NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Pitajte i nas

("Nacionalna nesaglasnost", NIN br. 2681)

      U članku se, kao po nekoj socijalističkoj tradiciji, naglašavaju samo dve grupe kandidata za rehabilitaciju. Naime, bivše pristalice Informativnog biroa i Josipa Visarionoviča Staljina i, kako ih pisac članka naziva, četnika.
       U članku se ne pominju nevino osuđeni predstavnici građanskog staleža, kao i seoski domaćini, učitelji, sveštenici, lekari koji su hapšeni ili ubijani kao klasni neprijatelji. O "ideološkim protivnicima" ne može biti ni reči, ti Srbi su bili uništavani po rođenju i poreklu.
       Dalje se navode izjave uvaženog gospodina Batića. Ako se usvoji polazni datum 29. novembar 1945, neće biti obuhvaćeni zločini koji počinju 7. jula 1941, pasja groblja, tzv. leva skretanja, odnosno ubistva "kulaka" u Hercegovini, Crnoj Gori, Bosni i Sremu, zločini izvršeni u tzv. Užičkoj republici i na kraju masovna streljanja u Srbiji i Beogradu oktobra 1944. godine.
       Podnošenje zahteva za rehabilitaciju izvesnoj komisiji koja bi presuđivala tokom dve godine predstavljalo bi poniženje žrtava komunističkog terora. Pravni put bilo bi sumarno utvrđivanje nedostatka krivice - DEKULPACIJA, a komisije mogu da istražuju ko bi bio izuzet, od slučaja do slučaja. Time bi se sumnjiva formulacija "rehabilitacija" skinula sa dnevnog reda. Kako je naša demokratska vlast, jedina u bivšim komunističkim zemljama, dopustila da se u dosijeima brišu podaci o potkazivačima, islednicima i mučiteljima, sumnjam u njenu političku volju da odredi sastav komisija koje bi bile fer.
       Iz teksta se vidi da su iz procesa rehabilitacije isključeni emigranti, od kojih se očekuju investicije a istovremeno im se krčmi i privatizuje oteta ili nacionalizovana imovina. Ne verujem da se u Nemačkoj i SAD može pronaći čovek koji bi uložio kapital u, recimo, pivaru koja je njegovoj porodici oduzeta a niko nema nameru da mu je vrati. Takođe se ne pominju prava potomaka bivših osuđenika i ubijenih osoba i robijaša koji su preminuli u zatvoru.
       Postavljen je i predlog da se ispita savremena istorija i utvrdi da li su ravnogorci bili saradnici sa okupatorom. Kako se usuđuju relikti komunističkih ideologa da se bave ovom temom! U Beogradu su se po partijskoj direktivi komunisti ponašali kao lojalni građani prema okupatoru sve do napada nacista na Sovjetski Savez i pomalo sarađivali sa Gestapoom - Nemački vojni arhiv u Potsdamu, paket Gestapo-Miler stoji na raspoloženju kako pravim, tako i lažnim istoričarkama.
       Nemoguće je negirati rezultate partizanskog pokreta. Samo u Beogradu, od Lisičjeg potoka do Kule Nebojše nema lokacije gde nisu bili streljani građani a na terenu "Obilića" se po kostima pobijenih Beograđana igra fudbal. Kako predstavnici Skupštine grada Beograda nisu zainteresovani da na neki način obeleže stratišta, možda bi se ovaj zadatak mogao poveriti potomcima partizana.
       Pale su i velike reči o pomirenju. Kako? Da bivši zatvorenici pruže ruku svojim egzekutorima? Ili da se bivši komunisti nečiste savesti javno pokaju i dobrovoljno stanu pred sud nacije? Denacifikacija kao rafinirano sredstvo da se spreči bilo kakva forma lustracije, ne vodi pomirenju. Osuda svih zločina u građanskom ratu, posle građanskog rata, na Golom otoku, u komunističkim zatvorima i kaznionama, u ratovima poslednjih deset godina jedini je put ka pomirenju. Ali, i osuda svih ubica, poštovani istoričari.
       U razvijenim demokratijama se zakoni od prelomnog značaja podnose na uvid i mišljenje interesnim grupama za vreme izrade a ne kada je tekst završen. Tako treba da postupe i zakonodavci u Srbiji.
      
       LJUBINKO JOVIČIĆ,
       Beograd


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu