Kinezi su poznati po tome što ne žure sa objavljivanjem vesti o naučnim dostignućima

      Kada je Mao Cedung prvi put čuo da su Sovjeti lansirali "Sputnjik 1" u orbitu oko zemlje (1957) razočarano je komentarisao:
       "Ko će sada da nas ubraja među velike sile? Pa, Kina ne može čak ni krompir da pošalje u orbitu."
       Od tada je prošlo mnogo godina, a Kina i dalje zaostaje za Sjedinjenim Državama i Rusijom u osvajanju kosmosa. Ona je, istina, treća kosmička sila, ali to zaostajanje iznosi, vremenski gledano, najmanje dvadeset godina.
       Ipak, u Pekingu je ovih dana najavljen relativno brz prodor u kosmos. I to na velika vrata. Na nedavnoj naučno-tehnološkoj konferenciji, profesor Oujang Cijuang, iz Kineske akademije nauka nagovestio je "veliki skok" na ovom području.
       Sve je spremno za akciju - izjavio je ovaj kineski naučnik koji je i šef nacionalnog programa za istraživanje meseca. Prvi kineski kosmonauti poleteće u orbitu oko Zemlje do 2005. godine, a na Mesec će se iskrcati do 2010. godine. U međuvremenu, kineska kosmička naučna stanica kružila bi oko Meseca u potrazi za idealim mestom za sletanje na lunu, gde bi, pre čoveka, prvo bio poslat robot.
       Naš krajnji cilj je stvaranje baze na Mesecu, poput onih koje danas imamo na Južnom i Severnom polu - izjavio je profesor Oujang.
      
       Pripreme
       Ne radi se o praznim rečima. Kinezi su poznati po tome što ne žure sa objavljivanjem sličnih vesti. Ali, iza njih je 40 godina strpljivog rada na osvajanju kosmičke tehnologije. Kineske rakete "Dugi marš" već su više od 70 puta lansirane u kosmos. To je danas do te mere usavršeno da se koriste i komercijalno: iznajmljuju se stranim zemljama i kompanijama za lansiranje njihovih komunikacionih i drugih satelita u orbitu.
       Ovom snažnom raketom lansiran je 1999. godine i prvi kineski kosmički brod "Šendžou" - ili Božanska misija - koji je uspešno vraćen na Zemlju. Prvi let broda bio je bez ljudske posade.
       Prošle godine, Kinezi su u "Šendžou II" poslali u kosmos čitavu životinjsku menažeriju: majmuna, psa, zeca i zmiju, a u martu ove godine je let trećeg iz serije ovih brodova (takođe uspešno vraćen na zemlju) označen kao "značajan korak u realizaciji kineske ambicije da pošalje čoveka na Mesec". "Šendžou III" nosio je i lutke koje su imitirale kosmonaute.
       Uveliko se, međutim, pripremaju i pravi kosmonauti koje Kinezi nazivaju "tajkonautima". Trenutno su na intenzivnim pripremama 12 kosmonauta, između kojih će biti sastavljena prva kineska svemirska ekipa. Neki od njih su pre toga trenirali i u Zvezdanom gradiću, u Rusiji.
       Za sada nema nagoveštaja da bi se kineski naučni napori, kao i finansijska sredstva, mogli udružiti sa programima drugih osvajača kosmosa, Rusa ili Amerikanaca. Izgleda da Kinezi žele odrešene ruke, pa makar ih to neuporedivo više koštalo.
       To je suprotan trend od onog koji se registruje u svetu. Danas se i najbogatiji ujedinjuju u osvajanju kosmosa: Rusi i Amerikanci zajednički rade u kosmičkim orbitalnim stanicama, zajednički se pripremaju za let, a i zajednički realizuju neke veoma skupe nove projekte. Njihove usluge koriste i druge zapadne razvijene države. Kinezi su i ovde izuzetak. Pitanje je samo koliko će dugo finansijski to moći da izdrže.
       Mesec je tokom pet hiljada godina kineske civilizacije bio najčešća inspiracija za pesnike, slikare i filozofe, ukratko za zaljubljene duše. Sada je došlo vreme da spadne taj romantični veo.
      
       Zašto Mesec?
       Amerikanci su još 1969. godine ispunili veliki san čovečanstva. Posada njihovog "Apola" omogućila je da prvi čovek prošeta Mesecom. Sovjeti su, umesto ljudske posade, poslali "lunohod". Ali, posle euforije sedamdesetih godina, Mesec kao da je pao u zaborav i naučnu senku. Tek 1998. godine jedan američki svemirski robot, koji je krstario Mesečevim južnim polom, bacio je novo svetlo na ovaj prirodni Zemljin satelit i podstakao nove naučne, a prvi put i komercijalne nade i očekivanja.
       Londonski "Gardijan" pisao je tim povodom da je američki robot signalizirao da na Mesecu postoji nešto mnogo vrednije od zlata, a to su stotine miliona tona vode duboko u krateru, koji je stvoren padom neke komete.
       Voda koja se sastoji od kiseonika i vodonika može da služi kao pogonsko gorivo ali i kao "duša života". Postojanje vode na mestu koje je smatrano pustim i beživotnim, čini mogućim stvaranje prve Mesečeve baze sa ljudskom posadom. Sa gravitacijom koja je šest puta slabija nego na Zemlji, Mesec može da bude idealna odskočna daska za lansiranje letilica na mnogo dalja putovanja, a u isto vreme stanica za punjenje gorivom. Pošto dan na Mesecu traje kao 14 zemaljskih dana, ogromna količina Sunčeve energije može da bude iskorišćena za obimne rudarske radove na Mesecu.
       Kineski inženjeri maštaju o tome da na Mesecu koriste mnogo snažniju energiju, koja potiče iz helijuma-3 koji je gotovo nepoznat na Zemlji. Ta vrsta helijuma može da bude korišćena kao gorivo za fusiju. Stručnjaci su precizni: helijum 3 nalazi se u ogromnim naslagama titanijuma na Mesecu. Taj titanijum mogu, iz utrobe Meseca, da vade mehanički roboti, a energija Sunca, posredstvom solarnih ogledala, da ga topi na temperaturi od 700 Celzijusovih. To bi bio prvi korak ka proizvodnji helijuma 3.
       Kinezi sanjaju i o izgradnji moćnog teleskopa na onoj tamnoj strani Meseca odakle bi se kosmička tela videla kao nikada pre toga. Ali, sve to zavisi od početnog koraka: od sigurnog snabdevanja vodom i okruženjem sa malom gravitacijom koja omogućuje jeftino lansiranje brodova u kosmos i povratak. Ukratko, osvajanje Meseca je neophodno radi daljih putovanja. Ali, da li samo zbog toga?
       Još 1967. godine jedan komitet Ujedinjenih nacija sačinio je dokument u kojem se Mesec definiše kao zajednički objekat čitavog čovečanstva. Istraživanje i korišćenje Meseca treba da bude ostvareno u interesu celog čovečanstva, navodi se u tom dokumentu. Precizira se i da Mesec može biti korišćen samo u miroljubive ciljeve.
       Ipak, u Vašingtonu su se, posle vesti iz Kine, pojavili glasovi da bi kineska baza na Mesecu mogla da donese Americi "svemirski Perl Harbor", po ugledu na onaj "japanski" iz Drugog svetskog rata. Zato je teško verovati da će sve oko planirane kineske baze na Mesecu - pod uslovom da Kina ispoštuje rokove koje je sama najavila - proći tako bezazleno.
       Amerikanci, koji obnavljaju realizaciju svoje davnašnje ideje o "ratu zvezda" neće skrštenih ruku čekati da Kinezi izgrade bazu iza njihovih leđa.
       Da li će Mesec biti u XXI veku povod za neviđenu trku između SAD i Kine za prevlast u kosmosu? Za sada je teško odgovoriti na ovo pitanje, jer postoje mnoge nepoznanice, a i glavni podaci se kriju od javnosti. Svojevremeno, moćni SSSR nije mogao da izdrži sličnu trku sa Amerikancima, ali je njegova greška bila što ju je uopšte prihvatio i - propao. Tek posle toga je počela rusko-američka saradnja na kosmičkim programima.
       Kinezi su, dosad, bili racionalniji pa bi se moglo pretpostaviti da će tako biti i u ovom slučaju. Veliki, i fantastično skup i komplikovan, program podizanja baze na Mesecu verovatno će nekada biti ostvaren udruženim snagama mnogih zemalja. Mesec neće biti nova kineska provincija ne zato što to, možda, Kinezi ne bi želeli već što to drugi neće da dozvole.
       Ali, sadašnje planove Kinezi žele da ostvare sami - da njihovi tajkonauti samostalno i vlastitim snagama izađu u kosmos, da stignu do Meseca i vrate se kući. I da neki Čang ili Jang prošeta Mesečevom površinom.
       Posle toga biće realnije očekivati saradnju.
      
       ALEKSANDAR NOVAČIĆ
      
      

Prvi let - na zmaju Prvi Kinez leteo je na "zmaju" još u IV veku pre nove ere. Slučaj je zabeležen u jednoj taoističkoj knjizi a desio se u blizini Guandžoua, na jugu Kine.        "Zmaj sa ljudskom posadom" postao je popularan najviše u VI veku i to zahvaljujući sklonostima jednog lokalnog moćnika. Imperator Kao Jang imao je običaj da svoje protivnike tera da skaču sa visokog tornja sa svilenim krilima zmaja u rukama. Tako je za kratko vreme uspeo da likvidira 720 članova čuvene porodice Vej.        Jedan princ od Veja uspeo je, međutim, da preleti oko tri kilometra i da se živ i zdrav spusti na zemlju.        Kinezi smatraju da je to bio prvi čovek u istoriji koji je preleteo takvu razdaljinu.