Jedni kažu da su lipicaneri najlepši konji na svetu, dok drugi tvrde da su arapski konji neprevaziđene lepote

      Divlji konji, tarpani imali su sve karakteristične osobine pravih divljih životinja, a danas ih ima još samo u planinskim stepama Afrike i Mongolije. Pretpostavlja se da sve lake rase domaćih konja vode poreklo od njih, a teške tzv. hladnokrvne rase od teškog kvarternog konja (eljuus Abeli). Krajem sedamnaestog veka odgoj konja je bio na nižem stupnju nego u srednjem veku kada su postojale značajnije veze sa Istokom. Sve do tada odgajivači nisu marili za njihovo oplemenjivanje. Odgoju konja u srednjoj Evropi posvećuje se veća pažnja tek početkom devetnaestog veka. Sredinom devetnaestog veka skitali su po stepama jugoistočne Evrope čopori divljih konja, praoci i divlji potomci domaćeg konja.
       U Pruskoj je kralj Fridrih Vilhem I usmerio odgoj konja na pravi i dobar put. Da bi svoje staje snabdeo dobrim konjima osnovao je ergelu tračana i na taj način utemeljio oplemenjivanje srednjoevropskih konja. Mnogostrukim ukrštanjima sa arapskim i engleskim punokrvnim konjima postepeno je odgojen tip tračana koji su bili srodni engleskim trkačima, ali su od njih bili snažniji i sposobniji za veće napore. Radni konji srednje Evrope su takozvani belgijanac i njegov rođak, hladnokrvni donjerajnski konj. Već i sam pogled na njega je impozantan: u ramenima je visok 180 centimetara i može da povuče ogroman teret. Danas je pitomi konj rasprostranjen po celoj Zemljinoj kugli. U suvim krajevima uspeva bolje nego u vlažnim i močvarnim iako se hrani lošijom hranom od one koju jedu druge domaće životinje. Konje odgajaju u divljim, poludivljim i pitomim stadima.
      
       Pogled zaljubljene žene
       Pripitomljavanje konja, nastalo iz čovekove potrebe da brže i udobnije prevaziđe razdaljine i da olakša teške radove u polju, dovelo je do toga da je konj u početku uzgajan kao tovarna, tegleća i jahaća životinja. Najduža je arapska tradicija uzgoja konja, a najpoštovaniji arapski konji odgajani su na visoravni Nexed. Za Arape je konj oduvek bio najplemenitija od svih životinja koja zaslužuje podjednako poštovanje kao i ugledan čovek. Oni veruju da su se plemeniti konji hiljadama godina održali u istom savršenstvu pa se zbog toga sa velikom pažnjom vodi računa o njihovom uzgoju uz sve poštovanje tradicije. Osamnaest meseci star konj je spreman za odgoj i na njemu počinje da jaše dečak, sa dve godine, konj se osedlava, a tek kada navrši sedmu godinu smatra se da je potpuno odgojen. Prema njihovim kriterijumima, plemeniti konj mora da ima sledeće osobine: harmonično građeno telo, kratke i lepe uši, teške ali i nežne kosti, glavu bez mesnatih delova, široke nozdrve, lepe oči sa “pogledom kao u zaljubljene žene”, malo povijen vrat, široke grudi, uska leđa, okrugle stražnje bokove, dugačka, prava i vrlo lepa leđa, čvrsto telo, dugačke natkolenice, crna kopita bez mrlja, finu grivu. Ove osobine dokazuju da se radi o konju dobre rase koji je izuzetno brz. Konj potpuno jasno razume smisao reči svog čuvara i sluša ih. Dobro dresiran arapski konj daje zaista izvanredne rezultate - snaga ovog pastuva je velika, njegova hrabrost ogromna, a iz očiju mu izbija vatra.
      
       Konji na Mreži
       Arapski, turski i berberski konji su praoci trkačkog konja koji je nastao kao rezultat upornog nastojanja Engleza da se odgoji najbrži konj. Trogodišnji čistokrvni trkački konj prevaljuje oko 850 metara u minutu, a svaki punokrvni konj mora, da bi mu se priznala ova osobina, da bude registrovan u pedigre britanskih konja, pa se prema tome i daju dokazi o njegovom poreklu (sajt britanskog udruženja konja je na adresi http://www.bhs.org.uk/welfare/adopt.htm)
       O počecima uzgoja konja u Rusiji informišite se na adresi http://www.zov.co.yu. Tu ćete saznati da je organizovanim uzgojem krajem osamnaestog veka Orlov kasač prva rasa koja je stvorena, kada je u ergelu dopremljen arapski ždrebac Smetanka. Sa organizovanjem trka kod njih počelo se 1834. Zanimljivo je i to da je na teritoriji Rusije, kako stoji, 1917. godine registrovano 6056 ergela.
       Uobičajen način kretanja konja koji žive u slobodi prilično je brz kas ili srazmerno polagan galop. Jedino pravo uživanje za svakog konja je trčanje, a u stanju su i da iz čistog zadovoljstva vuku kola u galopu po čitav dan. Kod konja se linja samo kratka dlaka i to u proleće. Dlaka u grivi i repu ostaje neizmenjena.
       Konj koji je rasprostranjen po ravničarskim predelima Vojvodine i Slavonije, krupan je i visok oko 160 cm, osrednje težine oko 500 kg. Nastao je ukrštanjem engleskog pastuva i normanskih kobila. Kao lakšeg engleskog polukrvnjaka treba spomenuti konja iz južne Srbije i severne Bačke (lakši nonijus). Lipicaner je uglavnom paradni konj i jedna od najstarijih plemenitih rasa. Visok je oko 155 cm, težak oko 450 kg i veoma je izdržljiv. Ergela “Kelebija”, jedna od najpoznatijih sa ovih prostora, predstavljena je na sajtu http://www.subnovine.co.yu.
       Još 1835. godine za potrebe tadašnje vojske Miloša Obrenovića, uvezeni su prvi konji u Srbiju, a 1858. godine stvorena je i ergela. Knez Mihailo, na predlog ministra Cukića i upravnika državne ergele Jefte Stojanovića, 20. maja 1866. godine dotadašnjem dobru “Morava” menja ime u “Ljubičevo”. Zvanična prezentacija Ljubičevskih konjičkih igara, koje se održavaju svakog prvog vikenda u septembru, postavljena je na adresi http://www.qki.org/program. Sportski deo programa obuhvata četiri galopske i tri kasačke trke, preponsku utakmicu, a posebnu atrakciju predstavlja i ljubičevski višeboj.
       Do početka devedesetih glavni odgajivači konja kod nas bile su ergele “Ljubičevo”, “Karađorđevo”, “Zobnatica” i “Bečej” a od 1994. godine i ergela “Kelebija”. Na sajtu PIK Bečeja (http://www.pikbecej.co.yu) predstavljen je dvorac “Dunđerski” i ergela sa 70 konja, a o reviji paradnih konja Novog Bečeja čitaćete i na sajtu http://www.politika.co.yu/ilustro/2224/5.htm. Ljubitelji kasačkog sporta pronaći će arhivu sa rezultatima, rekordima, pobedama, plasmanima i zaradama na adresi http://www.kas.co.yu/fr1.htm.
       Ako želite da provedete odmor u nekom od konjičkih klubova Evrope i sveta: posetite http://www.horseweb.com/link/Vacations_Travel i http://www.travelreview.com/rentals/europe_vacation_rentals.htm. Raspored održavanja trka u celom svetu nalazi se na http://www.ridingnjorld.com/europe. Kompletan istorijat pobednika, xokeja i trenera od 1873. godine do danas dat je na sajtu http://www.sportsline.com/u/racing/horse/triplecronjn/2002/preakness_history.htm.
      
       NATAŠA USKOKOVIĆ