Konzumenti političkih informacija su mesecima čekali da na skupštinski red dođe rekonstrukcija vlade, ali su, nekim čudnim spletom okolnosti, na kraju dočekali da na dnevni red vladajuće koalicije dođe rekonstrukcija skupštine. Na nesreću, nije reč o banalnoj igri reči ili dosetkama osujećenih političkih analitičara. Kada je u petak, 24. maja, najvažnija institucija u postmiloševićevskoj Srbiji, Predsedništvo
DOS-a, odlučila da zameni 50 najneredovnijih poslanika, među kojima je i 23 poslanika stranke koja tu instituciju opšte ne priznaje, priča o najvećoj koaliciji u istoriji političkih udruživanja, koja je pobedila Miloševića, završena je naknadnom pobedom Miloševićeve političke prakse nad koalicijom

      Konzumenti političkih informacija su mesecima čekali da na skupštinski red dođe rekonstrukcija vlade, ali su, nekim čudnim spletom okolnosti, na kraju dočekali da na dnevni red vladajuće koalicije dođe rekonstrukcija skupštine. Na nesreću, nije reč o banalnoj igri reči ili dosetkama osujećenih političkih analitičara. Kada je u petak, 24. maja, najvažnija institucija u postmiloševićevskoj Srbiji, Predsedništvo DOS-a, odlučila da zameni 50 najneredovnijih poslanika, među kojima je i 23 poslanika stranke koja tu instituciju opšte ne priznaje, priča o najvećoj koaliciji u istoriji političkih udruživanja, koja je pobedila Miloševića, završena je naknadnom pobedom Miloševićeve političke prakse nad koalicijom.
       Nevolje u vladajućoj koaliciji počele su kada je mušičavi gradonačelnik Čačka Velimir Ilić saopštio da se umorio od čekanja na ulazak u kabinet za kapitalne investicije, dovodeći u pitanje stav koalicije da se izbori mogu održati tek 2004. godine.
       Drugi kandidat za potpredsednika vlade Miodrag Isakov saopštio je da će odložiti ulazak u vladu jer je nameravao da se bavi pitanjima decentralizacije i novim ustavom, ali mu je premijer ponudio da se bavi medijima. Kandidat za ministra lokalne samouprave Rodoljub Šabić takođe nije previše entuzijastičan prema ulasku u vladu, jer su sva budžetska sredstva za ovu godinu već raspodeljena što bi njegovu funkciju svelo na deo kancelarovog mizanscena. Predstavnici partija iz Sandžaka, takođe, neće ući u vladu jer nisu postigli saglasnost o kandidatu za ministra. Rekontrukcija vlade koja bi bila zasnovana na izboru ministra ekologije, teško bi se mogla opisati kao rekonstrukcija, ali se tako može opisati zamena 50 poslanika.
      
       Pravnički sporovi
       Predsednik Zakonodavnog odbora skupštine i poslanik Demokratske stranke Bojan Pajtić kaže da "koalicija raspolaže mandatima poslanika izabranim na njenoj listi jer su izbori održani po proporcionalnom sistemu u kome vlasnik mandata nije poslanik nego stranka ili koalicija. Da su izbori bili održani po većinskom sistemu, onda bi mandat bio vezan za ime poslanika, ali je u ovom slučaju koalicija DOS vlasnik svih mandata sa njene izborne liste."
       Značajan deo pravnika, međutim, smatra da je odluka potpuno nezakonita jer DOS nije politička organizacija, već tehnička koalicija u kojoj svaka stranka raspolaže mandatima prema unutarkoalicijskom sporazumu i podsećaju da nijedan poslanik DOS-a nije član DOS-a da bi mogao izgubiti mandat tako što bi ga koalicija isključila iz članstva. Aktiviranje ranije deponovanih poslaničkih ostavki nije moguće, jer se ostavke poslanika DSS-a nalaze u stranci a ne u DOS-u. "Čak i ako bi želeli da preslikaju Miloševićev model, onda bi morali da isključe DSS iz koalicije pa onda oduzimaju mandate. Ali tu postoje dva problema - morali bi da poklone desetak mandata socijalistima, a drugi je što ni to nije zakonito", tvrdi poslanik i pravnik iz reformističkog krila, koji bi želeo da ostane anoniman.
       Poslanik Socijaldemokratske partije Branko Pavlović, koji se našao na listi za izbacivanje, ocenjuje da Predsedništvo DOS-a može da donese takvu odluku, ali da Administrativni odbor ne sme da je sprovede jer je nezakonita. "Predsedništvo je moglo da donese odluku da mandate gube svi poslanici koji su niži od 175 santimetra ili pak žene koje imaju zelene oči, ali to ne znači da takva odluka može biti relevantna za skupštinu ili Administrativni odbor jer je nezakonita. Posebno je uvredljivo za skupštinu i sve poslanike u njoj ocenjivati rad na osnovu minutaže, jer među isključenim poslanicima imate poslanike koji su predsednici skupštinskih odbora. Oni su na sednicima odbora i pripremama za te sednice proveli više vremena nego što su trajala sva skupštinska zasedanja u protekloj godini."
       Ljudi koje prate parlamentarna zbivanja bili su prilično zbunjeni kada su pročitali imena najneredovnijih poslanika, jer se među njima našao veliki broj osoba koje su do tada važile za najaktivnije - nekoliko predsednika skupštinskih odbora, šef poslaničke grupe DSS, kao i poslanici koji su se često mogli videti za skupštinskom govornicom, dok predlažu amandmane ili komentarišu zakone. Famoznom odlukom, omnipotentno Predsedništvo vladajuće koalicije je, zapravo, poslalo poruku javnosti da su idealni poslanici oni koje kamera često prikazuje dok dremuckaju, čitaju žutu štampu, slušaju masne viceve o Muji i Hasi i razmenjuju identifikacione kartice kao sličice fudbalera. Prema skupštinskoj govornici imaju neki duboki, gotovo ontološki strah, a skupštinske materijale ne otvaraju jer se plaše antraksa. Udar na nerad poslanika DSS-a zato bi mogao da se rikošetira na organizatore udara, jer je ta poslanička grupa jedina koja se usudila da skupštini predloži zakonske projekte, koji su čak i usvojeni (nekoliko zakona iz oblasti pravosuđa), pošto vlada nije stigla da sastavi pomenute zakone. Stotine amandmana lenjih poslanika ugrađeno je u zakone koje je vlada stigla da predloži skupštini.
       Ponašanje poslanika DSS-a, koji nisu želeli da obezbeđuju kvorum skupštini, može se opravdati pozivanjem na jedno od osnovnih pravila demokratije koje govori da vlada ima obavezu da obezbedi većinu u parlamentu, ali nije u skladu sa politikom stranke koja se zalaže da parlament bude centar političke scene u Srbiji. Nije logično da stranka, koja više nije u saveznoj, republičkoj i pokrajinskoj vladi, ne učestvuje u skupštinskom radu, ali je još nelogičnije da ih zato kažnjavaju politički rivali. Tu se dolazi do ključnog pitanja koje je pohranjeno ispod čitave afere - ko može da oduzima mandate osim građana na izborima?
       U čitavoj priči nije jasno ni zašto se premijer Đinđić opredelio za odluku kojom je taktički možda nadmudrio Koštunicu, ali je strateški zabio sam sebi nož u leđa. "Na prvu pomisao, Đinđić je želeo da, kršenjem koalicionog sporazuma i zakona, obezbedi komotniju većinu u parlamentu, ali i da ojača poziciju Demokratske stranke unutar ostatka koalicije jer više neće zavisiti od volje samo jedne od stranaka. Ne bih, međutim, isključio neke dublje motive, koji su zasnovani na želji da se ugroze savezna država, sama ideja parlamentarne demokratije i temelji demokratskog poretka i spreči donošenje novog ustava. Time bismo dobili nestabilnu državu, nestabilne odnose u regionu u kome bi samo Vlada Srbije bila stabilna", ocenjuje potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dragan Maršićanin. Direktor Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević smatra da će i ova kriza, kao i sve prethodne, oštetiti oba bloka vladajuće koalicije i povećati broj apstinenata. "Čini mi se da će odluka o oduzimanju mandata manje štete naneti DSS-u, jer se ta stranka može pokazati kao žrtva kojoj se uzima nešto što je njeno. Javno mnjenje je već konstatovalo da DOS kao jedinstvena koalicija više ne postoji i gotovo da ne možete da nađete ljude koji podržavaju i Koštunicu i Đinđića istovremeno."
       Iako neki visoki funkcioneri DS tvrde da je odluka o mandatima konačna, u novinskim dokumentacijama se može videti da je već ranije bilo konačnih odluka koje ipak nisu realizovane jer su se institucije otrgle kontroli. Predsedništvo je već ranije usvojilo Zakon o saradnji sa Hagom, ali je Skupština SRJ ipak odlučila da usvoji sasvim drugi verziju zakona koju je dostavila savezna vlada.
       Zakon koji je usvojila skupština je ostao na snazi jer je, prema Ustavu i elementarnim pravilima demokratskog društva, skupština jedino telo koje usvaja zakone. Pomenuto predsedništvo je donelo odluke i o raspoređivanju ambasadora i o tome obavestilo prisutne novinare u Skadarliji pre nego što su obavestili zemlje u koje ti ljudi treba da odu, saveznu vladu koja obično donosi te odluke i jugoslovenskog predsednika koji te odluke verifikuje. Zbog toga ne treba isključiti mogućnost da Predsednišvo na kraju odustane od odluke ili da se Administrativni odbor spontano usprotivi pomenutoj odluci. Ali, čak i u tom manje verovatnom scenariju, "hladnoratovski" odnos snaga u vladajućoj koaliciji i nečega što se pretenciozno zove demokratska javnost, više neće ostati isti.
      
       "Ne mislim da će ova odluka imati ozbiljne političke posledice jer se ona odnosi kako na poslanike DSS-a, tako i poslanike iz ostalih stranaka DOS-a. U svakom slučaju, poslanicima DSS-a ostaje mogućnost da dokažu opravdanost svojih izostanaka, jer znam da značajan broj poslanika iz drugih stranaka namerava da opravda svoje odsustvovanje sa sednica", kaže Pajtić, koji se, takođe, našao na listi Predsedništva DOS-a. Na pitanje da li će opravdati izostanke, Pajtić odgovora da sigurno hoće jer je kao predsednik odbora održavao sednice tokom zasedanja.
      
       Male stranke
       Prema saznanjima NIN-a, ključni ljudi iz ostatka DOS-a odlučili su da sačuvaju desetak od 27 neredovnih poslanika kako bi imali veći manevarski prostor nakon izlaska iz skupštine. Ali to ne znači da je odluka o oduzimanju mandata DSS-a definitivna, jer bi takvu odluku teško primile male stranke koje imaju ambiciju da, pre ili kasnije, izađu iz ostatka koalicije i formiraju blok između Đinđića i Koštunice. Već pominjani gradonačelnik Čačka najavio je istog dana da će predložiti poslanicima da vrate mandate DOS-u, ali je i podržao mere za disciplinovanje poslanika što bi u očajanje moglo da baci pitijske proročice. Ilić će, nekom osnovnom logikom, morati da se udaljava od DOS-a ako namerava da, u eventualnom savezu sa SPO-om, izađe na izbore i uđe u parlament. Prema nekim ozbiljnim najavama, novoosnovana Socijaldemokratska partija, čiji su lideri bili jedini uzdržani na Predsedništvu, upozorava partnere da ne insistiraju na isključenju i da će, u protivnom, istupiti iz parlamenta. Prema izbacivanju poslanika DSS-a, rezerve imaju i reformisti Mileta Isakova, Demokratska alternativa, Nova demokratija, partija Rasima Ljajića, ali ostaje pitanje koliko daleko mogu da idu u protivljenju Đinđiću, jer "sami ne mogu na izbore, a Koštunica im ne nudi ništa".
       "Kada me neko pita šta očekujem da će politički neistomišljenici iz ostatka DOS-a učiniti, ja se nekako osećam kao da se vraćamo u period od pre tri, četiri godine kada smo razmišljali šta će uraditi Milošević. Bilo bi logično da oni odustanu od te odluke, da se onda poslaničke grupe dogovore u okviru institucija, a ne nekakvog Predsedništva DOS-a, oko usvajanja ustavne povelje, pripreme novog ustava, nekih ključnih zakona i vanrednih izbora. Ali, baš zato što je logično, ne očekujem postizanje tog dogovora", kaže Maršićanin.
      
       Slom skupštine
       Iako su podobni novinari videli ruiniranje parlamenta samo u prostačkom ponašanju radikala ili u samoj činjenici da su pripadnici bivšeg režima uopšte ušli u skupštinu, za sunovrat ideje parlamentarne demokratije odgovorni su predstavnici vladajuće koalicije. Prema mišljenjima ciničnijih komentatora političkih neprilika, degradacija skupštine počela je kada je na nominalno drugu funkciju u državi izabrana osoba koja se na izbornoj listi DOS-a nalazila na 161. mestu.
       Doprinos maštovitom shvatanju parlamentarizma dao je čitav niz poslanika, koji se nalaze u izvršnoj vlasti (od potpredsednika vlade Jožefa Kase, do brojnih zamenika ili pomoćnika ministara) pa će, kao raspolućene ličnosti, istovremeno polagati račune parlamentu i kontrolisati svoj alter ego u vladi. Obrazloženjem kojim se odbija predlog radikala za raspravu o poverenju Vladi Srbije (smenu vlade ne mogu da traže oni koji vladu nisu izabrali) svakako je pomerilo granice u poimanju parlamentarne demokratije.
       Na kraju je skupština usvojila Zakon o ministarstvima bez ikakve rasprave, za manje od dva minuta (pedantni opozicionari tvrde da je reč o 42 sekunde, dočim su se reformisti u bifeu hvalili kako su "spičili zakon za minut i po"), što se nije zapamtilo ni u najtežem delu vladavine Miloševića. "Čini mi se da se tokom te decenijske borbe protiv Miloševića, jedan deo demokratskih političara i pripadnika demokratske javnosti pretvorio u njegov odraz na ogledalu.
       Oni imaju dijametralno različitu retoriku, ali veoma slične metode. Pošto Miloševića više nema na tom ogledalu, treba verovati da će i njegov odraz nestati", procenjuje Branko Pavlović.
       Priča o mandatima, međutim, samo se na prvi pogled tiče odnosa DS i DSS-a, malih stranaka koje lelujaju između dve lađe i demokratske javnosti, koja uglavnom ponavlja, odnekud poznate, tvrdnje da nema demokratije za neprijatelje demokratije. Sukob oko mesta u skupštini kaže da jedan deo koalicije nema nikakvu nameru da donese novi ustav i obavi institucionalne reforme za koje nisu potrebni krediti MMF-a, ni nekoliko godina čekanja. Tu se dolazi do ključne dileme kojom se neuspešno bavi Srbija posle oktobarske revolucije - da li su za promene dovoljne zamene njihovih za naše ljude ili bi možda valjalo promeniti i njihov sistem. "Nismo se valjda borili sve ove godine da bismo sada sami sebi uskraćivali prava", kaže jedan od samokritičnih poslanika vladajućih poslanika, koji će svakako ostati u parlamentu.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      
      

Upravni odbori Demokratska stranka Srbije odlučila je da povuče sve članove upravnih odbora koje je birala Vlada Srbije, a koji su proteklih nedelja u nastupima njihovih protivnika služili kao najbolji dokaz za tezu o licemernim ljudima koji su istovremeno u vlasti i opoziciji.        Identične tvrnje iznosili su veoma uvaženi predstavnici vladajućih nevladinih organizacija, kontrolisanih nezavisnih medija ili borci za ljudska prava sa srcem na levoj strani. Na kraju je oko povlačenja 28 članova upravnih odbora (ukupno imaju 447 članova) postignut opštesrpski konsenzus - oba bloka koalicije, svi stubovi demokratskog društva u Srbiji i svi analitičari su zaista utvrdili da u upravnim odborima državnih kompanija mogu biti samo predstavnici vladajuće koalicije. Ali niko nije odgovorio zašto. U demokratskim zemljama, kojima Srbija navodno teži, uglavnom se smatra da u tim odborima nipošto ne mogu biti samo predstavnici vlasti jer neko, iz opozicije ili zaista nezavisnih udruženja, mora da kontroliše šta radi vlast u državnoj železnici ili elektroprivredi. Za nosioce spomenice sa sedme sednice, takve navike trulih zapadnih zemalja, možda deluju perverzno i mazohistički, ali je taj običaj zasnovan uglavnom na saznanju da vladajuća koalicija ili partija nije izjednačena sa državom zbog čega i državne kompanije nisu vlasništvo onih koji su na vlasti već svih državljana pomenute demokratske zemlje. Zato je prisustvo ljutih opozicionara u upravnim odborima pouzdan znak da tu neće biti tajnih tendera, ugrađivanja u poslove i velikih državnih poslova koji se poklapaju sa malim, partijskim interesima.

      
      

Slobina škola Oni koji se usuđuju da se prisećaju vremena Miloševićeve diktature, mogli bi da se sete da je od izbora 1993, na kojim nije uspeo da osvoji apsolutnu većinu, diktator vladao pune četiri godine uz pomoć Nove demokratije sa veoma tankom većinom od 127 poslanika.        Nije imao problema sa kvorumom jer se u sali uvek pojavljivao poneki konstruktivni opozicionar. Opozicione stranke, koje su tada predvodili Vuk Drašković, Vojislav Šešelj, Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica, bojkotovali su, zajedno ili naizmenično, rad parlamenta gotovo tri godine, što je tadašnja demokratska javnost zdušno podržala.        Zanimljivo je da Miloševićeva propagandna mašinerija nije pokretala pitanja skupštinskih plata poslanika koji bojkotuju parlament, a odbori nisu doneli odluku o kažnjavanju poslanika koji ne prisustvuju sednicima skupštine. Skupština se poslednjih godina te čudnovate diktature, ipak, bavila oduzimanjem mandata. Prvo su oduzeti mandati Novoj demokratiji, koja je na izbore 1997. godine izašla u okviru koalicije SPS-JUL-ND, ali je nakon koalicije sa radikalima postala suvišna. Zatim je skupština oduzela mandate poslanicima Nenada Čanka i Mileta Isakova, jer su njihove stranka isključene iz koalicije Vojvodina, čiji je lider bio i ostao Dragan Veselinov. Na kraju je mandat na isti način izgubila i Demokratska alternativa Nebojše Čovića. Osobe koje tvrde da će neredovni poslanici DSS biti isključeni po Miloševićom receptu, ipak, nisu u pravu. Sadašnji haški abonent je više držao do procedure.