NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Duh vremena<br>Milivoje Glišić
Krivična književnost

      Davno su prohujala vremena kada su Francuskinje bile guvernante u Rusiji, a Nemci iz Saksonije gastarbajteri u Srbiji. Prošlo je to, i vratiti se neće, zaludu je priča o zlatnom escajgu. Srbija je ostala stanište vetrova, što rekao Sveti Sava u žitiju Nemanjinom. Valja nam ponovo u istoriju, onakvu kakva je danas, i onako kako se od nas traži, ćutke i neprimetno. Ako si mali, pamćenje ti je retrogradno; u Londonu, na svakom uglu, probada nebo obelisk u obliku falusa, spomenik nekom imperijalnom siledžiji, ali tamo to pamćenje, u mermernoj oholosti, nije nacionalizam, nego ponos evropske kulturne baštine... Vreme je, dakle, da siđemo s neba i da postanemo narod zemaljski, negde u ćošku novog svetskog poretka, kako bismo preživeli, utopljeni u proces globalizacije, da i nas Bog pogleda!
       Ništa na ovom svetu nije novo, pa ni globalizacija. Ideju o svetskoj državi neki autori vide u dubokoj povesti, kod faraona Tutmozisa III, pre 3450 godina, drugi idu dalje, 4350 godina unazad, do Sargona Ahađanina. Globalizam Aleksandra Velikog kasnijeg je datuma. U toj disciplini ogledali su se, do dana današnjeg, mnogi velikaši koji su držali do planete i sebe. Ne zaboravite, i Hitler je bio globalista, samo je ostao na zlu glasu.
       Glavni argument globalizma je moralizam koji je, po pravilu, u raskoraku sa amoralnom realističkom tradicijom, zato što globalizam vodi poreklo iz tvrde tradicije nacionalizma; etički imidž normativnog globalizma potpuno je lažan - to je, zapravo, prva vrsta agresivnog svetskog nacionalizma. Jedina alternativa globaliste za 180 nacija je jedna opšta nacija! Svaki nacionalista ima ideju o političkom ili kulturnom jedinstvu, a globalista bi voleo da vidi svetsku naciju kao kraj istorije...
       Da uprostim, evo prakse: nametne se najjači (zna se ko je to danas), proglasi svoj moral i svoje vrednosti obavezujućim za čovečanstvo, ostali mu se priklone, kaskaju za njim, imitiraju, podmeću obraz... Tako nacionalizam dominirajućeg, u ime njegovih vrednosti postaje pan-nacionalizam.
       Kaskajmo i mi, kao sav normalan svet...
       Na kraju krajeva, utešno je: u biltenu Globalizam voč piše da Ujedinjene nacije ne mogu da proklamuju etničku superiornost, pa to Amerika čini sama. Kažu, alternativa sadašnjem svetskom poretku su drugi svetski poreci, a ne redukcija na jednu planetarnu državu, i gorko primećuju: Biće tužno videti kako nekada velike evropske nacije postaju birokratski gigant Belgije (Brisel je sedište NATO-a). Oni, koji čine ustupke, to ipak i zaslužuju - moći će da dobiju svoj sir!
       Zanimljivo je da su kod nas ostrašćeni fanovi globalizma, uz uobičajene nevladine ličnosti i stvaraoce, bivši, kafkijanski preobraženi visoki partijski funkcioneri i izvršni sekretari koji su se približili vlasti, ali im nije dosta. Njihovo novo opredeljenje, pretpostavljam, proizilazi iz stare ideje proleterskog internacionalizma. Kad nema Sovjetskog Saveza, dobra je i Amerika, na nekoga se moraš nasloniti... I dok u razvijenim zemljama jača desnica, kod nas jača brozovska levica.
       Što rekao Broz, dižu glave!
      
       * * *
      
       Nije, dakle, domaćim entuzijastima Haškog tribunala ništa govorila činjenica da su samo na srpskoj strani optužene i političke vođe, uz vojnike, policajce i kriminalce; i dalje su tvrdili da je haška pravda sasvim nevina, da individualizacijom zločina dobronamerno skida hipoteku krivice sa celog srpskog naroda. Ni to što se u optužnicama imena konkretnih počinilaca nasilja najčešće zamenjuju imenicom Srbi nije se uzimalo dovoljno ozbiljno. Sada Tužilaštvo, pomoću krivokletstvu sklonih svedoka, nevino žmureći, dovodi u pitanje moralni kredibilitet najviših nosilaca nove vlasti u Srbiji i Jugoslaviji. Na toj liniji, i u tu svrhu, ispričan je i onaj vic da je aktuelni predsednik SRJ komandovao paravojnim jedinicama na Kosmetu. Vic nije baš da razgali, po posledicama bi mogao biti veoma ozbiljan; svetsko javno mnjenje voli takve dosetke. Zatim se navikne na njih, traži još, a publici se mora ugoditi...
       Ne radi se samo o Koštunici. Kako je krenulo, Đinđiću će pripisati logističku podršku paravojnim formacijama i materijalnu potporu donacijama iz Nemačke, a Milu Đukanoviću da ih je snabdevao cigaretama. Tzv. međunarodna krizna grupa već je napala patrijarha Pavla, koji se više nego iko zalagao i molio za mir među narodima. Upitajmo se, onda, kako bi bilo za nepoćudnosti ovoga sveta napasti, recimo, rimskog papu. Pontifeks je, po prirodi svoga božanskog položaja, umešan u unutrašnje stvari mnogih zemalja, pa i onih koje nisu visoko na lestvici ljudskih prava!?
       Pravdoljubivo Haško tužilaštvo, u nastojanju da individualizuje krivicu, došlo je čak do cara Dušana, o trošku svoga budžeta. Tužilaštvo je, držeći se statuta, međunarodnog prava i anglosaksonske prakse, naručilo studiju o srpskom nacionalizmu u 20. veku, a autorka knjige Odri Bading sa Harvarda zaključila je da srpski političari odavno sanjaju o obnovi Dušanovog carstva! Karli del Ponte potrebno je, znači, da Miloševića stavi u najširi istorijski kontekst, a taj kontekst je celokupna srpska povest. Kome se onda sudi u Hagu - pojedincima, političkim idejama ili celom srpskom narodu?
       To je kao kada biste pisali knjigu o Americi (nešto mlađoj od cara Dušana), da biste dokazali kako je neki pojedinac kriv za napalm i genocid u Vijetnamu, ili, modernije rečeno, da biste individualizovali američku krivicu!
       Dobar ukus Haga rodio je novi žanr: krivičnu književnost!


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu