Vest o predstojećoj poseti pape Beogradu došla je iz hrvatskih, dakle krajnje nepouzdanih izvora. Ipak, nema sumnje da Vatikan odavno priželjkuje poziv za takve posete Moskvi i Beogradu, kao i da će prilikom skorašnje prve posete Sofiji Jovan Pavle II biti suočen sa brojnim iskušenjima

      Nekima se čini da rimskim papama obično Nemci umeju da pokvare raspoloženje. To je započeo Martin Luter još pre pet vekova. Zanimljiva su i dva novija slučaja. Biskup Majnca i predsednik Nemačke biskupske konferencije Karl Leman je pre dve godine izazvao veliku buru kada je pomenuo mogućnsot da u određenim zdravstvenim okolnostima papa Jovan Pavle Drugi podnese ostavku. Neki su to protumačili kao preporuku za povlačenje iako se Leman kleo da mu to nije bila namera. Slučaj je takoreći zaboravljen, Leman je u međuvremenu uzdignut u kardinala. Drugi čovek Vatikana, po nekima i prvi, kardinal Jozef Racinger, Nemac takođe, ovih dana je, gotovo na sam papin 82. rođendan, u jednom intervjuu ponovo pokrenuo priču o mogućem papinom odstupanju sa trona svetog Petra. On smatra da bi se papa “sigurno” povukao ako bi zaključio da nije više u stanju da vodi svoju crkvu. Osim primedbi, pogotovo Italijana, da se Nemci ponovo istrčavaju, većih zgražavanja nije bilo. Sam papa, saznavši za ovu izjavu, rekao je da se ne povlači već da će “službu koju mu je Bog poverio dalje voditi”.
      
       Mnoge boljke
       Da stari crkveni pontifeks ima “mnoge boljke”, svi znaju, vidljive su. Osim nepredvidive Parkinsonove bolesti koja u nekim slučajevima dovodi i do otežavanja moći govora, teška artroza veoma otežava papinu pokretljivost. Ako bi papa bio u nemogućnosti da razgovetno govori, to bi, misle neki, bilo dovoljno da se povuče. Ističe se da Rimsko kanonsko pravo, član 332, to dopušta. Prema jednom dodatnom propisu, u slučaju nedovoljno definisane “totalne sprečenosti” obavljanja službe, može se sazvati izborna konklava za novog poglavara. Vlada mišljenje da su umne sposobnosti pape Jovana Pavla sada, ipak, dobre, mada nisu retki oni koji misle da u Vatikanu već vlada određeni vakuum, da poslove u ime pape obavlja kurija, pre svega dvojica kardinala - Racinger i Sodano. Oni, navodno, imaju nezvaničnu vlast nad Crkvom.
       I pored svega, saopštava se da papa ove godine ima nameru da poseti više zemalja, maja Azerbejdžan i Bugarsku, kasnije Meksiko, Kanadu, Gvatemalu, Poljsku. Osim u Zagrebu, niko drugi ne pominje da bi papa ove godine po treći put posetio Hrvatsku i, navodno, Jugoslaviju. Kaže se da se to saznaje iz “vatikanskih izvora”, mada bi verodostojnost bila daleko veća ako bi o ovome pisala italijanska štampa, pošto su njeni izvori pri Svetoj stolici daleko pouzdaniji. Ovako, ostaje samo novinarska priča sa kratkim vekom trajanja. Nju je, po svemu sudeći, podstakla nedavna poseta kardinala Valtera Kaspera, predsednika “Papskog veća za jedinstvo hrišćana” Beogradu na poziv beogradske nadbiskupije, a tokom posete primio ga je i patrijarh srpski Pavle. Sastao se kardinal takođe i sa najvišim političkim predstavnicima Jugoslavije i Srbije. Kako se nezvanično saznaje, tom prilikom nijednom nije pokrenuto pitanje papine posete, što bi značilo da konkretnih planova nema. Pogotovo ne za ovogodišnju jesen.
      
       Zagonetni Beograd
       Papine posete se pripremaju bar godinu dana unapred mada je poseta Bugarskoj pripremljena za “rekordnih” osam meseci. Iz ranijih, davnih i bližih godina, postoji načelan poziv za posetu Beogradu koji nije opozvan mada se na njega u novije vreme nije posebno podsećalo ni od jedne strane.
       Novi jugoslovenski ambasador pri Svetoj stolici Darko Tanasković nedavno je predao svoje akreditive. Od strane rimokatoličkih biskupa Jugoslavije postoji poziv papi već više godina. Na njega ne podsećaju ni biskupi u svom “Saopštenju za javnost” objavljenom 15. maja na kraju posete kardinala Kaspera, mada očekuju da se otvore “nove mogućnosti intenzivnije saradnje”. Koliko se može saznati, Kasper kao najviši vatikanski predstavnik koji je do sada posetio Beograd, a ni kardinali Tatamanca i Martini koji su Beograd posetili u nedavnoj prošlosti, nije doneo ponudu o poseti. Svi obično kažu da bi papa rado posetio Beograd kada se steknu uslovi za to, kada bi poseta doprinela zbližavanju, a ne podelama.
       Kardinal Kasper je na susretu sa patrijarhom Pavlom govorio da je papa iskazivao “ljubav prema srpskom narodu, naročito tokom tragičnih dana rata na Kosovu” a poziva se i delegacija Svetog sinoda SPC “da dođe u Rim na grob apostola Petra i Pavla”. Želja za posetom pape nije pominjana.
      
       Protest iz Moskve
       Poznato je da je Vatikanu posebno stalo da se upriliči papina poseta Moskvi, ali, kako izgleda, za to su uslovi gotovo iščezli. Vatikan i Moskva ne pamte da su imali tako loše odnose kao sada. Kada su februara ove godine apostolske administrature uzdignute na nivo biskupija, Moskva je to shvatila kao stvaranje “države u državi”, stvaranje paralelne crkve i intenziviranje vrbovanja vernika (prozelitizam). Odnosi su stavljeni na led a kardinal Kasper je zamoljen da ne dolazi u najavljenu posetu Moskvi. U međuvremenu su odnosi dalje pogoršani. Jedan biskup, Poljak po poreklu, sprečen je da se sa jednog putovanja vrati u svoju rusku, sibirsku biskupiju.
       Iz Beograda je Kasper uputio pomirljive poruke Moskvi na koje nije bilo reakcija, čak brojni crkveni ruski mediji nisu to ni pomenuli. Odnosi između Vatikana i drugog važnog centra pravoslavlja, Carigrada, ostali su dobri, dva puta godišnje se održavaju redovni susreti. Papa je već posetio neke pravoslavne zemlje. Za Rumuniju je imao poziv i Crkve i države. Za posete Ukrajini, Gruziji, Grčkoj i Bugarskoj postojao je samo poziv države, papa je pozivan kao suveren države Vatikan. U svim tim zemljama papa se susreo sa pravoslavnim poglavarima, sem u Ukrajini.
       Smatra se da je to “nov metod” organizovanja papinih putovanja u nekatoličke zemlje u slučajevima kada se ne može očekivati poziv Crkve. Ranijih godina se nije pripremalo putovanje ako se nema i poziv Crkve; sada se zadovoljava time da se poglavar Crkve zemlje koju papa posećuje pismeno saglasi da je spreman da primi papu u audijenciju u svojoj zvaničnoj rezidenciji.
       Pokušaji bugarske države i vatikanskih izaslanika da patrijarha Maksima privole da pozove papu, bili su bez uspeha. Patrijarh, koji je šest godina stariji od pape, kratko pred papin put je pismeno potvrdio da će ga primiti u palati Sinoda. Svi arhijereji bugarski sa ovim nisu bili saglasni. Audijencija, pri kojoj će biti posluženje trojanskom šljivovicom i kafom, nekim mitropolitima deluje kao sablazan. Zato su najavili da će na dan posete pape Sofiji gledati da budu što dalje od prestonice.
       Vatikanski gost će u Sofiji biti na “najbugarskiji” praznik - svete braće Kirila i Metodija. U katedrali se tada posle svete liturgije služi poseban moleban. Izgleda da je u pripremi papine posete došlo do nejasnoća. Vatikan je shvatio da papa može da prisustvuje molebanu ali patrijarh Maksim je samo tri dana pre početka posete izričito naglasio da gost ne može biti prisutan u pravoslavnoj katedrali za vreme bogosluženja. Ministar inostranih poslova Bugarske Solomon Pasi navodio je patrijarhu primer Rumunije gde je papa bio prisutan molitvi patrijarha Teoktista, ali u Sofiji se to neće desiti. “Mi ispovedamo pravoslavnu veru, svima koji su se odvojili od nas želimo da se vrate, primićemo ih sa ljubavlju”, odlučno je odgovorio patrijarh Maksim. Nuncijatura u Sofiji je ovo označila “iznenadnom promenom programa”. Ostaje, dakle, da papa samo razgleda freske katedrale posvećene svetom Aleksandru Nevskom. U Sinodu je saopšteno da se u katedrali za vreme papinog razgledanja fresaka neće naći nijedan episkop. Katedralni službenici će mu sve pokazati, kao i svakom “visokom gostu”. Ni tu, kao ni u Sinodu, nije predviđeno da se uruči bilo kakav poklon. Kako su se u Trnovu, sedištu nekadašnje bugarske patrijaršije, pojavili, kako je rečeno “nepristojni grafiti” i uvredljivi leci sa antivatikanskim sadržajem, Crkva je zvanično demantovala da ona sa tim ima veze.
      
       Na dan Sv. Kirila i Metodija
       U Sofiji se u isto vreme održava i parlamentarna skupština NATO-a. Vlasti očekuju da u zemlju uđe tokom ove nedelje preko 40 000 stranaca. Neki se predstavljaju kao veliki vernici koji dolaze zbog pape. Policija smatra da se među njima zapravo kriju brojni “antiglobalisti” koji dolaze da protestuju protiv NATO-a, u poslednji trenutak će krst i papine slike zameniti političkim parolama. Kako u Sofiji i Plovdivu živi mnogo “arapskih građana”, policija ih proverava poslednjih dana da ne bi ugrozili bezbednost pape. Pre dve decenije je Turčin Ali Agdza izvršio atentat na papu a uloga bugarske tajne policije u tome nikada nije razjašnjena. Vođa bugarskih muslimana, plovdivski muftija Hasan Ali naglašava da njegovi vernici žele da srdačno pozdrave vatikanskog gosta. Biće mu poklonjeno “luksuzno izdanje” Korana a muftija saopštava da mu se za ovu priliku šije svečana zelena odora.
       Očigledno, papina poseta Bugarskoj neće biti jednostavna, ministar vera profesor Želev kaže da ako i bude protesta, nada se da će oni proteći mirno. Anketa pokazuje da posetu odobrava 42 odsto građana. Čak 28 odsto izjavljuje da o papi ne zna ništa i da su ravnodušni. Papa Jovan Pavle je, kaže jedan “vatikanolog”, želeo da poseti sve pravoslavne zemlje, posebno mu je stalo do Moskve i Beograda. Teško je ipak zamisliti da bi se mogla ostvariti i sva već najavljena putovanja. U Vatikanu se i ona preispituju. Za dvadeset dve godine pontifikata bilo je gotovo sto putovanja.
       Vatikan je posetu kardinala Valtera Kaspera Beogradu označio uspešnom. Katolički evropski mediji jednoglasni su u stavu da je kardinal u vezi s mogućnošću papine posete Beogradu “veoma suzdržan”. Dodao je, “prepustimo to Božijem promišlju”.
      
       ŽIVICA TUCIĆ