Prema mišljenju žirija, najveću novinarsku hrabrost protekle godine pokazao je Jugoslav Ćosić, novinar TV Politika i voditelj emisije "60 minuta"

      Nagrada za novinarsku hrabrost "Mihajlo Pantić" dobila je ime po jagodinskom novinaru koji je prošle godine ubijen u ulazu zgrade u kojoj je stanovao. Ubistvu je prethodio niz pretnji u kojima je od Pantića zahtevano da prekine sa pisanjem o poslovanju jagodinske mafije. Počinioci ovog ubistva do danas nisu pronađeni.
       Nagradu "Mihajlo Pantić" ustanovili su Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije, "Novi put", list u kome je Pantić bio novinar, "Večernje novosti" čiji je bio dopisnik i jagodinski književni klub "Đura Jakšić" čiji je bio član.
       Prema rečima Jovana Kesara, predsednika žirija za dodelu ove nagrade, ona treba da čuva uspomenu na tipičnog novinarskog poslenika našeg vremena loše plaćenog i pod najraznoraznijim pritiscima.
       "Ono što je Pantić imao a mnogi nemaju, jeste novinarska etika i lična hrabrost da se suoči sa mafijom i da im na njihove pretnje odgovori 'vi, gospodo, radite svoj posao a ja ću svoj'", kaže Kesar.
       Na spomen-tabli koja će biti otkrivena u Jagodini 8. juna pisaće da ona treba da poseća na tragaoca za istinom i da je postavljaju novinari Srbije.
       Činjenica da će se na spomen-tabli naći potpisani i novinari bez obzira na to u kom su udruženju, jeste ono što Kesar smatra važnim "jer smo se konačno oko nečega složili".
       "Oba udruženja će organizovati i okrugli sto na kome ćemo pokušati da sagledamo stanje u srpskom novinarstvu i vidimo kako da ga očistimo od 'gusara' koji su u njega zalutali", kaže Kesar.
       U žiriju koji je odlučivao o ovogodišnjem dobitniku pored Jovana Kesara u ime "Večernjih novosti" bili su i Mile Nedeljković iz UNS-a, Aleksandar Vasić iz NUNS-a, Branislav Jovanović iz "Novog puta" i Aleksandar Dobrosavljević iz književnog kluba "Đura Jakšić".
       Članovi žirija nisu želeli da saopšte koji su novinari bili u konkurenciji za ovu nagradu ali ističu da je odluka o dobitniku bila jednoglasna. Po njihovom mišljenju, najveću novinarsku hrabrost protekle godine pokazao je Jugoslav Ćosić u svojoj emisiji "60 minuta" koja se prikazuje na TV Politika. U obrazloženju odluke žiri je istakao da Ćosić u svojoj emisiji demonstrira kulturu dijaloga koja služi na čast profesiji uz strogo pridržavanje principa da ne postoji sagovornik kome se neko pitanje ne može postaviti.
       Jugoslav Ćosić bavi se novinarstvom od 19. godine. Njegova karijera počela je u Indeksu 202 a nastavila se na Drugom programu Radio Beograda, Radiju Slobodna Evropa i TV Politika.
       "Novinarskoj hrabrosti učio sam se od svojih kolega u Radio Beogradu gledajući kako se odupiru pritiscima i zbog čega su izbačeni sa radija", priseća se Ćosić.
       Pokušavajući da objasni šta je, po njegovom mišljenju, novinarska hrabrost, Ćosić ukazuje na primer koji je dao Mihajlo Pantić koji je "bio svestan da je u opasnosti ali da ipak treba da izvesti o onome što zna".
       "Ne mislim da sam hrabar kao on. Mislim da je žiri u mom radu pre svega prepoznao profesionalnost", kaže Ćosić i dodaje da se novinari u Srbiji i danas susreću sa pretnjama.
       "Moj kolega Enes Halilović već nedeljama dobija pretnje zbog svojih izveštaja za Radio Slobodna Evropa ali policija te pretnje ne uzima ozbiljno iako svi znamo šta se desilo Slavku Ćuruviji i Dadi Vujasinović", ističe Ćosić.
       Uspeh emisije "60 minuta", po njegovom mišljenju, leži i u hrabrosti koju su pokazali neki od njegovih sagovornika. Kao primer takve hrabrosti on navodi Živadina Đorđevića, ronioca iz Majdanpeka, koji je prvi otvorio hladnjaču sa leševima u Borskom jezeru.
       "Svima koji su učestvovali u toj operaciji bilo je zaprećeno da ćute o onome što su videli. Posle 5. oktobra Đorđević je rešio da progovori iako nije znao da li će ga zbog toga stići osveta. Kada se on pojavio u emisiji i ispričao šta je video, više se niko nije mogao pretvarati da se ništa nije dogodilo."
       Kao problem sa kojim se trenutno susreću naši mediji, Ćosić ističe simbiozu medija i vlasti.
       "U vreme tiranije bilo je prirodno da nezavisni mediji, koji nisu hteli da uđu u mašinu Miloševićevog režima, uspostave blizak odnos sa tadašnjom opozicijom. Tiranije danas nema a mnogi mediji su i danas u zagrljaju sa onima koji su u međuvremenu postali vlast. Napraviti distancu posle desetogodišnjeg savezništva nije lako ali je neophodno", naglašava Ćosić.
      
       VLADAN STOŠIĆ