Radovi na oštećenoj zgradi CK su u toku, sledeće nedelje zgrada saveznog MUP-a konačno izlazi na licitaciju, a četiri godine nakon NATO bombardovanja, VJ i dalje pod velom tajne drži sudbinu Generalštaba... Njujorčani su Menhetn raščistili za nekoliko nedelja, a svi se i dalje sećaju njihove tragedije

      Istočni Berlin nije bio baš u zavidnoj ekonomskoj situaciji kad je srušen zid, ali se neko, srećom, setio da prošeta gradom, snimi atraktivne lokacije i proda ih za dolar stranim investitorima. Dalje je bilo lako: ušao je strani kapital, počela je gradnja, ljudi su našli posao, a ne mnogo kasnije ostale lokacije su počele da se prodaju po tržišnoj vrednosti. Taj školski primer Berlina, za sad, nije ušao u naše uxbenike.
       Dobro, Beograd ne može da prodaje trgove i višak prostora jer se već duže vreme gradi po kalupima za telo mnogobrojnih stanovnika, ali poseduje nešto drugo - nekoliko ruševina ostalih posle NATO udara na i te kako zanimljivim mestima za investitore. Svrstati ih u istorijske spomenike bilo bi lako i tako svojstveno našem mentalitetu, ali ima ih previše čak i za megalomanske apetite u podsećanju na stradanja. Uostalom, SAD još uvek imaju nameru da vode ratove koji će podsećati na ono što se dogodilo na Menhetnu, ali u Njujorku više nema ruševina, već samo livada spremna za prodaju. A tamo ne preti opasnost da će 70 000 ljudi uskoro ostati bez posla i njihova vojska ne izdaje alarmantna upozorenja da sa postojećim buxetom neće preživeti ni do jeseni.
      
       Između novca i istorije
       Načelnik Generalštaba VJ Nebojša Pavković nedavno je izjavio da su osnovne funkcije vojske ugrožene i da ćemo do kraja godine ostati bez njenih dobrih usluga ukoliko savezna vlada ne dopuni vojni buxet sa 14 milijardi dinara. Odgovor je bio "ne" i to ne samo zbog relativno prazne savezne kase. Pre bi se moglo reći da je savezna vlada podsetila VJ na prošlogodišnju, po mnogima kontroverznu odluku, da vojska ima pravo da prodaje imovinu koja joj je data na korišćenje, a da stečenu dobit koristi za svoje potrebe. Pod tim se podrazumevalo da proda kasarne koje su postale višak posle ko zna kog po redu skraćenja Jugoslavije, da i dalje funkcionalne raseli po obodima grada na daleko jeftinije parcele a da atraktivne lokacije tipa Dedinja rasproda, da se otarasi zgrada koje su postale suvišne posle odluke da se broj pripadnika VJ smanji sa 105 000 na 70 do 80 000 (kažu da ni 40 000 ne bi bilo malo) i da pre svega odluči šta će sa srušenim zgradama Generalštaba i Ministarstva odbrane.
       Prema proceni eksperata, pretrpljena šteta na ta dva objekta iznosi oko 50 miliona dolara, a ni SRJ, a još manje VJ nemaju sredstava za takvu investiciju. Jedino rešenje bilo bi da se objekti prodaju putem tendera, na isti način na koji je to učinjeno sa zgradom Centralnog komiteta. O kom novcu se radi, bilo bi besmisleno licitirati pre licitacije (stručnjaci su jednoglasni da se cena može utvrditi tek kad nadmetanje investitora počne i da bi sve drugo bilo prejudiciranje), ali je dovoljno reći da na pomenutim lokacijama kvadrat zemljišta, po nekim informacijama, dostiže i do 2 000 evra, a da kaskadna zgrada Generalštaba ima nad zemljom oko 25 000 kvadrata površine, a pod zemljom još tri etaže površine između 10 i 15 000 kvadrata.
       Međutim, da bi Generalštab i zgrada Ministarstva odbrane podelili sudbinu CK, potrebno je preskočiti dve prepreke: moralno-kulturnu dilemu o umetničkoj vrednosti zgrade Generalštaba i napornu administraciju VJ.
       "Postoje dve struje kada je u pitanju sudbina zgrada. Jedna, iza koje stoji izvestan broj arhitekata i udruženja, su zagovornici da se radi o vrsnom delu Nikole Dobrovića koje je 1953. pobedilo na konkursu za taj objekt i oni su protiv da se zgrade poruše da bi se nešto drugo podiglo na tom mestu, jer bi to bilo skrnavljenje kulturne baštine. Zgrade su završene 1965. i priča se da je Dobrović imao nameru da prikaže kanjon Sutjeske, ali ne postoje dokazi za to. Ono što se zna, jeste da su namenski pravljene za vojsku i ispunjavaju bezbednosne i funkcionalne aktivnosti vojske.
      
       Vojna tajna
       Druga struja, kojoj pripadam ja, zalaže se da se pronađe investitor koji bi mogao da plati onoliko koliko bi mu država tražila, da poruši zgrade i da na toj površini sagradi neke nove objekte poslovnog sadržaja. Jasno je da država nema dovoljno novca to da obnovi, jedva se pokrivaju troškovi vojne obuke i ne vidim drugi izlaz osim da se nađe investitor koji bi tu zgradu pretvorio u komercijalni sadržaj", kaže direktor Direkcije za zemljište Siniša Nikolić.
       Imajući u vidu tu okolnost, Direkcija je, kao ustanova koja se tim problemom profesionalno bavi, još pre osam meseci ponudila VJ svoje usluge bez ikakve naknade, ali sa jasnim interesom da se "raščisti sopstveno dvorište", da počne gradnja i zapošljavanje, a da grad na ime toga jednom počne da ubira dobit. General Pavković se u to vreme složio sa činjenicom da je stanje u vojsci teško i da bi ti objekti trebalo da se puste u promet a da se vojska, kao svuda u svetu, dislocira na obode grada jer više ne postoji potreba da bude u centru.
       "Posle tog razgovora mi smo uputili pismo Skupštini grada u kome smo zatražili da IO donese zaključak u kome predlaže saveznoj vladi da ovlasti Direkciju da u ime i za račun savezne vlade i VJ pokuša da pronađe investitora koji bi uzeo te objekte i sagradio nove, a VJ nadoknadio vrednost. Nismo imali druge namere osim da pomognemo i taj predlog je usvojio IO grada i poslao ga saveznoj vladi, ali do danas nikakav odgovor nismo uspeli da dobijemo", kaže Nikolić.
       Odgovor se, bar zvanično, krije u Ministarstvu odbrane jer je savezna vlada, imajući u vidu opremljenost i stručnost Vojne građevinske inspekcije donela odluku da se taj problem razreši unutar vojske. Međutim, u Upravi za odnose sa javnošću Saveznog ministarstva odbrane NIN-u je rečeno da ovoga trenutka nisu u stanju da odgovore ni na jedno od postavljenih pitanja (da li će se zgrade sanirati, rušiti, podizati iste ili nameniti komercijalnim sadržajima ... ) i da to neće ni moći u nekom skorijem periodu.
       Imajući u vidu materijalni položaj grada, vojske i Republike s jedne strane, a s druge koliko vrede pomenute lokacije i koliki je kapital zarobljen već godinama ("Mi gubimo na sat, a ne na dan", kaže direktor Savezne direkcije za imovinu Dragomir Popov), odgovor vojske bi mogao da zvuči neozbiljno. Međutim, prema informacijama do kojih je NIN došao, problem nije u nedelanju već upravo u pomenutoj krutoj administraciji i strahu VJ da, s obzirom na veliko interesovanje investitora, ne izađe prerano u javnost sa podacima. Jer, još u decembru je između savezne vlade i VJ napravljen dogovor o prodaji objekata, u martu je dogovor bio "na doradi", i očekuje se program koji će doneti savezna vlada o prodaji imovine. Tehnički deo posla je Vojna građevinska inspekcija završila, a sledeći korak bio bi da Ministarstvo odbrane u saradnji sa Saveznom direkcijom za imovinu, kao institucijom koja ima iskustva u tenderskoj prodaji imovine i kontakte sa stranim investitorima, konkretizuje dogovor o izlasku na licitaciju.
      
       Mač sa dve oštrice
       "Gubitak na sat", nažalost, nije vezan samo za vojne objekte, jer se ozbiljno kasni i sa razrešenjem sudbine zgrade nekadašnjeg Saveznog MUP-a. Na istinu da je zgradu nemoguće renovirati jer je uništena osnovna konstrukcija, čekalo se veoma dugo, a tek u aprilu ove godine savezna vlada je donela odluku da se zgrada putem javnog konkursa proda. Posao je poveren Saveznoj direkciji za imovinu, kao nadležnoj instituciji za imovinu savezne vlade. "Radi se o 21 000 kvadratnih metara i 40 ari placa. Urađene su analize da nema radijacije, baš kao i za zgradu CK i ostalo je da se napravi dogovor sa urbanistima da bi se videlo šta bi na toj lokaciji moglo da se izgradi. Postoji regulacioni plan koji se mora ispoštovati, a mi smo komplikovana zemlja u kojoj se svak sa svakim dopisuje. Ipak, krajem prošle nedelje imali smo uspešan sastanak sa predstavnicima Zavoda za urbanizam Beograda i dogovor je skoro sasvim preciziran: na postojećoj lokaciji se mogu graditi objekti za administrativne poslove i hoteli, dok industrijski objekti ne mogu. Zgrada mora da ima parking, a urbanisti se zalažu da se fasada rekonstruiše u pređašnje stanje, mada je još uvek otvoreno pitanje o delu fasade ka Ulici kneza Miloša. Dogovori su pri kraju i mogu da najavim da već sledeće nedelje raspisujemo konkurs", kaže direktor Direkcije Dragomir Popov.
       Na licitaciju će se ići bez unapred određene cene, što je prema rečima Popova "mač sa dve oštrice". Međutim, veštačenje košta 60 dinara po kvadratu, a konkurs je sasvim dobar način da se proveri stvarna vrednost objekta. Ukoliko komisija savezne vlade ne bude zadovoljna postignutom cenom, konkurs će biti ponovljen.
       Ono što se javlja kao problem prilikom prodaje ovakvih objekata je usklađenost sa urbanističkim planom. Zgrada CK je prodata bez regulacionog plana za tu zonu, što može u nekom delu da predstavlja iznenađenje za investitora. Zbog toga je Gradska direkcija za zemljište, koja je napravila plan za sve porušene objekte na teritoriji Beograda, predložila da se tenderi puštaju na 60 dana, a da u tom periodu zainteresovani investitori komuniciraju sa gradom i ponude svoja idejna rešenja. "U tom slučaju grad bi pre nego što se odluče na kupovinu, mogao da im kaže da li je moguće to što žele jer nije zahvalno unapred limitirati investitora i reći da tu može, recimo, samo trgovina, a pojavi se hotelijer", kaže Nikolić. Slično mišljenje ima i Popov koji se zalagao čak za 90 dana, ali je odluka Administrativne komisije savezne vlade bila da rok bude 45 dana, a da Savezna direkcija za imovinu skrati postupak investitorima time što će unapred pribaviti sva moguća rešenja. Prema onome što se za sad zna iznenađenje bi mogao da predstavlja jedino investitor koji bi, recimo, poželeo bazen.
      
       Šta se čekalo
       Ako se izuzme sudbina nekih pogođenih vojnih objekata (Topčider) o kojima se ništa ne zna, jasno je da se konačno krenulo sa mrtve tačke. Ostaje pitanje - šta se čekalo. Direkcija za zemljište grada Beograda je ovo pitanje davno otvorila i predložila saveznoj vladi u čijoj su ingerenciji sve pomenute zgrade i republičkoj vladi u čijoj je ingerenciji samo zgrada republičkog MUP-a, da u njihovo ime i za njihov račun nađe investitore, od čega bi grad direktno imao korist kad počne izgradnja. Čak su napravili procenu zgrade saveznog MUP-a i poslali izveštaj Saveznom ministarstvu za unutrašnje poslove, ali nisu dobili nikakav odgovor, mada je prošlo više od godinu dana od početka inicijative. Sa velikim zakašnjenjem savezna vlada je posao ponudila Saveznoj direkciji za imovinu.
       "Nije nam jasno zašto mi nismo dobili taj posao. Ne radi se o sujeti već o tome da je Direkcija kuća koja je specijalizovana za takve poslove, mi se bavimo davanjem zemljišta na korišćenje, i time se bavimo profesionalno jer imamo 300 zaposlenih, od kojih je 170 sa fakultetskom diplomom. Nedeljno imam nekoliko susreta sa stranim delegacijama i mislio sam da te susrete iskoristim i ponudim ono što federacija ima. Ali, po nekoj zakonskoj šemi Direkcija za imovinu federacije je zadužena da raspolaže imovinom federacije i pretpostavljam da je to razlog što su oni dobili posao", kaže Siniša Nikolić.
       Nesporno je da je Savezna direkcija za imovinu takođe specijalizovana kuća za tu vrstu poslova, a veoma optimistički zvuče reči Dragomira Popova - "mi nismo menaxeri ruševina", što znači da će predugo zarobljeni kapital konačno oživeti. Ali sve to nije odgovor na pitanje - zašto Direkcija za zemljište nije dobila odgovor od savezne vlade.
       Ako odstranimo onaj najbanalniji: neuljudni su i ne odgovaraju na pisma, kao jedino moguće rešenje se nameće međurepublička trgovina između Srbije i Crne Gore. Sporazum o Uniji bi mogao da zaživi pa da pukne, mogao bi i da ne zaživi, a nakon svega toga sledi sukcesija. Ukoliko bi se atraktivno zemljište u Beogradu prodavalo preko beogradske Direkcije, deobni bilans bi mogao da izgleda malo drugačije nego kada se posao radi preko savezne institucije. Neko je to možda imao u vidu, ukoliko se pismo staro godinu dana nije zagubilo.
      
       SANDRA PETRUŠIĆ