Žao mi je što se ministar Dragan Domazet toliko osmelio. Dobro bih se čuvao da kažem šta je nauka a šta nije u oblasti mašinstva ili tehnologije. Zašto mi stalno moramo da razgonimo neznanje i osionost? Ako tako bude nastavio, bojim se da će gospodin biti upamćen kao "ministar pogrešnih ideja"

      Stojanu Novakoviću, gorostasu srpske kulture i nauke, čije je golemo delo do sada sabrano u šesnaest tomova, a biće ih još, grčila bi se duša kada bi mogao da zna šta se sve danas izjavljuje i kakve su se sve odluke donosile i još donose. Novaković je bio taj koji je svojom rukom ispisao Zakon o gimnaziji u vreme kada je bio ministar, udarajući pravni temelj gimnaziji u Kraljevini Srbiji, osnovi obrazovanja u svakoj civilizovanoj naciji. A srpske gimnazije, ne samo u Beogradu, već i u Valjevu, Kraljevu, Kruševcu, Šapcu i drugim gradovima Kraljevine, kao i one podizane ranije u Vojvodini, bile su uzorite i u doličnim zgradama smeštene. Moja generacija, što se kanda zaboravlja, morala je da vodi rovovske bitke da bi se gimnazija kao ustanova očuvala, da bi joj se čak i ime sačuvalo, jer je ono bilo poništeno. Bilo je to u vreme "usmerenog školstva", kada je tadanja nerazumna vlast, oličena u nedoučenim ministrima, koji su opet ostvarivali odluke raznih plenuma, širila kampanju protiv "elitizma". Pitao sam se tada: ko se pametan usuđuje boriti protiv elite pameti i znanja? Generacije su potom morale, i moraju još uvek, da nadoknađuju štetu koju im je nanela vlast doktrinara bez doktrine.
       Stojan Novaković je dao i ideju da se počne priprema i izrada rečnika srpskog jezika. Citiraću Aleksandra Belića, drugog gorostasa naše nauke i kulture:
       "Povodom stogodišnjice rođenja Vuka Karadžića (26.X 1887.g.) Novaković je uputio Akademiji poslanicu pod naslovom 'Srpska kraljevska akademija i negovanje jezika srpskog', koja je pročitana na svečanom skupu od desetog septembra 1888. godine. U toj poslanici Novaković široko i vrlo rečito obrazlaže potrebu izdavanja rečnika kulture, govori o nekim drugim akademijama koje su slične poslove radile (u stvari, o pariskoj Akademiji i florentinskoj Accademia della Crusca) i daje uputstva što bi sve trebalo da uđe u naš rečnik i što bi sve trebalo da se radi."
       Godine 1893, odlukom celokupne Akademije osnovan je Leksikografski odsek, sastavljen od redovnih i dopisnih članova Akademije. Može se smatrati da je tada počeo rad na izradi velikog Rečnika Akademije, čiji se prvi tom pojavio iz štampe 1959. godine. Prethodile su decenije prikupljanja građe, sabrano je mnogo miliona listića, razvrstavane su odrednice, davane definicije, tumačenja, i tome slično. Ogroman naučni rad više generacija naučnika i vrsnih stručnjaka.
       Svako tumačenje pojedine odrednice jeste originalan naučni rad u kome je sasređen trud nekoliko naučnika i stručnjaka, a doprinos pojedinaca nije mogućno razlučiti. Leksikografski odsek je posle Drugog svetskog rata prerastao u Institut za srpski jezik, na čijem je čelu sve do svoje smrti, 1960. godine, bio upravo Aleksandar Belić. Projekat koji je zamislio Stojan Novaković nadživeo je četiri državna ustrojstva, niko se do danas nije usudio da ga ugrozi, sam po sebi se pretvorio u nacionalnu ustanovu. Imao sam čast da u ovom Institutu provedem i prvih pet godina svog radnog veka. Do danas je izdato šesnaest tomova ovog Rečnika.
       Upravo ovakvi golemi poslovi, u nas i na strani, zahtevaju da se naučnici i istraživači decenijama posvete ovome monaškom radu, monaškom zato što je to kolektivan napor u koji se naučni rad pojedinca potpuno utapa. Najbolji naši lingvisti su to i radili, i rade. Time se podiže jezički spomenik naciji. Danas u Srbiji nema starijeg i "kapitalnijeg" naučnog poduhvata od ovoga.
       Sanašnji ministar za nauku i tehnologiju Republike Srbije gospodin Dragan Domazet imao je intervju sa gospođom Danicom Radović, koji je objavljen u "Politici" 24. maja 2002. godine. Odgovarajući na pitanje "Da li ste vodili računa o nacionalnim projektima kao što je veliki Rečnik SANU koji radi Institut za srpski jezik?", ministar je odgovorio, i do danas nije demantovao izgovoreno: "Rad na rečniku je 90 odsto struka, a možda deset odsto nauka. Izrada rečnika ne može biti naučni projekat. Greška je što se uopšte išlo na konkurs za naučne projekte, jer da biste bili naučnik, morate da izvršite neki originalni doprinos nauci. Dogovorili smo se sa ljudima iz Instituta da ono što je naučni deo u tom poslu - da se prijavi naknadno kao naučni projekti, a mi ćemo ponovo obaviti recenzije i finansirati ako budu pozitivne. A deo koji je stručni, koji traje već 55 godina i gde se stvara jedno kapitalno delo, ali koje nije nauka, finansiraćemo institucionalno."
       Čuo sam da je ranije, na jednom skupu, ministar izjavio da "leksikografija nije nauka". Sada je svoj iskaz i javno potvrdio. Prenesenom usmenom iskazu nisam mogao da verujem, ali sada vidim da je iskaz bio verodostojan.
       Meni je žao što se ministar toliko osmelio. Dobro bih se čuvao da kažem šta je nauka a šta nije u oblasti mašinstva ili tehnologije. Zašto mi stalno moramo da razgonimo neznanje i osionost? Ako tako bude nastavio, bojim se da će gospodin Dragan Domazet biti upamćen kao "ministar pogrešnih ideja".
      
       (Autor je akademik SANU, član Upravnog odbora i Naučnog veća Instituta za srpski jezik)
      
       NIKŠA STIPČEVIĆ