|
("Uzrok i pad Ratomira Tanića", NIN br. 2681)
Ljiljana Smajlović napisa: "Verovatno je zato malo ko od tih gledalaca primetio da je sudija Kvon u samo pet minuta ispitivanja Ratomira Tanića naneo više štete kredibilitetu krunskog svedoka Tužilaštva u procesu protiv Slobodana Miloševića, nego što je to optuženom uspelo u gotovo trodnevnoj unakrsnoj paljbi. Za razliku od Miloševića, koji sudnicu koristi kao pozornicu za beskrajno repriziranje svoje političke predstave, za Kvona je to mesto gde se pravnim sredstvima izvode, rastaču i obaraju dokazi."
Gospođa Smajlović "smatra" da je njeno "smatranje" iznad svih "smatranja".
Imam utisak da ona neće da vidi stvari kakve su nego ih vidi kako bi ona želela da ih vidi - sa jedne platforme koja je "iznad" običnog naroda koji ne razume mnogo. Ali, iznad svega se nameće utisak da pisac članka ne ceni Miloševića a ceni Tribunal koji u svetu sve manje cene. Smajlovićeva želi da se upiše u redove trenutnih pobednika i time je u mojim očima - gubitnik.
U citatu koji sam naveo Smajlović je priznala nespretno da, u stvari, ona koja je "iznad", ne shvata suštinu niti Tribunala niti Miloševićevog nastupa pred ovom nepravnom instancom. Naime, da Milošević nije rekao ovo što je rekao i da na tome nije nastojao (što se ogledalo i u broju reči koje je izgovorio), gospodin Kvon ne bi dobio priliku da kaže sažeto ono na čemu je Milošević uporno insistirao.
Tvrdnja Smajlovićeve da je Tribunal "mesto gde se pravnim sredstvima izvode, rastaču i obaraju dokazi" pokazuje da nije svako, uprkos talentu, sposoban da razume suštinu stvari. Veliki broj vrhunskih međunarodnih pravnih stručnjaka je mišljenja da ovaj tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu ima vrlo malo veze sa pravom. Ali Smajlovićeva zna bolje! Alal vera!
Zaključimo jednostavnim rečima kako bi i gospođa Smajlović mogla da razume: Kvon treba da zahvali Miloševiću koji mu je omogućio da izađe iz anonimnosti i da se istakne jer - bez Miloševića ne bi bilo ni Kvona.
JOVAN GRBIĆ,
Holandija
|
