Korisnici Interneta uskoro će biti u prilici da učestvuju u predviđanju izgleda globalne klime do 2050. godine.

      Jedna od najstarijih čovekovih aktivnosti je predviđanje atmosferskog vremena. Od doba kada su se u tu svrhu upotrebljavala prenošena usmena iskustva, bolovi u kostima ili žabe u teglama sa merdevinicama, mnogo se toga promenilo. Raznovrsnom arsenalu instrumenata kojima se obavljaju istraživanja i proračuni na ovom polju, pridodaje se i Internet, ovog puta na jedan veoma specifičan način.
      
       Globalno deljenje resursa
       Global resource sharing (globalno deljenje resursa) jeste postupak koji je svoju veliku promociju doživeo kroz već opštepriznati projekat SETI@Home (http://setiathome.ssl.berkeley.edu). Reč je o realizaciji jedne sjajne zamisli: pošto nijedan kompjuter na svetu nije pojedinačno dovoljno moćan da izvede sve matematičke kalkulacije koje su neophodne u cilju ispitivanja nekog fenomena (kod SETI@Home reč je o opsežnom “osluškivanju” svemira u potrazi za smislenim signalima vanzemaljskih civilizacija), stvorena je tehnička mogućnost da se svi raspoloživi kompjuteri širom planete, povezani na Internet, stave u odgovarajuću funkciju, čineći zajedno jedan virtuelni, ali u potpunosti operativni megakompjuter. Svaki žitelj Zemlje koji ima pristup Mreži može pristupiti nekom od takvih projekata, posle čega, sa njegovog sajta preuzima mali program - screensaver, koji se “vrti” kao jednostavna animacija na ekranu za ono vreme dok korisnik kompjutera ne radi na njemu. Međutim, iako prividno neaktivan, kompjuter u tom periodu svoje “besposlenosti” marljivo vrši obradu paketa informacija koje mu se dostavljaju sa centralnog servera projekta, čime postaje točkić u ogromnoj mašineriji za obradu podataka. Na ovaj način, efikasno se iskorišćava vreme i snaga kompjuterskog procesora, koja bi ionako bila “bačena” za sav onaj period u kojem je računar uključen, povezan na Internet, ali se na njemu ništa ne radi.
      
       Predviđanje klime
       Takav veliki projekat je u završnoj fazi pripreme, tako da će korisnici Interneta uskoro biti u prilici da učestvuju u predviđanju izgleda globalne klime do 2050. godine. Stručnjaci su u završnoj fazi razvoja softvera koji će, na osnovu kompleksne analize kretanja promena vremenskih prilika u periodu od 1950. godine do danas, kreirati simulaciju kojom će se izvršiti pokušaj predviđanja do kakvog će stepena doći zagrevanje Zemljine atmosfere u sledećih 48 godina i kakav će uticaj ono imati na planetarnu klimu.
       Ovaj poduhvat, nazvan Climate Prediction (Predviđanje klime) (http://www.climateprediction.com), ima, međutim, jednu bitnu konceptualnu razliku od poznatijeg – SETI@Home. Prema rečima g. Dejva Frejma, istraživača sa Odeljenja za atmosfersku, okeansku i planetarnu fiziku pri Univerzitetu u Oksfordu i jednog od predvodnika projekta, kod SETI@Home-a, princip je da korisnikov kompjuter prima setove “sirovih” informacija od “centrale”, obradi ih i pošalje potom nazad, pri čemu mora da ima ostvarenu vezu sa Internetom. Climate Prediction ima potpuno drugačiju polaznu osnovu: svaki korisnik će preuzeti jednu zasebnu simulaciju (u formi programa - screensavera), koja će se po svojim polaznim klimatskim uslovima koje sadrži neznatno razlikovati od simulacija svih ostalih korisnika. To znači da će se svaka od njih sve vreme nezavisno odvijati isključivo na kompjuteru korisnika, bez potrebe za povezivanjem na centralne servere, sve dok ne bude izvršena u celosti. Tek tada, sa gotovim rezultatima izračunavanja, korisnik će se povezati sa centralnim kompjuterom projekta i predati mu podatke na dalju obradu.
      
       Složenost mogućih ishoda
       Koliko ponašanje svetske klime, u nedostatku logički utemeljenih objašnjenja, za nas deluje ćudljivo, pokazuju reči dr Majlsa Alena, šefa projekta: “Iako je nemoguće predvideti tačne obrasce po kojima će se atmosfersko vreme ponašati u narednom periodu u pojedinim regionima sveta, određeni fenomeni, u koje spada i promena globalne temperature izgledaju da su predvidivi. To je jedna od najvećih misterija naše planete - promene na makro planu su jednostavnije od promena na mikro planu”. Na osnovu te premise, moguće je sa velikom verovatnoćom izračunati kakve će promene doživeti globalna klima u 2050. godini u odnosu na sadašnju. Okončanjem projekta za nekoliko godina, dobiće se još jedan bitan odgovor - koliki je zapravo obim i opasnost od zagrevanja planete po njenu ravnotežu i živi svet.
       Da bi poduhvat uspeo, potrebno je dosta učesnika - za početak oko 20 000, pa sve do dva miliona. Svaki od njih trebalo bi da preuzet program/simulaciju drži aktiviranu efektivno oko osam meseci, koliko joj je potrebno da završi sa izračunavanjima. Oni koji budu uporni, biće nagrađivani ekskluzivnim slikama promene atmosferskih kretanja, kako rezultati istraživanja budu priticali.
       Program će se moći preuzeti sa sajta projekta oko 10. avgusta ove godine.
      
       DUŠAN KATILOVIĆ