Još odavno, otprilike u vreme kada sam prestajao da gledam Opstanak, otkrio sam naklonost prema radiju i štampi i vremenom je televizija za mene izgubila svaki značaj. Bilo mi je besmisleno da gledam serije prema čijim satnicama bih upravljao slobodno vreme. Vrhunac razmimoilaženja između televizije i mene dogodio se u trenutku kada sam odlučio da svoj TV aparat i fizički odstranim iz stana.
       Međutim, kako starimo raste i komformizam - ko će stalno da trčkara negde da bi odgledao ponešto - i tako odlučim, ima otad skoro godinu i po dana, da vratim svoj stari JVC, ali da ne upadnem u klopku da se 'navučem' na televiziju. Ispratim povremeno neki događaj tipa prošlogodišnjeg hapšenja Miloševića, ili ono što se 11. septembra dogodilo Americi, ili, gle čuda, opet on, suđenje Miloševiću iz Haga. Ipak, postoji nešto što se trudim da ne propustim, a to je: pod jedan - fudbal, pod dva - fudbal, pod tri - basket, pod četiri - film ili dva sedmično. I, da budem jasan, kada kažem fudbal mislim isključivo na strane lige, kada kažem basket mislim uglavnom na NBA. Zar mislite da je ikome, pa i meni, zanimljivo da gledam ovu bedu od domaćeg sporta.
       Da krenemo od filmova. Obrni - okreni, uvek dođemo do onih koji se prikazuju ili na Pinku ili na TV B92. Na ostalim televizijama izbor je uglavnom loš. Ali, ljudi moji, Pink, ne mogu da verujem. Ne komentarišem nivo i vrednost emisija, samo njihove satnice, ako uopšte postoje. To nema veze sa konceptom već sa profesionalnošću. Dakle, dogovorim se sa devojkom da odemo na ranu večeru, a onda do mene da pogledamo, ne sećam se više tačno koji film, na Pinku. Večera se odužila i ja pogledam na sat, još deset minuta po satnici koja je najavljena u novinama. Terao sam nesrećnu gospođicu kao najgori gonič robova ne bi li stigli na početak filma. Uključimo TV kad ono, raznorazni recimo, hm, umetnici pevaju, igraju, super se zezaju. To traje li traje, sledi beskonačni niz reklama, i posle jedno sat vremena, kada smo već i zaboravili zašto smo ispred TV-a, ha, divnog li iznenađenja - film. I uvek tako, na Pinku sve kasni, u najboljem slučaju petnaestak minuta. To je, bre, mnogo naporno.
       NBA košarka, pravo uživanje, ali vreme u koje se utakmice igraju... Znam da tu niko nije kriv, samo ne mogu uvek da ih dočekam ili odgledam do kraja. Mada poslednja u seriji utakmica Sakramento-Lejkersi, kakav doživljaj. Kada se sve završilo, negde oko pola šest, od silnog uzbuđenja nisam uspeo da zaspim još izvesno vreme. Ostatak tog dana bio je užasno naporan...
       I konačno nešto o fudbalu. Iako Svetsko prvenstvo samo što nije, ne mogu a da sa setom ne razmišljam o tom čudesnom danu - nedelji. Tempiram da ručak bude oko dva i već u tri Kalčo na trećem kanalu. Mada me nerviraju ti multiprenosi - dajte mi bre da gledam jednu utakmicu na miru i u kontinuitetu, ma kako bila loša - preživim nekako. Već u pet BK, engleska Premijer liga, posle toga kući i u pola devet opet Kalčo, i opet BK, nažalost. Znam da od reklama mora da se živi, ali ti ljudi koji realizuju prenose, izgleda mi, pojma nemaju o fudbalu. Pa zar je moguće da izvođenje kornera bude pokriveno nekakvom glupavom reklamom, ili repriza gola ili nekog drugog, veoma bitnog momenta. Nego, da se vratim na Svetsko prvenstvo. Shvatio sam da je vreme u kojem će ići prenosi, sve u toku prepodneva, zapravo idealno. Večeri će biti slobodne za sve vrste uobičajenih aktivnosti; brige, dakle, nema. Kako sam čuo sve prenose radi RTS, to je OK.
       A onda, Svetsko prvenstvo u košarci...
      
       ALEKSANDAR NIKOLIĆ