Iako će i publika i Bajaga ovaj koncert sigurno zapamtiti - svako iz svojih razloga - on je možda najznačajniji sa stanovišta (obnove) "biznisa", kao nagoveštaj da bi civilizovana popularna muzika konačno mogla da se vrati u velike prostore - na stadione i u sportske hale - gde je dugo nije bilo

      U junu 1985. Bajaga i "Instruktori" održali su na stadionu "Tašmajdan" koncert koji je kasnije postao jedan od romantičnih gradskih mitova. Bio je to poslednji dan škole, stadion je bio rasprodat, a u publici je najviše bilo đaka - sedmaka, osmaka i "matorih" srednjoškolaca. Kao za inat, čitavog dana promicala je kiša, da bi prava provala oblaka počela tek uveče. Ali, ni kiša, ni detalj da su instrumenti redom "umirali", nisu tada mogli da pokvare spektakl: koncert je trajao dugo, iako su Bajaga i "Instruktori" tada promovisali svoj, tek, svoj drugi album "Sa druge strane jastuka". Album koji ih je izbacio u vrh tadašnje jugoslovenske popularne muzike.
       Sedamnaest godina kasnije, u subotu 25. maja, isti akteri na istom mestu započeli su jugoslovensku turneju na kojoj promovišu svoj novi album "Zmaj od Noćaja". U međuvremenu promenilo se toliko toga da bi mogli da nabrajamo tri dana...
       I za veliku instituciju kao što su Bajaga i "Instruktori", devedesete su bile krizne godine. Izdali su tri albuma, limitiranog odjeka - nije bilo više platinastih tiraža, beskrajnih turneja ni velikih koncerata... Tek, tu i tamo, poneki. Možda bi se moglo reći da je najveći uspeh Bajage i "Instruktora" u tom periodu što su uopšte uspeli da opstanu. To je, naravno, podrazumevalo neke kompromise, ali je Bajaga u tome, za razliku od nekih drugih, ipak, vodio računa.
       No, posle ružnih deset godina niko ne može prosto da nastavi tamo gde je stao početkom devedesetih. Zbog toga je "Zmaj od Noćaja", prvi Bajagin postpetooktobarski album, u neku ruku i povratnička ploča. Objavljen je u svim delovima bivše Jugoslavije, postoji mogućnost da svuda bude koncertno promovisan i prvi put posle rata jedan domaći "projekat" ima šansu da napravi posao kakav se osamdesetih redovno pravio. Zato je beogradski koncert u toj priči bio toliko važan, jer i danas kao i ranije, (skoro) svaki veliki posao u šou-biznisu kreće iz Beograda... Bio je i neizvestan, jer nikome nije bilo najjasnije ko bi sve 2002. godine mogao da dođe na Bajagin koncert.
       Na kraju su, izgleda, došli (skoro) svi: roditelji sa malom decom, današnji tinejxeri i oni koji su to bili pre 17, 18 godina, bilo je čak deka i baka. Stadion je bio pun, zvuk odličan, atmosfera karnevalska.
       Program je bio "festivalski", krcat gostima (slobodni umetnik iz Crne Gore Rade Rapido, beogradski neosving sastav "Havana visper", slovenački rok bend "Tabu" i "Fler" iz Zagreba).
       Bajaga i "Instruktori" na scenu su izašli oko 22.15 i na njoj su ostali do blizu jedan posle ponoći.
       Repertoar je bio vešta kombinacija pesama sa novog albuma i starih hitova, tako da je "ritam" koncerta bio uglavnom ujednačen. Bilo je možda tri suvišna momenta (banalna "Ekstazi, pazi", navijačka - "Zvezda" i polukafanska "Moji drugovi"), ali je čak i tako sve bilo suviše pozitivno da bi se naknadno tražila dlaka u jajetu.
       Negde oko ponoći, specijalni gost Vlatko Stefanovski je zajedno sa Bajagom i "Instuktorima" odsvirao "Leb i sol" standard "Kao kakao", temu iz filma "Xipsi mexik" i Bajaginu "442 do Beograda"... Sve što se dešavalo posle toga, uključujući dva bisa, najkraće bi se moglo nazvati kolektivnim zanosom ("svi uzdižu ruke i veseli su").
       Iako će i publika i Bajaga ovaj koncert sigurno zapamtiti - svako iz svojih razloga - on je možda najznačajniji sa stanovišta (obnove) "biznisa", kao nagoveštaj da bi civilizovana popularna muzika konačno mogla da se vrati u velike prostore - na stadione i u sportske hale - gde je dugo nije bilo.
      
       PREDRAG DRAGOSAVAC