajan prateći dokument izložbe nije pojavio ni posle polovine njenog trajanja.      
      
       MILORAD H. JEVTIć


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu